Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“. Настави са читањем Духови… у Крагујевцу
Ознака: kragujevac
Е па нисмо се тако договорили!
Освануо је леп сунчан дан, у почетку хладњикаво јутро сазрело је у право пролећно преподне. Сунце сија, птичице разиграно цвркућу, чује се граја деце у обданишту, школарци журе у школу, маме и тате на посао… Ма нешто ту не штима!
Јутро у Крагујевцу засенио је чланак у данашњем Блицу: „Девојчици нудио евре да ћути“. Један чика, бизнисмен, иначе пумпаџија, испушио је због фелација и сада се крије негде… у Војводини? Настави са читањем Е па нисмо се тако договорили!
Да ли је ваше мезимче данас измлатило професора?
Јуче је у О.Ш. „Радоје Домановић“ у Крагујевцу ученица 6 разреда дневником ударила професора Веронауке у главу, али, не без разлога!
Наиме, професор је ученици забранио да у току часа на свом мобилном телефону слуша музику и тиме омета остале ученике, па јој је и одузео мобилни и ставио га у своју торбу како би га предао разредном старешини у зборници. Али се уврђена ученица успротивила овом гнусном поступку професора и након отимања о торбу, узела дневник у руке и њиме млатнула безобразног професора у главу.
На разредном већу се поставило питање да ли је тројка из владања преоштра казна?
Моје дете неће ударити дневником у главу професора Веронауке јер нисам желео да испаднем Велики Сврбин смарањем мог детета да научи ко и шта је Бог, већ ми је прво стало да научи како треба да се понаша и да поштује људе око себе, а за попове и цркве ће се интересовати када га то буде интересовало.
Уопште, бахатост деце утицајних и богатих родитеља је у школским клупама много израженије него кад сам ја ишао у школу, па од њихових мезимаца не треба да страхују само другари из школских клупа, него и учитељи за катедром.
Још једном, ово је Србија!
Волим пластику
Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно“ носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса“, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва“. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица. Настави са читањем Волим пластику
Чиме се ти бавиш?
До синоћ никада у животу нисам језгровито размишљао при одговарању на питање „Чиме се ти бавиш?“. А управо то ме је питао један познаник са нета (кога нећу именовати, а он ће ми вероватно због тога бити захвалан :)).
И, чиме се ја то бавим? Искрено, немам појма! Можда бих могао да кажем да се не бавим ничим (или „ни са чим“, Војо, пријатељу, исправи ме ;)). Један сам од оних ликова који немају далеки и високи циљ у животу, коме корачају крупним корацима и за који се боре. А истовремено нисам ни од оних који немају никакав циљ у животу и чекају да им други кажу шта ће да раде. Тако би се могло рећи да захватам златну средину. Како? Настави са читањем Чиме се ти бавиш?