Респон[сз]ивност, је л’?

Милан Вујаклија пише:

респондирати (лат. respondere) одговарати, одговорити, дати одговор, давати одговор слагати се, одударати се, бити налик на одговарати (дужности) бити дорастао, моћи се мерити са.

респонзиван (нлат. responsivus) који даје одговор, који одговара.

Чему ово? У новије време често наилазим на особе које толико држе до своје интелектуалности на мрежи свих мрежа да настоје користити „фенси“ изразе како би звучали паметније (к’о политичари). И тако веома често мислећи на брзину одзива софтвера, одн. на хитрост i живахност, воле да употребе термин „респонсиван“ или „респонзиван“ (али базирајући свој термин на енглеском /repsonse/).

За све оне са јефтинијим улазницама савет: пар мање познатих речи у вашој бесмисленој беседи неће код саговорника створити слику о вама као интелигентном и елоквентном говорнику, већ пре о џиберу који је тог јутра пронашао пар нових речи у Вујаклији.