Lenovo B5650: на први поглед

Ни мало није једноставно теглити фантастични ранац Lowepro CompuDaypack (којим сам у јуну 2009. године заменио претходно набављени Lowepro Slingshot 200 AW), а посебно када осим лаптопа није потребно носити и фото опрему. Накалеми се ту преко неколико килограма и добро искриви грбачу. Настави са читањем Lenovo B5650: на први поглед

Debian 5 Lenny (дупло битније)

Кад сам пре четири године полетео за новим трендом и покушао да напустим Slackware у корист Ubuntu првенца, поколебао сам се већ након месец дана. Коју годину касније, кад је слек упорно заобилазио кернел 2.6, замених га Федором у издању 6. Користио сам је и надограђивао све до верзије 8, а онда је прошле године Федора 9 донела KDE 4 као подразумевано КДЕ издање. Помислих (наивно) да ће следећа верзија да врати као опцију КДЕ3, али сам погрешио; иста пракса се наставила и са верзијом 10, а ево ускоро и 11 излази из алфе. У жељи да користим и КДЕ3 и Федору, прошле су две године и подршка за осмицу је обустављена — нема више освежења за вукодлака.

Од неколико могућих решења изабрао сам ово најсвежије — Debian 5.0 Lenny, и то у дупло битнијем паковању — amd64 (x86_64). Довукох ДВД слику почетком прошле недеље, нарезах је на диск и сачеках овај викенд. Настави са читањем Debian 5 Lenny (дупло битније)

Емотивне креације

Пред крај данашњег лепог и сунчаног дана, превише сам се изнервирао тако да нити послах Љубиши готову презентацију са сажецима, нити урадих било шта друго што сам планирао. Само сам зграбио фото апарат и одлутао ка Спомен парку „Крагујевачки октобар“. Настави са читањем Емотивне креације

Жив је! Кењон је жив!

Јутрос сам био веома срећан након открића да је Canon објавио нову верзију CAPT драјвера 1.80 који (наводно?) доноси подршку за мој (нови) штампач Canon i-SENSYS LBP-3010 на ГНУ/Линукс. Ох мојој срећи није било краја, данас су се догодиле две е-среће — јубилеј блога и коначно драјвер за штампач (јупи, нема више Виндоуза у VirtualBox-у када треба нешто штампати)… Тада наивно помислих да ћу га поподне очас посла наместити и урадити нешто симболично за блог. Но, Марфи и гремлини воле округле бројеве (о „округлим бројевима“ у наредном запису). Настави са читањем Жив је! Кењон је жив!

Била је то 2008. година…

… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Настави са читањем Била је то 2008. година…