Векејшн омбре

Ми Урошевићи се ето мало моторизовали, мало одморили, и сад назад у нове радне победе. Настави са читањем Векејшн омбре

Лето 2009

Прво смо знали да хоћемо, али нисмо знали ни где ни кад. Онда смо сконтали где, али још нисмо знали кад. Мало гуглања није нам помогло да пронађемо адекватан смештај (адекватан = коректан однос услова/топографије/цене), па смо и то на крају превазишли уз „помоћ пријатеља“. Укључио се и лако премостиви фактор „како“ од кога је зависило и „када“ — превоз. Ал’ и то смо решили. Настави са читањем Лето 2009

А где је лето?

Некако ми се чини да је ове године лето одлучило да нас „мало“ заобиђе. Немам појма зашто је то тако, вероватно постоји неко ваљано објашњење. Да л’ су Руси зајебали климу, дезодоранси и антиперспиранти (је л’ то исто или различито?) проширили озонску рупу, птичји, свињски и ини грипови навукли кишне облаке да се вирус боље шири (а фармацеутска индустријска мафија цвета), ‘бем ли га. Углавном, више се по јутру дан не познаје. Настави са читањем А где је лето?

Годишњи

У циљу годишње репарације нерава, сутра у 21 сат крећем са породицом на одмор и не враћам се до 9. јула. Дестинација: Игало (кључна реч на фликеру), општина Херцег Нови.

Део који ме интересује – одмор уз слано море и сунчане ведре дане изгледа овако некако (фотографије су из 2005. године). Настави са читањем Годишњи

It’s dead, I’m not :/

Другарице и другови,

Извињавам се што се вратих а то вам не јавих (зајебо сам неке за типовање празног стана :p), али ето, мука ме натерала.

Пре свега, било лепо на мору, топло, време сунчано (углавном), пар дана, разуђених, пре подне је било помало облачно са слабом кишом, али поподне сунчано и топло. Деца и ми матори смо поцрњели, онако, ове године нисмо погорели ко прошле, што захваљујући мазалима за заштиту коже од сунца фактора 45, 26 и 16, што 6 паковања Јекодерма и два ипо литра јабуковог сирћета. Кога занима, нек ме пита какве сад везе има јабуково сирће са црњењем :)

Летовали смо у месту Лепетане (види овде), на неких 6 километара од Тивта, ка Котору који је удаљен око 12 километара. Смештај је био на 20-ак метара од трајекта (мада је поглед са терасе на само пристаниште био заклоњен каменом кућом на пристаништу). Апартман је био 30€ дневно (гарсоњерица, терасица, купатило и кухиња, клима и ТВ), преко пута смештаја продавница, плаже на 300 и 700 метара ка Тивту, или нешто ближе ка Котору (где смо ишли само једном).

Цене готово исте или повољније као код нас, с тим што су рецимо хлеб, млеко и кисела вода (Књаз БРЕ!) 0,60€. Све укупно, остало је у ЦГ неких 500€.

И све би било сјајно и бајно да није било једанаестог дана нашег летовања. Беше то 4. август, ондај дан кад је у Улцињу због великих таласа у мору изгубило живот троје људи а више њих повређено. Не знам да ли је то било у исто врме, негде око 13:15 до 13:30 почели су да навиру таласи, јачи па слабији, на овај део обале где смо били. А ми дошли на последње купање тог летовања, и као под обавезно мој вољени дигитални фото-апарат је био укључен и на обали, иза торбе са стварима (као у хладовини). И да скратим причу, у том периоду налети један повећи талас, поплави целу плажу до „зида“ иза нас, поплави и фото апарат, мобилне телефоне, MP3 плејер, ма све је било мокро као да је било у кади. Узимам апарат у руке, и прво што ми је пало на памет, пошто је још увек био исправан, било је да га угасим. Повучем дугме за искључивање апарата, мотор крене да увлачи објектив и на 2/3 посла се из унутрашњости кућишта зачује једно ПАФ! И то је био крај мог HP PhotoSmart 735.

HP PhotoSmart 735
HP PhotoSmart 735

Пре око пола сата наручио сам други апарат, Canon PowerShot A620, па кад стигне јавим остале утиск(О)ве.