Лето 2009

Прво смо знали да хоћемо, али нисмо знали ни где ни кад. Онда смо сконтали где, али још нисмо знали кад. Мало гуглања није нам помогло да пронађемо адекватан смештај (адекватан = коректан однос услова/топографије/цене), па смо и то на крају превазишли уз „помоћ пријатеља“. Укључио се и лако премостиви фактор „како“ од кога је зависило и „када“ — превоз. Ал’ и то смо решили.

Петровац (на мору), вила „Магнолиа“, аутопревозом Ласта Београд, од 5. до 15. августа.

Петровац на мору ноћу
Петровац на мору ноћу

Одлазак

Спаковали смо се пар сати пред полазак, а бус је полазио у поноћ, 4. на 5. август. Претходно вече сам наручио код Пинк таксија вожњу караваном од стана до главне аутобуске, у 23:30. Позовем десетак минута раније, чисто да проверим може ли возило да дође неки минут раније, кад са друге стране жице стиже информација: „извињавам се, али немам караван у вожњи вечерас“. Чини ми се да нису ни намеравали то благовремено да ми јаве… Прва алтернатива — Мега; стиже караван за три минута.

У причи са таксистом чујемо причу у стилу „то је тамо као конц-логор — цене папрене, сви мрзовољни, не смеш на плажу свој пешкир и сунцобран да понесеш, растерују туристе са имагинарне границе између две плаже (ил’ ћеш тамо, ил’ ћеш вамо)“ и све у том хејт фазону. Испоставило се да све то једноставно није тачно, осим делимично оно о мрзовољи.

Уз две паузе у путу од по пола сата, на Црногорско приморје смо стигли још око пола 10, али је онда почело једносатно крстарење од Бара до Петровца које је трајало као читава вечност. На станици нас је сачекала кућепазитељка Силвана (испоставило се да је Крагујевчанка која тамо ради већ трећу сезону), и одвела до смештаја.

Петровац, поглед са магистрале
Петровац, поглед са магистрале

Смештај

Вила „Магнолиа“ је на буквално пар минута удаљена од аутобуске станице (око 150 метара). На путу до плаже удаљене око 300 метара, налазе се пошта, продавница, супермаркет (Воли), пекара, трафике и пијаца.

Вила Магнолиа
Вила Магнолиа

Добили смо трокреветну собу бр. 2 на првом спрату. Француски лежај и фотеља на расклапање, који кад се споје дају један велики „тенкодром“ за спавање без гурања. Засебна кухиња, шпорет, фрижидер, ТВ са кабловском (деца су време у соби проводила гледајући цртаће), клима, купатило са туш кабином и пространа тераса.

Није ми се свидео премали сто на тераси (морао сам да склањам лаптоп како би јели), тераса на јужној страни (обасјана сунцем у време кад смо на плажи) али са лошим погледом на море (заклања га вила „Сржентић“). У купатилу је вентилација веома лоша (нема прозора или аспиратора), као и одвод воде у туш кабини (имаш утисак да ће вода да прелије, али ипак оде у сливник).

За цену од 35 € за трокреветни апартман у сезони у Петровцу, веома солидан смештај. Интернет је мало трпео, јер га овде у  „Магнолији“ није било, али су гости могли да користе Интернет из виле „Нена“. Како то код Марфија увек бива, са наше терасе се тај АП није видео. Једино што сам хватао су две закључане мреже Сржентића, и једна SpeedTouch. Што је најгоре, оне су биле потпуно неискоришћене, до 9. августа кад се лик повезао на SRZENTIC_WIFI чиме је омогућио да aircrack-ng покупи WEP HEX кључ, тако да сам остатак времена имао и приступачан нет (чак и на WC шољи ;) ).

Плаже

Као што горе написах, од смештаја до плаже требало нам је око 5-7 минута лаганог хода (ко летује са децом, зна шта то значи). Сво време смо проводили на градској плажи, али у различитим деловима (источни и средњи део, на западни са много камења нисмо ишли).

Градска плажа, поглед са Малог брда
Градска плажа, поглед са Малог брда
Градска плажа у Петровцу
Градска плажа у Петровцу

Плаже су посуте ситним (Улцињским) песком, баш онако како волим. По њему се лако иде, деца могу да се играју до миле воље правећи куле и замкове, али то има и својих мана — увуку се она зрнца у сваку рупу, залепе се по кожи, што уме да нервира.

Трагови у песку
Трагови у песку

Вода је првих пар дана била хладна али се после тога благо загрејала, међутим за сво време није достигла оне температуре као у Игалу, што је и за очекивати на отвореном мору. Пар метара плићака, па онда постепено повећавање дубине, идеално за децу.

Мики и Ниџа на плажи
Мики и Ниџа на плажи

Првих дана су доминирали пакети лежаљки и сунцобрана, а онда су „чувари плаже“ ослободили доста простора за људе који не желе да леже на пластици већ преферирају „парадајз туризам“ варијанту са сопственим пешкирима и сунцобранима (зашто бих бацио новца којим бих могао да купим један фиксни објектив само да бих лежао на поломљеним пластичним лежаљкама?). Задњих дана је више од пола преосталих лежаљки било слободно, а празан простор крцат.

И тако…

Момци на плажи су били пријатни и гостољубиви, газде код куће нису сметале нити закерале, мештани (колико их је и било) сасвим коректни. Цене релативно приступачне, ништа различите него претходних година и за поједине артикле приметно ниже него „код куће“. Непријатно ме је изненадила отуђеност продаваца у супермаркету који нису чули за „добро јутро/дан/вече“, „до виђења“ и „изволите“, а нису чули ни да је културно на поздрав одговорити поздравом. Да не разговарају међусобно, био бих убеђен да послодавци запошљавају мутаве продавце.

У хотелу „Палас“ редовно се одржавају представе за децу, а Ниџа и Мики су гледали „Сунђер Боб Суперстар“.

представа за децу Сунђер Боба Суперстар, хотел „Палас“
представа за децу Сунђер Боба Суперстар, хотел „Палас“

Деветог августа сам скокнуо до Будве где је одржано мини окупљање форумаша „Света компјутера“ коме су присуствовали домаћин Аца, Димо, ВојаМ и ја.

Мини скуп форумаша „Света компјутера“ - Аца, ВојаМ и Димо
Мини скуп форумаша „Света компјутера“ у Будви (9.08.2009) - Аца, ВојаМ и Димо

Са Микијем сам 12. и 13. августа прошетао до оближњег Малог брда, где смо другог дана направили нешто занимљивих фотографија.

Острва Катич и Света Неђеља
Острва Катич и Света Неђеља
Са Микијем на вр' Малог брда
Са Микијем на вр

Предзадњег дана боравка, 14. августа смо отишли на двосатно крстарење бродићем „Монтенегро стар“ од Петровца до Светог Стефана и Краљичине плаже, па назад до Буљарица и Петровца, са петнаестоминутним усидравањем ради купања у близини Светог Стефана.

Полуострво Свети Стефан, поглед са мора
Полуострво Свети Стефан, поглед са мора
Оство Света Неђеља
Оство Света Неђеља

Занимљиво је да нисмо имали проблема са комарцима — једноставно их није било… док ми једно вече нису јебали матер док сам на тераси гледао Досије икс. А онда је око поноћи 14. на 15. август местом прошао пикап са компресором за запрашивање комараца. Дакле, то је решење!

Чудно је и то што у целом месту нема ни једног сандука са Делта сладоледима. Да будем прецизнији, нема другог сладоледа осим Фрикомовог, па смо ове године остали жељни „белог беста“.

Изненађен сам одсуством узбуђености овим летовањем. По први пут путовање нисам доживео као „одлазак на море“ већ „скок до оближњег места“, и нема оног ВАУ! утиска као кад сам био клинац па одлазак на море доживљавао као веома кул детаљ у години. Ил’ су ми године дошле главе, ил’ је нешто друго. Битно је да сам се одморио и да сам направио доста финих фотки.

Још пар занимивих фотки

Топ на кули у пристаништу у Петровцу
Топ на кули у пристаништу у Петровцу
Кула и кафе „Кастел“ у пристаништу
Кула и кафе „Кастел“ у пристаништу
Шеталиште поред обале у Петровцу
Шеталиште поред обале у Петровцу

Важно за крај!

Све фотографије сам сликао својом фото опремом, уз додатак поларизационог циркуларног филтера. Фотографије су под BY-NC-SA Creative Commons лиценцом, што значи да се могу користити у некомерцијалне сврхе, под условом навођења извора (веб адресе овог чланка).

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

8 мишљења на „Лето 2009“

  1. @Бјути: Па ја се све с’ селебритијима дружим :D

    @Ćuković Miloš: Могу ти рећи да су батерије напуњене, а и сконтао сам шта ми све од фото опреме фали :)

    @Вуле: Ма само кад сам имао где да прошетам и ван плаже, па нек је и у Шумарицама ;) А нема ни пијаних енглеза ;)

    @Deda: Јес’ вид’о како се час одмориш кад промениш тему гледања :) Стрпао сам још мало фотки на фејсбук, па погледај кад стигнеш, мислим да ће ти се неке са клинцима свидети ;)

  2. Moram da kazem da sam i ja, doduse ne svojevoljno, u MNE. Isao sam preko BiH, da bih izasao na novi put (Trebinje – Herceg Novi). Interesantna je cinjenica da crnogorci za jedan katastrofalni put sa 2 saobracajne trake (put je takav da sam se pitao jesu li culi za valjak?) naplacuju putarinu – i to ni manje ni vise nego 3 € za oko 10 km puta.

    My 2 cents.

  3. Ma koliko kukala na uslugu i razne gafove u Crnoj Gori, ima neke neodoljivosti u toj maloj zemljici. Gde god da krenes divno je, volj ti krs, volj ti more :)
    Petrovac mi je bas lep, samo da nije mnogo guzva. Jel nije bila ove godine?
    Sudeci po fotkama, vama bilo leeepo :)

  4. Tako se mislim i mislim…gde sam ono čitala prošle godine o Petrovcu i setim se. Hvala ti za ovaj mali putopis. Za neki dan ćemo biti tamo, pa ću i ja svoja iskustva podeliti sa ostalima. :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *