На послу свакодневно радим са гомилом текста и разних других датотека, оне се гомилају и поред добре организације (по години израде, формату, врсти, датуму), временом постаје мучно пронаћи нешто што ми тренутно треба (а свакога дана је тако). Највећа мука је то што посао обављам на Виндоуз-у (легалном!) који има очајну функцију претраге. Очајну из разлога што у тој силној гомили претрага уме да потраје у недоглед (читај: минутима), а време је новац. ГНУ систем са Линукс кернелом немам на послу из једног јединог разлога – немам живаца да буђави софтверски модем терам да ради под њим (мада једног дана хоћу, само да имам времена за инсталацију система и тродупло дуже смарање са модемом). Да имам ГНУ/Линукс, све би било много лакше захваљујући измишљеној алатки (s)locate, али ето, ништа од тога.
На срећу, свеукупну радост и личну сатисфакцију, један човек из Немачке, Јан Хатунен (ваљда се тако чита Janne Hattunen) пре читавих девет година започео је портовање поменутог ГНУ алата на Виндоуз платформу. На адреси locate32.webhop.org може се пронаћи фина алатка интуитивног назива Locate32 која ради баш то што ми треба – тренутно излистава датотеке чији назив одговара одређеном упиту. Он нема претрагу по садржају у датотеци, али авај, брзина је изнад свега, а оријентациони датум када је документ прављен, екстензија и још покоји параметар сужавају претрагу на релевантне резултате. Прво сам пожелео да ставим Google Desktip Search, али је Гугл Десктоп у ово време недоступан (и то је сваким даном све озбиљније и озбиљније), а он је и мали прождрљивац ресурса (бар тако кажу, ја га пробао нисам) па је Локејт32 оно што ми тренутно одговара.
Ја се извињавам што ми је стил мало „чланковаст” (блах, каква кованица! Вујаклија, чујеш ли ме?! :)) што би требало да означава стил писања у стручним чланцима ИТ часописа (управо заврших један лепи чланак за наредни број „Света компјутера” на тему „телевизија и пингвини”).
Ознака: GNU/Linux
GNU GNUzilla
Као што вероватно предпостављате и знате, GNUzilla је магазин за популаризацију Слободног софтвера, ГНУ/Линукс и БСД оперативних система на српском језику, издаје се једном месечно у електронском PDF формату. Представља један од пројеката Мреже за Слободан софтвер (Free Software Network). До овог тренутка је објављено 16 бројева овог магазина, а један од „огледала“ се налази и овде на урошевић.нет. АЛИ!!!
GNUzilla је пре наше приче започети и замрли пројекат портовања Mozilla претраживача на Gtk+ графичку основу. Међутим, пре неколико година тај пројекат је потпуно замро па је екипа окупљена око ФСН-а одлучила да магазин назове управо ГНУзила. Ових дана је овај први пројекат поново оживео!
Оно што ми се ту не свиђа је то да, позивајући се на ГНУ, тај ГНУзила претраживач при првом покретању нуди увоз поставки (омиљених локација, полазне стране и других ситница) из Опере, али нема понуђених за Firefox, Seamonkey и Mozilla Suite!!!
А шта је то што га разликује од ових Мозилиних издања? Каже овако:
GNUzilla is the GNU version of the ever popular Mozilla suite. Its main advantage is an ethical one: it is entirely free software. While the source code from the Mozilla project is free software, the binaries that they release include additional non-free software. Also, they distribute non-free software as plug-ins.
Пар снимака овог претраживача који можете преузети одавде можете погледати на мојој галерији слика GNUzilla.
Омот за Slackware 10.2
Прошле недеље сам урадио омот за ЦД за Slackware 10.2 (a.k.a. Slackware CD cover) који је сличан официјелном омоту, али није био баш најбоље одрађен. Синоћ сам до/прерадио омот и добио ово:
Настави са читањем Омот за Slackware 10.2MIDIјашење
Дуго нисам писао, срамим се, ал’ шта ћеш, навика :) Ајмо даље.
Поновио сам се почетком јула „електронским уређајем за разговор на даљину“, илити мобилним телефоном Siemens A57. Пошто је то апсолутно нова област интересовања за мене (испала нека незаобилазна повољност па је набавка ишла по скоро багателној цени), а како волим да прилагођавам све што користим сопственим афинитетима, зажелех да уметнем неку мелодију и неку сличицу у овај телефон. Међутим!
Тражећи по нету мелодије и сличице, нашао сам неки домаћи сајт који наплаћује тридесетак динара за сличицу или мелодију коју шаље на СМС. Изабрао сам једну сличицу и одрадио трансфер (јебеш 30 динара). Међутим, није то баш оно што сам хтео, хоћу више и боље :) Даљим гуглањем пронађем „Меку за сличице“ Mr.TONES, али је зачкољица што и то шаљу само на СМС а нема слања на наше мреже. Прогуглам још мало (више!) и скапирам да овај мој телефон вари сличице у BMP формату. Поскидам тако око 600 најзанимљивијих сличица из мистерове базе једноставним превлачењем у Рокс прозор из Ватрене лије. Онда, пошто су те сличице транспарентни GIFови, изаберем мени најзанимљивије и пребацим у одговарајући формат за мој телефон. Али, онда настане проблем. Како да умувам слику у телефон а немам дата кабал. Рационалним размишљањем смислим сјајну ствар – направићу свој W@P сајт :)
Даљим гуглањем пронађем основну структуру једног WMLа и направим urosevic.net/wap, спакујем тамо сличице и покушам преко телефона да вепујем један лого, кад оно ради. И тако напакујем дватесетак сличица у телефон. Онда ми падне на памет да хоћу своју дечицу уместо „чувара екрана“, па данас направим и ту сличицу и спакујем у телефон (слику на којој се види како то изгледа ставићу накнадно, ако не заборавим :).
И питате се вероватно какве сад све ово везе има са називом овог записа? Па поред сличица, хтео сам и музикицу, али бесплатно бре. Пронашао сам на торентима неки програм за конвертовање обичних MIDI датотека у полифоне мелодије за телефоне, изабрао сам неколицину мелодија и пребацио их те окачио на urosevic.net/wap/midi и опет веповањем убацио у телефон. Дакле, ето ту се догађа почетак поменутог MIDIјашења.
Наиме, пар година уназад сам повремено пожелео да чујем по који MIDI на Линуксу, али ми баш и није полазило за руком. Јесте ту био TiMidity++, али је то софтверско решење које има мало кашњење. Проблем постоји у томе што Creative SoundBlaster Live! нема банку звукова на себи већ мора да се напуни неком банком. Данас се заинатим и гуглањем (поново :) пронађем решење. Наиме, треба картицу напунити банком 8MBGMSFX.SF2) помоћу програма sfxload. После тога се у Kmid-у подеси одговарајући слот (у мом случају је то Emu10k1 WaveTable Emu10k1 Port 0 ALSA device) и онда то ради – свира.
Можда сам осакаћено објаснио како се ово ради, али баш детаљно је објашњено овде, па ако кога занима нека чита до миле воље.
Насилно демонтирање
Да би на Линуксу могао да се „прочита“ садржај оптичког медијума (ЦД) он мора да се монтира у оптичком уређају (ако схватате шта хоћу да кажем :). Међутим, да би извадили исти тај ЦД кад пожелите, прво морате да га демонтирате. Међутим (2x), да би се уопште уређај демонтирао мора да буде слободан, односно да ниједан програм није започео његово кришћење, односно га заузео. Овде мислим на „улажење“ у директоријум у који је монтиран оптички уређај /mnt/cdrom или како га год ви назвали. Довољно је да у MC-у одете у тај директоријум и већ нећете моћи да га демонтирате, добијаћете поруку:
umount: /mnt/cdrom: device is busy
Наравно, сада једноставно „изађете“ из тог директоријума и најједноставније демонтирате уређај. МЕЂУТИМ!!! (3x), шта ако је у /mnt/cdrom ушао неки програм за који не знате да је ушао, или сте у неком програму ушли у тај директоријум па после програм затворили (нпр. у Firefox-у у Open дијалогу отишли да отворите неку HTML страну а после затворили сам програм).
Постоји неколико начина да се реши ова мистерија, а већина њих је наведена на овој страни. Малопре сам имао један такав „колапс“ и од свих понуђених решења на поменутој страни једино ми је помогла следећа наредба:
# cdrecord dev=0,0,0 -eject
Дакле, ако икада набасате на горе поменути проблем, препоручујем да користите овај „насилни“ метод откључавања“ оптичког уређаја, а још овог момента направите један
alias otkljucaj_cd="sudo cdrecord dev=0,0,0 -eject"