Емотивне креације

Пред крај данашњег лепог и сунчаног дана, превише сам се изнервирао тако да нити послах Љубиши готову презентацију са сажецима, нити урадих било шта друго што сам планирао. Само сам зграбио фото апарат и одлутао ка Спомен парку „Крагујевачки октобар“.

У глави се вртела реченица коју сам помислио уз крик — нико не може да те изнервира тако снажно као рођена мајка! Врата су преживела ударце а рука отекла, глава се издувала а ја уфоткао пар занимљивих детаља (упркос фоткању из руке, у сумрак, и без претерано обраћања пажње на оно што фоткам).

Сумрачак
Сумрачак (Exp. 1/80 f/2.2 ISO400)
Слутња
Слутња (Exp. 1/40 f/2.2 ISO400)
Завера
Завера (Exp. 1/30 f/2.2 ISO400

Фоткано са Canon EOS 400D и Canon EF 50mm f/1.8 II, без блица. Фотке су опкројене у GIMP 2.6.0 и дорађене боје, контраст и „тако то“ у LightZone 3.6.1.

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

12 мишљења на „Емотивне креације“

  1. Urke, nemoj da se ljutiš, ali ove slike kad si u berzerku su ti bolje od ovih biljčica za salate. ;) A uz rizik da ispadnem neinformisana, kakve su ovo Norne-zaverenice? ;)
    A za majku ne brini – sledeći put samo spustiš slušalicu i sledećom prilikom joj odneseš neku Ljovisnu ili ekvivalent. Odmah će da zaboravi na tvoj život zbog Ljovisninog! Radi – provereno!:D

  2. @Vanjezi: Тенкју ви! :)

    @Ulmawen: Па рекох ли ја да узбуркане емоције праве добре резултате :) Те „заверенице“ су заправо један од споменика око музеја. Зове се „Суђаје“ и једна је од две скулптуре Новосадског вајара Јована Солдатовића испред музеја „21. октобар“ из 1979. године.

    Инспирисана је старословенском митологијом и приказује три високе, мршаве жене са бебом, одн. суђаје, које одређују човекову судбину у тренутку рођења.

    Не могу да јој спустим слушалицу, у истом смо стану. А сј*бала ми је нове панталоне јер је хтела после првог прања да скине флеку која није могла да се скине (логично, требало је заменити их а не трљати, пошто су тек купљене). Нећу да размишљам о томе, довољно што ме рука боли :|

  3. Hvala za link – Suđaje (ili Norne – zavisi u kom si delu Evrope ;) ) su super! Najcrnje što sam ja bila u tom muzeju, a njih se uopšte ne sećam… :x
    A pantalone nisu vredne srčanog udara… Mada i dalje stoji recept za Ljovisnu – onda keva neće imati vremena da se bavi pantalonama. :D

  4. @Ulmawen: А ко још гледа споменике кад је на екскурзији?! :) Од десетина хиљада ђака који су посетили музеј и Меморијални парк „Крагујевачки октобар“, не верујем да се 1% њих сећа више од два споменика у парку – споменик пето три и лава.

    Срчани није ни био, био је нервни. Моја мајка може да гледа „рањеног орла“ и да ушива дугме, тако да јој сј*бавање гардеробе (ал’ из најбоље намере) не представља никакав проблем.

    А данас је нови дан, сунце опет сија… можда буде још нека лепа фоткица :)

  5. Ah, poznata „Zar i ti majko Brute“ situacija… Uvek kažem, nož u leđa može da zabije samo onaj kome je dopušteno iza leđa da stoji, dakle, sami smo krivi.

    U prevodu, pancir od kevlara sa sličicama malih pingvina… ;)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *