Респон[сз]ивност, је л’?

Милан Вујаклија пише:

респондирати (лат. respondere) одговарати, одговорити, дати одговор, давати одговор слагати се, одударати се, бити налик на одговарати (дужности) бити дорастао, моћи се мерити са.

респонзиван (нлат. responsivus) који даје одговор, који одговара.

Чему ово? У новије време често наилазим на особе које толико држе до своје интелектуалности на мрежи свих мрежа да настоје користити „фенси“ изразе како би звучали паметније (к’о политичари). И тако веома често мислећи на брзину одзива софтвера, одн. на хитрост i живахност, воле да употребе термин „респонсиван“ или „респонзиван“ (али базирајући свој термин на енглеском /repsonse/).

За све оне са јефтинијим улазницама савет: пар мање познатих речи у вашој бесмисленој беседи неће код саговорника створити слику о вама као интелигентном и елоквентном говорнику, већ пре о џиберу који је тог јутра пронашао пар нових речи у Вујаклији.

Е па нисмо се тако договорили!

Освануо је леп сунчан дан, у почетку хладњикаво јутро сазрело је у право пролећно преподне. Сунце сија, птичице разиграно цвркућу, чује се граја деце у обданишту, школарци журе у школу, маме и тате на посао… Ма нешто ту не штима!

Јутро у Крагујевцу засенио је чланак у данашњем Блицу: „Девојчици нудио евре да ћути“. Један чика, бизнисмен, иначе пумпаџија, испушио је због фелација и сада се крије негде… у Војводини? Настави са читањем Е па нисмо се тако договорили!

То(рен)тална конфузија

Вероватно су већ и врапци чули звучни запис Тотална конфузија у коме старија госпођа жели да добије нови вид кабловске телевизије звани Интернет, па се о томе распитује код техничке подршке СББ-а. Није јој за замерити, старија је жена а у „њено време“ тог сокоћала није ни било.

Али, оно што ме је вечерас насмејало јесте питање које је на форуму Света компјутера поставио мушкарац непознатог узраста и идентитета, а питање гласи (копирано и пренето без цензуре):

Narode pomagajte cuo sam da postoji super STVAR program koji se zove TORRENT (kazu da ima vise vrsta) Cuo sam da se mogu skidat najnovi filmovi serije igrice …koji program da skinem i kako to hoce li mi neko objasnit molim vas…

Чак је и мој син Михаило од непуних 9 година научио да кад га нешто занима, а не зна о чему се ради, употреби Google, али неки старији и стручнији од њега (Михаило не зна како да отвори налог на неком форуму) то ипак нису научили.

Дакле, закључак је веома јасан. Пре постављања глупог питања, или боље рећи постављање лоше формулисаног питања састављеног од погрешних информација, на јавном месту типа форум, треба потражити одговор на неутралном месту какав је www.Google.com претраживач Интернета (или неки други, али овај као највише волимо). У супротном, испашћеш глуп, људи ће се смејати глупом питању, порука ће ти бити обрисана и нећеш добити одговор на оно што си хтео да питаш али ниси знао како.

Да ли је ваше мезимче данас измлатило професора?

Јуче је у О.Ш. „Радоје Домановић“ у Крагујевцу ученица 6 разреда дневником ударила професора Веронауке у главу, али, не без разлога!

Наиме, професор је ученици забранио да у току часа на свом мобилном телефону слуша музику и тиме омета остале ученике, па јој је и одузео мобилни и ставио га у своју торбу како би га предао разредном старешини у зборници. Али се уврђена ученица успротивила овом гнусном поступку професора и након отимања о торбу, узела дневник у руке и њиме млатнула безобразног професора у главу.

На разредном већу се поставило питање да ли је тројка из владања преоштра казна?

Моје дете неће ударити дневником у главу професора Веронауке јер нисам желео да испаднем Велики Сврбин смарањем мог детета да научи ко и шта је Бог, већ ми је прво стало да научи како треба да се понаша и да поштује људе око себе, а за попове и цркве ће се интересовати када га то буде интересовало.

Уопште, бахатост деце утицајних и богатих родитеља је у школским клупама много израженије него кад сам ја ишао у школу, па од њихових мезимаца не треба да страхују само другари из школских клупа, него и учитељи за катедром.

Још једном, ово је Србија!

Волим пластику

Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно“ носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса“, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва“. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица. Настави са читањем Волим пластику