Оптимално летовање

Ове године (вероватно, пошто нисмо планирали) не идемо на море у току лета (ч. летовање), али не значи да до септембра можда и не одемо.

Обзиром да смо се прошле године жестоко сморили чекајући петнаести дан за повратак „са летовања“, сада се већ питам, колико је оптимално времена потребно да се на мору одмориш а да ти не постане обавеза искоришћавање тог слободног времена?

Да ли је седам дана премало или довољно, обзиром да су сви аранжмани код туристичких агенција углавном 7 или 10 дана? Једно је сигурно, док Даца и ја не кренемо сами на летовање, или деца буду довољно велика и самостална да се могу старати о себи, више од 10 дана не долази у обзир.

Занимљиве везе: Бокешки речник

Vacation is over

Овај запис ћу писати у „мементо“ стилу (унатрашке а унапред :D).

Дошли смо до закључка да је 10 дана сасвим довољно да се добро одмориш (ако је судити по пословици „пустити мозак на испашу“, онда и да се мозак добро напасе), видиш шта те занима, поцрниш, искупаш се и вратиш назад у велики, прљави град. 15 дана је превише. Најбоље од свега, ове године нико од нас није прегорео, чак се нисмо честито ни ољуштили како треба (мада, не треба).

Јуче се овогодишњи одмор уз таласе мора за моју породицу и мене завршио. Или прецизније, завршио се прекјуче, али смо после 12 сати путовања аутобусом по хладњикавој ноћи, јуче ујутро око 7 сати стигли у Крагујевац. Настави са читањем Vacation is over

Vruće ispod suncobrana…

Ako se pitate, odkud latinica, moram reći da nisam osposobio ćirilicu na mobilnom – ovaj zapis kuckam sa plaže.
Trenutno se topim na plaži „Rafaelo“ u Igalu ispod suncobrana, maločas sam se probudio. Daca sad dođe sa Nidžom iz vode, a on hoće još u vodu, pa sad odoh ja sa njim. Miki je super, trenutno roni i vadi devojčicama kamenčiće iz vode.
Odosmo Nidža i ja da se rashladimo u slanoj vodi, a vi dok ovo čitate, uključite klimu ;)
Vamos a la playa!

Miki ronilac Nidza spavalica

Годишњи

У циљу годишње репарације нерава, сутра у 21 сат крећем са породицом на одмор и не враћам се до 9. јула. Дестинација: Игало (кључна реч на фликеру), општина Херцег Нови.

Део који ме интересује – одмор уз слано море и сунчане ведре дане изгледа овако некако (фотографије су из 2005. године). Настави са читањем Годишњи

It’s dead, I’m not :/

Другарице и другови,

Извињавам се што се вратих а то вам не јавих (зајебо сам неке за типовање празног стана :p), али ето, мука ме натерала.

Пре свега, било лепо на мору, топло, време сунчано (углавном), пар дана, разуђених, пре подне је било помало облачно са слабом кишом, али поподне сунчано и топло. Деца и ми матори смо поцрњели, онако, ове године нисмо погорели ко прошле, што захваљујући мазалима за заштиту коже од сунца фактора 45, 26 и 16, што 6 паковања Јекодерма и два ипо литра јабуковог сирћета. Кога занима, нек ме пита какве сад везе има јабуково сирће са црњењем :)

Летовали смо у месту Лепетане (види овде), на неких 6 километара од Тивта, ка Котору који је удаљен око 12 километара. Смештај је био на 20-ак метара од трајекта (мада је поглед са терасе на само пристаниште био заклоњен каменом кућом на пристаништу). Апартман је био 30€ дневно (гарсоњерица, терасица, купатило и кухиња, клима и ТВ), преко пута смештаја продавница, плаже на 300 и 700 метара ка Тивту, или нешто ближе ка Котору (где смо ишли само једном).

Цене готово исте или повољније као код нас, с тим што су рецимо хлеб, млеко и кисела вода (Књаз БРЕ!) 0,60€. Све укупно, остало је у ЦГ неких 500€.

И све би било сјајно и бајно да није било једанаестог дана нашег летовања. Беше то 4. август, ондај дан кад је у Улцињу због великих таласа у мору изгубило живот троје људи а више њих повређено. Не знам да ли је то било у исто врме, негде око 13:15 до 13:30 почели су да навиру таласи, јачи па слабији, на овај део обале где смо били. А ми дошли на последње купање тог летовања, и као под обавезно мој вољени дигитални фото-апарат је био укључен и на обали, иза торбе са стварима (као у хладовини). И да скратим причу, у том периоду налети један повећи талас, поплави целу плажу до „зида“ иза нас, поплави и фото апарат, мобилне телефоне, MP3 плејер, ма све је било мокро као да је било у кади. Узимам апарат у руке, и прво што ми је пало на памет, пошто је још увек био исправан, било је да га угасим. Повучем дугме за искључивање апарата, мотор крене да увлачи објектив и на 2/3 посла се из унутрашњости кућишта зачује једно ПАФ! И то је био крај мог HP PhotoSmart 735.

HP PhotoSmart 735
HP PhotoSmart 735

Пре око пола сата наручио сам други апарат, Canon PowerShot A620, па кад стигне јавим остале утиск(О)ве.