Како сам постао „noob“

За најновије издање Гнузиле (трећи летњи двоброј) писао сам чланак о затупљивању захваљујући „клик“ системима. Ценим да би после „одморбеног“ записа било добро да тај чланак пренесем као запис и овде, јер ће тако омогућити читаоцима да га коментаришу, а веома ме занимају реаговања читалаца. Навалите (извињавам се што нећу одговарати на коментаре и питања до 9. јула).

noob

Недељом ујутро пијем Jacobs (са млеком, без шећера) и „требим“ разне домаће форуме. А онда ме ухвати носталгија за старим добрим данима кад сам знао да се снађем у конзоли и кад сам морао да намештам свој дистро. Сада је тако монотоно…

Старо добро црнило

Кад сам почињао са ГНУ/Линуксом, био сам апсолутни дудук, а није то било тако давно. Имао сам DialUp модем за који се више и не сећам ког је произвођача био, али је имао HaM чипсет (ваљда?) и морао сам да ручно компајлирам драјвер са Интеловог сајта, уз инсталирање изворног кôда кернела, да бих се уопште повезао на нет. Онда сам морао да правим GUI скрипте како бих из гомиле провајдера могао да бирам из Fluxbox-а на који ћу да се повежем, па онда да чекам и нервирам се што је веза заузета. Морао сам, заправо, хтео сам да научим BASH програмирање да бих пуно тога олакшао себи. Посегао сам и за учењем Perl-а како бих написао скрипте за разне конверзије, потписе и друге ђаконије за тадашњи Sylpheed Claws. Учио сам и (био) научио како да натерам сваки тастер на мултимедијалној Интернет тастатури да ради шта ја хоћу. Инсталирао сам дистрибуције, конфигурисао и компајлирао кернел тако лако као да спремам јутарњу кафицу. Довођење ТВ програма и радија на екран Slackware десктопа радио сам попут притиска на дугме даљинца, који сам опет оспособљавао преко LIRC-а, ручним компајлирањем. Да ли сам поменуо компајлирање тоне софтвера и паковање за каснију употребу? За све то, и за још пуно тога користио сам конзолу, и у њој почео да се осећам као мастер. Сан сваког Linux newbie-а.

Игра са ђаволом

Кад сам био на врхунцу, ђаво је дошао по своје. Кажу, пази шта желиш, може да ти се оствари. Пожелео сам да се мало одморим од конзоле и свих тих БАШовања и Перловања. По препоруци пријатеља, о чему сам раније већ писао, покушао сам са Федором. Покушао, и навукао се.
Жеља је услишена – одморио сам се од конзоле. Кабловски модем ради out-of-box, bluetooth, lirc, webcam, нет, office, ма све што пожелим, ту је са пар кликова мишем. Али, то је лоше. Лоше је зато што сам такође и заборавио све оно што сам раније умео. Минимална потреба за конзолом услед инсталације софтвера „на клик“, надоградње система „на клик“, одржавање „на клик“, мултимедија „на клик“, мој се Линукс живот претворио у „симфонију кликова“. И сада ће они који не верују у моћ конзоле рећи „утопија“. Не, драги моји, ово је пакао! Ђавољи „клик“ систем ме је деградирао на noob ниво.
После годину ипо на Федори, данима се мучим са скриптама око баналне ситнице коју бих раније решио за тили час. Кад ми затреба најобичнија синтакса, морам да завирим у своје старе скрипте да бих видео како нешто ради. Своје скрипте за конверзију разних кôдних распореда више не користим, јер ме је OOoTranslit додатно размазио. Постао сам безнадежни случај, јежим се што то морам да кажем, зависан од кликтања мишем ту и тамо, што нисам ни сањао да ћу постати.

Куда даље?

Највероватније ћу сачекати још годину дана, да мој син Михаило, који је тек напунио 8 година, добро савлада латиницу па да заједно кренемо да учимо о конзоли, од нуле. До тада ћу да кликћем около и носталгично тугујем за црнилом екрана.
А свима вама поручујем да не издате конзолу, јер ће вам после бити жао… ако већ није касно?

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

9 thoughts on “Како сам постао „noob“”

  1. Eh, to su bili dani. :) Nekada je cak bio problem instalirati nesto na Red Hat-u ili Fedori jer si morao da juris gomilu zavistnosti po netu. A sada ‘ebeni yum sve sam odradi. Bas je postalo smor. :/

  2. ‘De si bre Urke :)

    Ja mislim (o ne, sa’ ću početi da s…) da je svo to kliktanje fenomenalna stvar, samo što ti to posmatraš iz pogrešnog ugla.

    I sam kažeš da si MORAO da kompajliraš drajvere, da si MORAO da praviš skripte za kačenje na različite provajdere, za razne konverzije, za potpise itd. Sad više ne moraš, već možeš da se skoncentrišeš na kreativnost, na pitanje “šta da uradim”, a ne “kako da uradim”, neopterećen stvarima ispod haube, zar ne? Kažeš da si posle godinu i po dana Fedore zaboravio sintaksu za neke stvari. Pa i treba da zaboraviš. Mislim, ko normalan može sve da pamti? Zato i imaš stare skripte da se podsetiš, zar ne? Nije konzola san SVAKOG Linux početnika i ne postoje stvari kao što su “moć konzole” i “izdaja konzole”. Konzola je samo nužno zlo, jer za neke stvari ne postoji GUI alternativa. Na sreću, stvari napreduju u tom smeru (po mom mišljenju nepodnošljivo sporo), pa je upotrebljivih GUI alata sve više.

    Mreža na klik, instalacija na klik, nadogradnja na klik, multimedia na klik… Zašto tako nije bilo od prvog dana? Da li ti želiš Linux u svakoj kući? Siguran sam da želiš. Želim i ja. Zato – klik brate!!! :)

    I evo slike za kraj: zamisli sebe kako ucveljen i pokunjen sediš, a ja te tapkam po ramenu i izgovaram utešne i ohrabrujuće reči: “Ne brini, nije ovo pakao, nisi degradiran, nisi noob, nisi beznadežan, nisi zavisan od kliktanja, jer sve je to dobro, sve je to u redu, sve je to normalno, svi to rade”. :)))

  3. Урке, ја сам релативно скори прелазник на „клик-клик“ филозофију, баш као и ти — 2004. са доласком Убунтуа, одлучио сам да више не трошим време на опслуживање рачунара, већ да рачунар почне да служи мени :)

    Рад на конзоли нисам заборавио, пошто је и даље много користим, али од кад сам одустао од филозофије „све морам сам да направим“, урадио сам много конкретнијих ствари.

    Односно, враћам се на почетак коментара — бољи учинак долази зато што не опслужујем више рачунар, већ га користим — а то је ништа друго до позитивно :)

    И данас бих сваког тренутка умео да изменим init скрипте, да пишем километарске bash и перл програме, заиста мало спорије, али тај губитак у времену је вишеструко надокнађен добитком на другој страни.

  4. Zanima me da li si uradio nešto po pitanju da se malo vratiš na crnilo. Vladimire, postoji moć konzole i to velika. E sad, zavisi šta ti treba pa da li ti konzola radi posao ili ne. Postoje stvari u kojima je GUI jednostavno sporiji i zajebaniji, ali priznajem da je to retko.

    Urke, čuo sam da je skoro izašla nova verzija LFS-a, pa eto tebi lepog i korisnog. Naučiš nešto staro (ne mogu reći novo, zar ne?) i dobiješ temu za novu gnuzilu. :o) Jednostavno, zar ne? Hehehe! :o)

  5. Као и иначе, решење дилеме шта да радиш јесте у одговору на питање о томе шта су потребе/жеље/могућности. То је уопштена стање и за друге области, рецимо аутомобиле. Просечан возач и мајстор желе да иста кола упознају на различитом нивоу. Први је срећан баш зато што кола користи “господски” а други управо из разлога што се стално прља чапкајући под хаубом.
    Ниједан приступ није погрешан, ствар је само у прилагођености личним жељама. Ако си срећнији кад користиш конзолу, онда користи само њу; ако је кроз графику брже онда у неким тренуцима само њу. А правилну равнотежу између свих гледишта можеш само ти да даш за себе, ја за себе, свако за себе… :-) Зрелост технологије срећом више није толико ограничавајући чинилац па лична одлука јесте главни утицај на избор коришћене технике.

  6. Здраво свима а посебно Уркету за Sylzilu, то користим већ 4 године, нисам ни знао да је наша, свидела ми се од прве.

    Хаковао сам и DOS 5.0…, Windows 3.1, Windows XP, па кад нисам могао више напредовати, јер сам све провалио и схватио да нас MS$$ само зајебава сам га напустио. И данас је инсталисан XP, на партицији и у емулаторима, али користим их мање од 1%, само кад нешто стварно не иде у Linux-у.

    Онда сам почео давно са Linux-ом, кернел 2.2 са SuSE 5.0 do 7.0 ваљда, онда Slackware, Rock Linux, Source Mage, Sorcerer, Gentoo, Debian, па ме навуче популарни Ubuntu, па Kubuntu (као бољи Debian) разне верзије и најновије. Навикао сам се на кликтање, али никад нисам напустио конзолу.

    Онда кажем себи: Ово је смор, ти си побегао од SuSE-а што те је увек Yast зајебавао, а овде те навлачи Synaptic i apt-get.

    Па кренем у инсталисање Gentoo-а. Наравно био сам навучен па сам пробао са графичком инсталацијом али сам успео са конзолом. Прво што сам урадио, направио сам мој кернел, превукао сам конфигурацију из Kubuntu-a. Никад не користим кернел који ми сервирају. make menuconfig је чаробна реч. Мада и овде је инсталисан али не преведен, јер то траже други програми. Obožavam emerge, мада и сада користим доста програма, које инсталишем ручно са најлепшим командама configure && make && make install.

    Поздрав Душко ака nemysis са ЕС-а

  7. Ja sam u odnosu na sve vas nov u GNU/Linuxu, ali mi je milo sto sam poceo da ga koristim u vrijeme kada sve radi “out of the box”. Slackware jos nisam probao, nasuprot – koristim PCLinuxOS i Puppy Linux. :) Sto, opet, ne znaci da bjezim od konzole, naucio sam neke osnovne komande i napravio nekoliko skriptica. ( jos uvijek nisam podesio TV karticu :( iako je prepoznata) Ali, kao sto si rekao, sve to pomalo zamara, a pomisli kako samo plasi korisnike koji mozda ni engleski ne znaju, ili nemaju internet? Zasto bih ja pola sata u konzoli isprobavao, recimo koji video output driver da stavim da bih pokrenuo dvd u Mplayer-u i kako da “rastegnem” sliku u fullscreenu? Mnogo je lakse kliknuti u njegovom GUI-ju na dvd i odmah poceti pratiti film, a ako neko voli da zna sve o konzoli, ona ce uvijek biti tu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *