Спакована потрошачка колица (аутор doratagold)

Латентни потрошач

Како се најлакше троши тешком муком зарађени новац? Једноставно — изађеш из куће и одеш да „гледаш излоге“ док у џепу имаш пластику, чекове, или чак кеш.

А може то и једноставније. Узмеш да листаш „Метро“ каталоге (у којима има много треш производа, ал’ нема везе јер их нећеш купити), и видиш нешто што је веома повољно — на пример најобичнији продужни кабал са шест утичница и прекидачем за ~300 динара. Кул, то ти треба за дечију собу, да би клинци уштекали рачунар са свим периферијама (звучници, монитор, штампач), плус ТВ и ДВД. Одлучно решиш да скокнеш до Метроа и покупиш тај јефтини продужни кабал. Наравно, иде породица у комплету, непланирана поподневна шетња на другу страну.

Спакована потрошачка колица (аутор doratagold)
Спакована потрошачка колица (фото doratagold)

Улазиш у Метро, узимаш колица, клинци се пакују на платформу да их возаш, и крећеш ка месту са електро робом. Успут пролазиш поред хит робе (сезонски одељак са актуелном робом), ИТ опреме, ИГРАЧАКА!!! (ако ово прођеш без последица, на коњу си!), гардеробе, спортске опреме, канцеларијско-школског прибора и др. Уз пут жена викне „еј, види ово!“, ти се надовежеш са „еј, види оно!“, па онда опет она, и тако у круг. Наравно, и деца по који пут ускликну „еј, види ово!“, те „еј, види оно!“, и опет у круг. Повремено ти усклици кулминирају паковањем непланиране куповине у колица.

Куповина по списку (аутор alaskaval)
Куповина по списку (фото alaskaval)

Стижеш до електро робе, узимаш планирани продужни, али успут убациш и по коју дуплу утичницу, фенси прекидач, ха! види повољне штедљиве сијалице са белим светлом, види што је лепа ова лампа а треба детету за радни сто…

Идемо даље, прехрамбена роба, слаткиши, сокови, подрум вина, козметика, и мој омиљени одељак у свакој „мега радњи“ — кухињски прибор! (тацне, тањири, чаше, ШОЉЕ!, кашике, виљушке, НОЖЕВИ!, тигањи, шерпе, лонци и поклопци и остало на ту тему). Зачини, супице, мазалице, сухомеснато, сладоледи… Има бре свашта, а свашта „неће се баци“.

Потрошачка грозница (аутор donebythehandsofabrokenartist)
Потрошачка грозница (фото donebythehandsofabrokenartist)

Долазиш до касе, бираш ону са најмање гужве и чекаш пола сата–сат. Груба процена, имаш у колицима робе за 4-5 хиљада. Стижеш на ред, пик, пик, пик, пик, пик… пик, ПИК! Ваш рачун… у магновењу чујеш цифру коју и сам видиш на монитору. Јеботе, па одкуд све то!

Вадиш свежањ новчаница, бројиш црвене, бројиш, … и бројиш, … и пружаш их девојци на каси, потписујеш отпремницу и одлазиш… кући, да се дивиш свим оним ненеопходним стварима које „неће да се баце“.

А да си лепо скокнуо сâм, са 500 динара у џепу, имао би и за нови терабајтни хард диск и за скенер… ал’ ниси, јебига. Други пут…

500.000 динара кеша (којих више нема)
500.000 динара кеша, којих више нема (аутопортрет)

… него, јесам ли се већ хвалио да сам у оној „неће се баци“ гомили нашао и зимску капу и тигањ које сам поклонио себи као новогодишњи поклон? :D

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

9 thoughts on “Латентни потрошач”

  1. Da li ja to nisam video preporuku u celom postu da se pre polaska uzme jedna mala srvenkaste boje, za lepo ponasanje i za smeh kad se pogleda ili cuje: Vas racun iznosi….!!!
    Kartica je zakon, ne boli nista a frajeri smo.
    Jesam li ti reko da nije preporucljivo ici po uticnicu bas pred praznike,lol :P

  2. @Deda: Па пази, ако одеш сам, наменски за једну ствар, и понесеш само толико новца, нема бојазни да ћеш претерати ако купујеш у Метроу — примају само кеш, не примају пластику — тако да ако је „Ваш рачун износи…“ велики, лепо сторнира рачун и узмеш само ПРОДУЖНИ (не утичницу ;) ).

    Е сад, ако не понесеш ни картице, онда нема бојазни ни ако те исто затекне у некој другој „мега радњи“ :) Него, ја сам навикао и доручак од стотинак динара да плаћам картицом 8)

  3. Uff, ranije sam odlazila sa spiskom. kupim sve što mi treba i onda dopunim onim što “neće se baci”
    Onda sam shvatila da je spisak totalno bezveze kad su mega marketi u pitanju.
    Kupuješ povoljne stvari, ono što ti treba ionako ima u obližnjoj piljari … :mrgreen:

    Sve, sve, al’ tiganj :D … meni suprug zabranio da se krećem u tom delu, meni UVEK sve treba! :D

  4. He,he :)
    Meni deca mnogo pomažu, od njih ne mogu k’o čovek da odem u kupovinu, sve mi presedne pa najčešće ni ne idem. Pošaljem čo’eka sa striktnim spiskom (dobro i on kupi ponešto što nam ne treba, ali je to uglavnom klopa pa svakako pojedemo).
    Šta ćeš, čari potrošačkog društva koje te sa svih strana ubeđuje da ti trebaju trebaju raaazne gluposti…

  5. Mene to proshlo :( A bio sam tako srecan, dok shnjuram po supermarketima i trazim neke nove zanimljive nepotrebne stvari :) I uvek napunim kolica, dobro, vecim delom je to hrana/pice/slatkishi koji ce se svakak pojesti, ali je uvek bilo i ovih drugih :)) Drugarice profi shoperke sam uspevao da smorim, poshto jedan prolazak po supaer marketu traje 3-4 sata minumum, i svaki raf se uredno prolazi i chekira sve shto stoji na njemu, da mi slucajno neshto ne promakne.
    Onda naravno isto to sa raznim prodavnicama hardwera/tehnike :))

    E onda, onda je pocelo da me mrzi. Pa mesecima nisam ulazio ni u IDEAu u komshiluku, jer cocacolu i neshto grickalica i onako kupim na trafici ispred, kad iz orla (gde uglavnom kupujem hranu) krenem ka stanu.

    Sledeca faza, poshto hrana moze na coshku da se kupi, ali za garderobu morash ili u neki trzni centar ili po bulevaru, chega se grozim, iako svaki dan prodjem deo bulevara ako idem peshke sa posla. Onda sam se vratio staroj ljubavi, obilazenju trznih centara ;) Nishta lepshe pogotovo ako vani veje sneg a unutra moze u duksu da se sheta.

    Obilazim ja redovno (par puta nedeljno), ali nemam dovoljno volje da bilo shta kupim. U zadnjih 6 meseci, sam par puta doshao u neodoljivo iskushenje da neshto kupim (jedno od njih je bio extra mali UL30A asus laptop). Tako sam doshao do problema da jeftinije stvari me ne privlace, a one skuplje (novi laptop, Wii, veliki TV, novi monitor) pruzaju nesrazmernu kolicinu srece u poredjenju sa ulozenim novcem, i onda cak i kad mi tako neshto stvarno treba, potrebi su dani da sebe ubedim da treba da kupim :( Ah da, ima one ultra skupe stvari (novi auto), za to nemam dovoljno kesha pa ni ne razmishljam o tome, a krediti su izuzetno komplikovani (i uglavnom dok stignesh do istog, izgubish volju za onim shto zelish da kupish)…

    Sve u svemu, zaglavljen u kozi coveka iz ultra potroshackog drushtva, koga to ne cini srecnim, osecam se vrlo loshe…

    Ah da, u sredu sam kupio neshto shto sam odavno zeleo DDR podijum ;) 1250din + 550din adapter za PS2->USB. Odavno to zelim, i josh me drzi shto sam ga kupio i vrlo sam happy makar to bilo najneracionalnije potreshenih 2000 dinara u mom zivotu (a ne da nisu, nego su daleko od toga :)) Ali naravno takvih stvari je malo…

  6. haha, ni ja ne mogu da shvatim to obilazenje megamarketa ili razgledanje izloga… :) Kad ti nesto zatreba odes sam u najblizu specijalizovanu prodavnicu i trazis od prodavca, bez razgledanja ostalih sitnica. :) A izloge bih zabranio! Zuris Bulevarom, a na svaka 2 metra ispred tebe se neko naglo zaustavi da pogleda izlog… cudi me da se ne desavaju lancani sudari pesaka. :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *