Категорија: Живот

Мање или више занимљиви догађаји који се тичу моје непосредне околине, породице, мог живота уопште

Месец свега

Сутра се навршава читавих месец дана од како нисам записао нити једну реч. По ко зна који пут, сплет лењости и хроничног недостатка времена уродили су плодом — скоро па запостављен блог. Али зато, сада имам шта да напишем… ваљда :)

Пре пар дана урадио сам интервју са главним човеком за одржавање пројекта Inkscape са намером да читаоце ГНУзиле мало боље упознам са позадином овог одличног програма, а такође сам написао и опширну рецензију верзије 0.43. Синоћ сам са једним ликом са дискусионог канала програма тестирао како ради Inkboard интеграција у Inkscape–у и могу рећи да сам презадовољан. Укратко, у питању је групни рад на пројекту, уживо, тако да сви учесници моментално виде измене и могу да раде своје измене на цртежу који се дели у сесији. Иначе ради преко jabber протокола.

Најновијие рецензије за Свет Компјутера које сам урадио су нешто краћи осврт на Inkscape у прошлом броју и Valknut за децембарско издање.

Аххх, оно најбоље од свега што је прошло и што ће да се понавља а забележио сам у слици. Направио сам нови албум Храна на галерији фотографија. Ево, кад погледам тамо, одмах огладним, и сад сам огладнео…

Следеће, покупио сам доста домаћих филмова са нета. Бар неких двадесетак, и прикупљам и даље. Колекционар :)
Још увек трагам за форматом анимираних чувара екрана и логотипа за мобилне телефоне са монохроматским екраном (првенствено за мој Siemens A57).

А ти си новинар?

Прави је тренутак да објавим прилично битну ствар у мом животу, бар када је реч о ИТ.

Наиме, од марта ове године постао сам сарадник реномираног домаћег ИТ часописа „Свет компјутера“. Тестирам и описујем рачунарске програме, претежно намењене за рад на ГНУ/Линукс оперативним системима, мада нису немогући ни повремени „излети“ у Виндоуз воде. Настави са читањем А ти си новинар?

Одсуство

После успешно одрађеног посла вреди се добро одморити. А како сам доста тога одрадио у протеклих 15 дана, још ћу се радије препустити ленчарењу у наредних толико.

Да резимирам, одрадио сам пар текстова за Свет Компјутера, као и два за ГНУзилу, одрадио прелом ГНУзиле, одрадио ћирилично издање за јун/јул, успешно портовао програм за обрачун личних доходака на послу из Excel радне свеске у OpenOffice.org Calc са све макроима (остало је још неке ситнице да додам) и обезбедио новац за одмор.

Вечерас крећем, а када се вратим потрудићу се да опишем како је било. Ако ме не буде мрзело ;) CYA!

Фузбал a.k.a. brainwashing

Седим ја синоћ за мојом пакленом машином и у неке крупне сате звони телефон.

Јављам се, кад оно мој другар brainkilla — „Де си Урке, шта радиш, је л’ гледаш дерби?”; изненађен кажем „Дерби?”. Помену ми он нека два фузбалска клуба, на шта се ја насмејах. А онда му кажем да мене то не занима, IT ruleZ! Углавном, остатак разговора је ишао у нормалном ИТ смеру.
Други део се наставља јутрос на послу. Прилазим фирми, колега излази из продавнице на улазу и поздравља ме у стилу протеклог дербија, сав очаран помињући синоћњу добру забаву. Гледам га бледо и одпоздрављам незаинтересовано.

Трећи део. Кување кафице, гужва око кухиње, и онда почиње. Две колегинице у трансу коментаришу како је који тим играо, ко је добар даса, ко како игра… Мислиииим!!! Страшно!!! Жене напаљене на фудбал, ништа горе нема.

Чеврти део. Скокнем мало до www.zion.co.yu да видим шта има, кад тамо тема „Брука” која управо говори о синоћњем „спектаклу”.

Сад, знам да се 80% света врти око лопте и фузбалера, да је то унјосан бизнис, чуда и муње, али ја једноставно не осећам трунку узбуђења кад чујем коментаре и питања у вези истог. Просто се најежим кад мен енко пита је л’ знам кад почиње утакмица, ко игра, ко је победио, ко је дао го… Шта више, на таква питања сложим фацу човека који се згадио на постављено питање и кажем да мене те глупости не занимају.

Моја филозофија, виђење фудбалске машинерије: двадесетак мајмуна скачу за лоптом по ливади док двадесетак хиљада још већих мајмуна гледа целу ту представу. Једина разлика је та што овај већи чопор мајмуна мора да плати да би гледала досадну представу, а овај мањи чопор за то што ради узима кинту. Мислим да је економски исплативије, а и социолошки, тај бачени новац корисно уложити у позоришну представу или биоскопску пројекцију. И најгори амерички нискобуџетни филм је занимљивији од фудбалске утакмице. Макар мени.

Сад, можда ће неко променити мишљење о мени због оваквог става, али је по мом скромном мишљењу фидбал једно велико „испирање мозга” у коме група превараната на глупост због жеље за примитивном забавом већине згрће огромну кинту. Чак је и „џепни билијар” занимљивија игра, јер имаш само своје лоптице и не мораш да излазиш из куће и ризикујеш да те разјарена маса прегази у стампеду.

Живели! И да, билијар је оно што ме забавља, голф такође. А и кошарка може да прође, али фудбал и тенис, аргх!

Моја драга је хакер

Срам ме било, стварно! Толико се тога издогађало од последњег записа, а ја ћутим о томе. Али ми не смета :) Довољно ће бити да само поменем поједине стварчице. Елем, купио сам своју прву „УСБ грисину” – USB memory stick Kingston KF021905 USB 2.0 256MB за 2,6k динара у Алки (у другим ИТ фирмама у Крагујевцу се његова цена кретала у време куповине од 2,7k до 2,9k). Друга хронолошка ставка је промена боје косе – боја лешника. А још данас треба и да дотерам косу подкресивањем да бих добио оно што сам планирао. Трећа ствар је верзирање за ИТ текстове. Раније ми је било потребно и по неколико дана да напишем текст, док се сада то време скратило са све тражењем додатних информација (историјске и заборављене чињенице) на мање од једног сата. Настави са читањем Моја драга је хакер