Распакивање пошиљке

Дођем данас са посла кући и мајка ми каже да је стигла нека пошиљка за мене, из Сомбора. Обрадовах се, иако знам и од кога је и шта је. Али о томе мало касније, након распакивања.

Баш велика коверта пост експреса и познати пошиљалац са леве стране. Настави са читањем Распакивање пошиљке

То(рен)тална конфузија

Вероватно су већ и врапци чули звучни запис Тотална конфузија (502 KB) у коме старија госпођа жели да добије нови вид кабловске телевизије звани Интернет, па се о томе распитује код техничке подршке СББ-а. Није јој за замерити, старија је жена а у „њено време“ тог сокоћала није ни било.

Али, оно што ме је вечерас насмејало јесте питање које је на форуму Света компјутера поставио мушкарац непознатог узраста и идентитета, а питање гласи (копирано и пренето без цензуре):

Narode pomagajte cuo sam da postoji super STVAR program koji se zove TORRENT (kazu da ima vise vrsta) Cuo sam da se mogu skidat najnovi filmovi serije igrice …koji program da skinem i kako to hoce li mi neko objasnit molim vas…

Чак је и мој син Михаило од непуних 9 година научио да кад га нешто занима, а не зна о чему се ради, употреби Google, али неки старији и стручнији од њега (Михаило не зна како да отвори налог на неком форуму) то ипак нису научили.

Дакле, закључак је веома јасан. Пре постављања глупог питања, или боље рећи постављање лоше формулисаног питања састављеног од погрешних информација, на јавном месту типа форум, треба потражити одговор на неутралном месту какав је www.Google.com претраживач Интернета (или неки други, али овај као највише волимо). У супротном, испашћеш глуп, људи ће се смејати глупом питању, порука ће ти бити обрисана и нећеш добити одговор на оно што си хтео да питаш али ниси знао како.

Од свих политика вреди само „Политика”

Из политичког живота сам испливао негде, чини ми се, у марту прошле године… или је то било претпрошле… не сећам се. Углавном, много се мање смарам, они истина мање сам и упућен и информисан о аферама и распореду међународних летова којекаквих политичара, ал’ ми није жао, напротив.

Ближе се неки избори, и у припреми су кренули да ме опседају моје „бивше” колеге „саборци” из СПО. Испрва са „сигурним гласовима”, а прошле недеље са гласачким кутијама. Али, доста ми је свега. Нисам се исчланио из странке, али ме заиста више ништа не интересује а да има везе са политичким ликом & делом у Србији, а и шире. На фамозни/фантомски референдум нисам излазио, као ни пунолетни чланови моје породице, а сва је прилика да нећемо изигравати будале ни на предстојећим изборима.

Ја сам се запитао пре „деактивирања” следеће: чему све то, кад су сва предизборна обећања ноторне лажи, кампање се организују зарад убирања „кајмака” и кожних фотеља, а народ к’о народ, ту је само да заокружује бројеве. Свака промена не доноси ништа боље. Телеком је и даље ту, СББ је и даље ту, незапосленост је и даље ту, ситни приватни предузетници познатији као „тлачитељи угњетене масе” су и даље ту, мито и корупција су и даље ту, малверзације и сва остала срања су и даље ту. Говедина, што би рекли БС. А и онако мој глас неће ни најмање утицати на крајњи исход судбине Српског народа, па ћу време које бих потрошио на табанање до гласачке кутије паметно утрошити у опуштање уз квалитетну музику.

Једина политика која ме сада интересује је издавачка кућа Политика Новине и Магазини д.о.о. која издаје „Свет компјутера

К’о да имам нове очи

На послу свакодневно радим са гомилом текста и разних других датотека, оне се гомилају и поред добре организације (по години израде, формату, врсти, датуму), временом постаје мучно пронаћи нешто што ми тренутно треба (а свакога дана је тако). Највећа мука је то што посао обављам на Виндоуз-у (легалном!) који има очајну функцију претраге. Очајну из разлога што у тој силној гомили претрага уме да потраје у недоглед (читај: минутима), а време је новац. ГНУ систем са Линукс кернелом немам на послу из једног јединог разлога – немам живаца да буђави софтверски модем терам да ради под њим (мада једног дана хоћу, само да имам времена за инсталацију система и тродупло дуже смарање са модемом). Да имам ГНУ/Линукс, све би било много лакше захваљујући измишљеној алатки (s)locate, али ето, ништа од тога.
На срећу, свеукупну радост и личну сатисфакцију, један човек из Немачке, Јан Хатунен (ваљда се тако чита Janne Hattunen) пре читавих девет година започео је портовање поменутог ГНУ алата на Виндоуз платформу. На адреси locate32.webhop.org може се пронаћи фина алатка интуитивног назива Locate32 која ради баш то што ми треба – тренутно излистава датотеке чији назив одговара одређеном упиту. Он нема претрагу по садржају у датотеци, али авај, брзина је изнад свега, а оријентациони датум када је документ прављен, екстензија и још покоји параметар сужавају претрагу на релевантне резултате. Прво сам пожелео да ставим Google Desktip Search, али је Гугл Десктоп у ово време недоступан (и то је сваким даном све озбиљније и озбиљније), а он је и мали прождрљивац ресурса (бар тако кажу, ја га пробао нисам) па је Локејт32 оно што ми тренутно одговара.
Ја се извињавам што ми је стил мало „чланковаст” (блах, каква кованица! Вујаклија, чујеш ли ме?! :)) што би требало да означава стил писања у стручним чланцима ИТ часописа (управо заврших један лепи чланак за наредни број „Света компјутера” на тему „телевизија и пингвини”).

А ти си новинар?

Прави је тренутак да објавим прилично битну ствар у мом животу, бар када је реч о ИТ.

Наиме, од марта ове године постао сам сарадник реномираног домаћег ИТ часописа „Свет компјутера“. Тестирам и описујем рачунарске програме, претежно намењене за рад на ГНУ/Линукс оперативним системима, мада нису немогући ни повремени „излети“ у Виндоуз воде. Настави са читањем А ти си новинар?