Богати, покојни, далеки рођак

Како беше иде она прича о томе како је Рокфелер постао богат? Стигао је у Америку са четврт долара у џепу. На доку је купио једну јабуку а онда је продао за један долар. Тако је зарадио први долар. А онда је умро његов богати деда и оставио му милионе долара. Или није Рокфелер (или како год се то пише) него неки други пунишић, али поента је јасна.

Е сад, тужно је кад изгубиш неку драгу особу, али… у крајњем случају, ти пунишићи што рикњавају и остављају у наслеђе баснословна богатства својим далеким наследницима обично буду неки џибери који се тих наследника сете пар секунди пре него што им новцем запрљана душа напусти тело.

Мени би ових дана тако легао један такав покојни пунишић да је то невероватно. Што бре мени неће да рикне неки богатун који живи у три пизде лепе материне, и да ми стигне телеграм да ми је ујка Луи оставио читаво богатство, па макар и не познавао тог ујка Луија. Ја бих то све паметно „реализовао“, т.ј. уложио у мање-више корисне ствари. Чак бих добар део дао и у добротворне сврхе…

Шворц (фото Peter Gerdes)
Шворц (фото Peter Gerdes)

Зна ли неко где имају да се купе те срећне звезде па да репризирам рођење и кажем мајци да ме спакује испод те срећне звезде, или још боље да купим и ту срећну звезду и богатог рођака на самрти који има само мене, а све то за мале паре… Да бар знам да носим те јебене гајбице које је носио Марко Милошевић па да и ја за пар сати зарадим пар милиона еура на гајбице…

…ммм, да. Није све у парама – има нешто и у лови. Поред тога, мени би највише одговарала срећа, јер у њој има све; има здравље, лова, рибе, секс, дрога, рокенрол, а има и лова (или сам то већ рек’о?)…

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

5 мишљења на „Богати, покојни, далеки рођак“

  1. Kaj se tiče love za dobrotvorne svrhe, brzo bi se ti predomislio kad bi imao tu lovu u rukama. Istog trena bi shvatio da ti treba za previše toga da bi je se samo tako mogao odreći. Osim toga, davanje love u nekakve dobrotvorne svrhe je preveliki rizik jer nikad ne znaš kamo ta lova ide. Ja ako bih već bio dobročinitelj, sasvim sigurno ne bih dao svoj novac da netko drugi raspolaže njime već bih ja osobno radio ta dobročinstva (npr. kupio nekoj bolnici neki aparat i sl.). Kod nas u Hrvatskoj postoji više zaklada koje se bave takvim stvarima, ali svakako je najzanimljivija ona koja se zove Ankica Tuđman (po istoimenoj osnivateljici, supruzi pokojnog diktatora). Ne treba biti previše pametan da se zaključi kako uplaćivanje novca u takve banana-zaklade pokrenutih od ovakvog ljudskog šljama baš i nije previše pametna i korisna stvar.

    Inače, mnogi bogataši uplaćuju puno love takvim zakladama, ali ne iz dobročinstva već iz drugih razloga, a to je da im se za uplaćeni iznos smanji porezna osnovica.

    Možda se čovjek lako odluči za takvo bacanje novaca kad ih već dobije na poklon ili iz gore navedenih razloga, ali kad svojim radom stekneš neku malo ozbiljniju lovu, teško da ćeš je se samo tako lako odreći.

  2. Игоре, наравно да не бих давао новац на таква места, већ бих помогао некоме ко не рекламира на телевизији да му је помоћ потребна, јер такви којима је помоћ потребна не могу да дођу до медија.

    Само, у том силном доброчинству, лако се дешавају колизије и конфузије, попут једне овакве.

  3. Da… to svakako stoji. Mada, katkada se nađe netko na tv kome je pomoć doista potrebna, ali slažem se da takvi ljudi uglavnom ne dođu do medija.

    Nego, što se tiče tvoje karijere, bojim se da bi uspješnu karijeru u IT-u mogao napraviti jedino u Beogradu, eventualno u Novom Sadu. Dojma sam da je Kragujevac premalen grad za uspješnu IT karijeru. Ajde, kao programer bi još možda i mogao napraviti nešto, ali kao sistemaš ili mrežar bojim se vrlo teško. Nažalost, velike mreže i sistemi se nalaze uglavnom samo u velikim gradovima. Evo, čak i ja gledam da promijenim posao jer na postojećem radnom mjestu imam premalenu mrežu da bih nešto korisnoga naučio (npr. imam samo jedan Cisco switch i par Win2k3 serverčića, što nije čak niti mala mreža već mikro mreža).

    Svaštarenje mi se baš i ne sviđa (vjerujem niti tebi), ali barem imam koliku toliku sreću da radim u velikom gradu i da mi je na raspolaganju mnoštvo sadržaja (naravno, mene konkretno trenutno zanima Cisco akademija za CCNP što ću nadam se na jesen krenuti), ali i poslova. U onoj svojoj zabiti gdje živim ne bih pronašao pristojan posao u IT-u da živim tri života.

    Tako da za uspješnu karijeru treba, osim znanja, imati i jako puno sreće. Znaš kak se ono kaže, bolje se roditi bez glave nego bez sreće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *