Пушиш? Па пуши.

Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму окуражио је задрте непушаче и разјарио задрте пушаче. Ја гласам за златну средину.

Члан 2. став 3. Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму: дувански дим је дим који се ослобађа из запаљеног дуванског производа намењеног пушењу и дим који се ослобађа из плућа приликом пушења.

Ја не пушим, али радо понудим. Ал’ стварно.

Могу да седим с друштвом које дувани, да будем у загушљивој просторији пуној дуванског дима, да смрдим кад стигнем кући к’о да сам се ваљао по дуванском пепелу. Могу да истрпим дуван у кући, навик’о сам (матори дуване од кад сам се родио, чак и пре тога). Ал’ не могу да истрпим очигледно непоштовање и накурченост пушача који ми нпр. упадне у канцеларију непушача и без пардона пурња унутра, не питајући „да ли могу да запалим?“. Па брате, ако испоштујем ја тебе так што кад дођем код тебе не тражим да гасиш цигарету и отвориш прозор, онда испоштуј и ти мене па немој да дуваниш у мојој просторији. Настави са читањем „Пушиш? Па пуши.“

Размажени е-конзументи

Ако довољно дуго нешто користимо, временом усвајамо могућности коришћеног предмета и примећујемо како оне недостају у свему осталом.

Дугогодишњи конзументи информационих и сродних технологија временом стичу навике које у једном тренутку постају неопходни чинилац употребе предметног средства. А онда се запази неопростиви недостатак неких од тих навика у реалном животу. Једном сам чак и написао нешто кратко на ту тему.

У трговини

Било да крстаримо Интернетом, читамо е-пошту, е-књигу или пишемо неки текст, могућност брзог претраживања садржаја (енг. Search), оно је што у многоме олакшава поменути посао. Настави са читањем „Размажени е-конзументи“

Погореше

Трећу причу о чудним навикама британаца на летовању по луксузним хотелима у едицију „Слободне мисли“ прилаже мој „брат по намћорлуку“, друг Вуле. Ако вас занима како се британци пеку уз алкохол, ево прилике да сазнате!

Ако сте случајно помислили да су „Слободне мисли“ испариле на врућини, преварили сте се. Трећи гост који даје допринос овој збирци је Радосав Вуловић, од недавно ширем аудиторијуму познат и по свом првом блогу Џангризање једног наџака. Вулета сам упознао почетком 2006. године преко једне Крагујевачке приче. Брз је на прстима, нема длака на језику, суров је и 24/7 наоштрен да нагрди све што му не пасује. Кад је бирао домен за блог, уместо пригодног „дркаџија“ предложих му „наџак“ — фигуративно је исто, само је ово друго „културније“ за децу и омладину ;) А уме да буде и фини, са све белих рукавица.

Настави са читањем „Погореше“

Бјути против Сервантеса

О писму, феномену блога и твитера, те правима радника у Србији слободне мисли на Записима износи Урош Недељковић, новинар магазина „Бизнис&финансије“ и администратор пројекта „Србовање“.

Мој први гост који пише „Слободне мисли“ је обичан необичан човек из народа — Урош Недељковић ширем аудиторијуму познат и као Бјути Дингоспо. Пошто је он нешто више о себи написао на крају записа, ја ћу рећи само да смо ступили у контакт пре од прилике годину или нешто јаче, када ме је „ишамарао“ питањима о ОпенОфису за Б&Ф. На вебу ретко псује, на језику длака нема, а већина ставова нам се подударају. Човек мисли 300 на сат, те је непуна три сата након позива јавио: си ту да ти шибнем писаније?

Настави са читањем „Бјути против Сервантеса“

Обамина обмана

Документарни филм Алекса Џонса „The Obama Deception“ говори о другој страни медаље новог америчког председника Барака Обаме. Ако нисте знали, то је исти онај који је приликом инаугурације комунизам изједначио са нацизмом.

The Obama DeceptionНикад до сада нисам блоговао о феномену прошле и ове године, новом америчком председнику Бараку Обами. Чак ни у току предизборне кампање, његове победе, прве и репризиране инаугурације (јбт, једва откуцах ову керефеку од термина), и свих осталих дешавања, док је Интернетом праштала кључна реч „обама“, мени је био у филтеру. Настави са читањем „Обамина обмана“