Категорија: Живот

Мање или више занимљиви догађаји који се тичу моје непосредне околине, породице, мог живота уопште

Das Experiment

Управо сам одгледао немачки филм Das Experiment (а.к.а. Black Box) из 2001. године и одушевио се.

Филм је базиран на истинитом догађају „Stanford Prison Experiment“. Наиме, на универзитету у Стенфорду (Калифорнија) 1971. године спроведен је скеперимент симулације психолошког утицаја окружења на затворенике и чуваре у затвору. У припремљеној затворској јединици под видео надзором, надгледаној од стране организатора пројекта, стављени су мушкарци добровољно пријављени по огласу у дневној штампи у коме је понуђена новчана накнада за учешће у експерименту.

Примамљив једноставан посао од 14 дана привукао је неколицину људи различитих психолошких карактера. Случајним избором подељени су на чуваре и притворенике, и експеримент је почео. Већ после два дана створена је реалистична ситуација у затворским јединицама, а сукоб „преступника“ и „чувара закона“, пресија, лични мотиви и све што уз то иде довели су до неуспеха експеримента.

Довољно сам рекао, а уз топлу препоруку да овај филм обавезно погледате, без обзира што је на немачком и није хиперпродукција у питању, вреди сваког одгледаног минута.

Оцена од 1 до 10: 9,5 (оно 0,5 не знам на шта бих одбацио, али рецимо на бол у јагодицама због погрицканих прстију, укочене задњице и врата, као и лошег титла :))

Волим пластику

Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно“ носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса“, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва“. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица. Настави са читањем Волим пластику

Изоштравање

Није да сам ћорав, али одавно ми вид није најбистрији. Због дугогодишњег гледања у CRT мониторе по више сати дневно, мој био-хардвер познатији као „очи“ добио је природни antialiasing, илити умекшавање ивица. Колико год да су фонтови „оштри“, ја их видим са блуром вредности 0.25% (рецимо).

Да бих поправио квалитет приказа текста, 17. децембра прошле године купио сам нови монитор Samsung SyncMaster 223BW. Слика се јесте поправила, али услед дугогодишње „измаглице“, ит-хардвер није могао да поправи и био-хардвер. Настави са читањем Изоштравање

Свршити уз СМС

Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:

Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)

… а одговарам ја њему: Настави са читањем Свршити уз СМС

Ко ћути?

Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.

Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, остављали породице тежака са шаком кукуруза.

Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте просто „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала. Настави са читањем Ко ћути?