Латентни потрошач

Како се најлакше троши тешком муком зарађени новац? Једноставно — изађеш из куће и одеш да „гледаш излоге“ док у џепу имаш пластику, чекове, или чак кеш.

А може то и једноставније. Узмеш да листаш „Метро“ каталоге (у којима има много треш производа, ал’ нема везе јер их нећеш купити), и видиш нешто што је веома повољно — на пример најобичнији продужни кабал са шест утичница и прекидачем за ~300 динара. Кул, то ти треба за дечију собу, да би клинци уштекали рачунар са свим периферијама (звучници, монитор, штампач), плус ТВ и ДВД. Одлучно решиш да скокнеш до Метроа и покупиш тај јефтини продужни кабал. Наравно, иде породица у комплету, непланирана поподневна шетња на другу страну. Настави са читањем Латентни потрошач

Корак ка личном милиону

Пажњу ми је привукао темама „после чега“, „чији је већи“  и „заблуда о жени као идеалном бићу“, а није да и остало није за препоруку.

Поразговарах недавно са Дударимом, пасивно онлајн (е-пошта), у циљу интервјуа за „Свет компјутера“. И тако између питања Дуд помене Гугл рекламе као вид зараде на блогу: Настави са читањем Корак ка личном милиону

Последњи дан у паклу…

… макар се искрено надам. Вишегодишње изналажење разлога да не уградим климу у „моју собу“ окончао сам пре… три дана (ко чита моје „бљувотине“ на твитеру, већ је упознат са тим).

У понедељак, 23. јуна око поднева позвао сам сервис „Cool“, као фирму која у задње време уграђује климе по граду капом и шаком зато што су ваљда најповољнији, где ми је мајстор предложио да дође истог дана поподне, како би видео шта и где хоћу, и каже када то могу да одраде. Наравно, поподне мајстор није дошао, нити ме је позвао да каже када ће доћи, па сам висио по кући чекајући мајстора. Наравно, нити се јављао тог дана, нити је сутрадан дошао (уторак). Можда сам требао да поново позовем сервис и досађујем им како би дошли да ми пруже услугу коју ће наплатити?

Ипак нисам. Вуле ми пред крај рада у уторак предложи сервис „Типо“, а поучен сопственом грешком са „повољним“ мајсторима, одлучио сам да овог пута склопим посао са „берачима ушију“ који ће ми за уложени новац пружити квалитетну и професионалну услугу, па сам са њима за кратко време уговорио да већ данас дођу и обаве посао.

Кад, јуче око три сата поподне јавља се мајстор из сервиса „Cool“ – „Завршио сам посао, хвала.“

Надам се да сервис „Типо“ није толико ажуран и професионалан као сервис „Cool“, те да је данас заиста последњи дан летњег пакла у стану…

Богати, покојни, далеки рођак

Како беше иде она прича о томе како је Рокфелер постао богат? Стигао је у Америку са четврт долара у џепу. На доку је купио једну јабуку а онда је продао за један долар. Тако је зарадио први долар. А онда је умро његов богати деда и оставио му милионе долара. Или није Рокфелер (или како год се то пише) него неки други пунишић, али поента је јасна. Настави са читањем Богати, покојни, далеки рођак

Волим пластику

Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно“ носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса“, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва“. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица. Настави са читањем Волим пластику