Духови… у Крагујевцу

Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“. Настави са читањем Духови… у Крагујевцу

Живот са компјутерашем

Живот са компјутеашем, или у оригиналу „Заједнички живот“ је литерарно дело које у данашње време представља школски пример везе или брака у коме је један од учесника (супруга/девојка или супруг/момак) жртва зависности од рачунара, било да је у питању посао или забава.

Овај текст написала је девојка чији је супруг програмер. Текст је стар преко 3 године, али ми до сада није пало на памет да га ставим на блог, па то овога пута исправљам.

Aко се пронађете у овој причи, не тугујте, нисте једини :) Настави са читањем Живот са компјутерашем

Мали ремонт окружења

Управо сам завршио са малим ремонтом мог радног окружења и нисам претерано задовољан учињеним.

Наиме, пошто су вентилатори у кућишту жестоко почели да дрндају у последње време правећи на тренутке неподношљиву буку, покушао сам исту да санирам уклањањем прашине из кућишта и подмазивањем вентилатора. Настави са читањем Мали ремонт окружења

Оптимално летовање

Ове године (вероватно, пошто нисмо планирали) не идемо на море у току лета (ч. летовање), али не значи да до септембра можда и не одемо.

Обзиром да смо се прошле године жестоко сморили чекајући петнаести дан за повратак „са летовања“, сада се већ питам, колико је оптимално времена потребно да се на мору одмориш а да ти не постане обавеза искоришћавање тог слободног времена?

Да ли је седам дана премало или довољно, обзиром да су сви аранжмани код туристичких агенција углавном 7 или 10 дана? Једно је сигурно, док Даца и ја не кренемо сами на летовање, или деца буду довољно велика и самостална да се могу старати о себи, више од 10 дана не долази у обзир.

Занимљиве везе: Бокешки речник

Последњи дан у паклу…

… макар се искрено надам. Вишегодишње изналажење разлога да не уградим климу у „моју собу“ окончао сам пре… три дана (ко чита моје „бљувотине“ на твитеру, већ је упознат са тим).

У понедељак, 23. јуна око поднева позвао сам сервис „Cool“, као фирму која у задње време уграђује климе по граду капом и шаком зато што су ваљда најповољнији, где ми је мајстор предложио да дође истог дана поподне, како би видео шта и где хоћу, и каже када то могу да одраде. Наравно, поподне мајстор није дошао, нити ме је позвао да каже када ће доћи, па сам висио по кући чекајући мајстора. Наравно, нити се јављао тог дана, нити је сутрадан дошао (уторак). Можда сам требао да поново позовем сервис и досађујем им како би дошли да ми пруже услугу коју ће наплатити?

Ипак нисам. Вуле ми пред крај рада у уторак предложи сервис „Типо“, а поучен сопственом грешком са „повољним“ мајсторима, одлучио сам да овог пута склопим посао са „берачима ушију“ који ће ми за уложени новац пружити квалитетну и професионалну услугу, па сам са њима за кратко време уговорио да већ данас дођу и обаве посао.

Кад, јуче око три сата поподне јавља се мајстор из сервиса „Cool“ – „Завршио сам посао, хвала.“

Надам се да сервис „Типо“ није толико ажуран и професионалан као сервис „Cool“, те да је данас заиста последњи дан летњег пакла у стану…