На послу свакодневно радим са гомилом текста и разних других датотека, оне се гомилају и поред добре организације (по години израде, формату, врсти, датуму), временом постаје мучно пронаћи нешто што ми тренутно треба (а свакога дана је тако). Највећа мука је то што посао обављам на Виндоуз-у (легалном!) који има очајну функцију претраге. Очајну из разлога што у тој силној гомили претрага уме да потраје у недоглед (читај: минутима), а време је новац. ГНУ систем са Линукс кернелом немам на послу из једног јединог разлога – немам живаца да буђави софтверски модем терам да ради под њим (мада једног дана хоћу, само да имам времена за инсталацију система и тродупло дуже смарање са модемом). Да имам ГНУ/Линукс, све би било много лакше захваљујући измишљеној алатки (s)locate, али ето, ништа од тога.
На срећу, свеукупну радост и личну сатисфакцију, један човек из Немачке, Јан Хатунен (ваљда се тако чита Janne Hattunen) пре читавих девет година започео је портовање поменутог ГНУ алата на Виндоуз платформу. На адреси locate32.webhop.org може се пронаћи фина алатка интуитивног назива Locate32 која ради баш то што ми треба – тренутно излистава датотеке чији назив одговара одређеном упиту. Он нема претрагу по садржају у датотеци, али авај, брзина је изнад свега, а оријентациони датум када је документ прављен, екстензија и још покоји параметар сужавају претрагу на релевантне резултате. Прво сам пожелео да ставим Google Desktip Search, али је Гугл Десктоп у ово време недоступан (и то је сваким даном све озбиљније и озбиљније), а он је и мали прождрљивац ресурса (бар тако кажу, ја га пробао нисам) па је Локејт32 оно што ми тренутно одговара.
Ја се извињавам што ми је стил мало „чланковаст” (блах, каква кованица! Вујаклија, чујеш ли ме?! :)) што би требало да означава стил писања у стручним чланцима ИТ часописа (управо заврших један лепи чланак за наредни број „Света компјутера” на тему „телевизија и пингвини”).
Ознака: gnu
GNU GNUzilla
Као што вероватно предпостављате и знате, GNUzilla је магазин за популаризацију Слободног софтвера, ГНУ/Линукс и БСД оперативних система на српском језику, издаје се једном месечно у електронском PDF формату. Представља један од пројеката Мреже за Слободан софтвер (Free Software Network). До овог тренутка је објављено 16 бројева овог магазина, а један од „огледала“ се налази и овде на урошевић.нет. АЛИ!!!
GNUzilla је пре наше приче започети и замрли пројекат портовања Mozilla претраживача на Gtk+ графичку основу. Међутим, пре неколико година тај пројекат је потпуно замро па је екипа окупљена око ФСН-а одлучила да магазин назове управо ГНУзила. Ових дана је овај први пројекат поново оживео!
Оно што ми се ту не свиђа је то да, позивајући се на ГНУ, тај ГНУзила претраживач при првом покретању нуди увоз поставки (омиљених локација, полазне стране и других ситница) из Опере, али нема понуђених за Firefox, Seamonkey и Mozilla Suite!!!
А шта је то што га разликује од ових Мозилиних издања? Каже овако:
GNUzilla is the GNU version of the ever popular Mozilla suite. Its main advantage is an ethical one: it is entirely free software. While the source code from the Mozilla project is free software, the binaries that they release include additional non-free software. Also, they distribute non-free software as plug-ins.
Пар снимака овог претраживача који можете преузети одавде можете погледати на мојој галерији слика GNUzilla.
Три године Slackware-а
Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.
Ретроспектива јубилеја
Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.
Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…
У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта 2002. инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта 2002:
Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).
а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:
Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.
Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула 2002. у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.
Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас (3. јули 2005) користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.
Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)
GNUzilla 05
Екипа није мировала па су читаоци на дан пре Ускрса обрадовани још једним издањем ГНУзиле. Ево извода из садржаја броја у коме је припремљено 15 текстова:
Hope, not fear
- Gentoo манифест
- Puppy Linux 1.0.0.0 alpha
- Ubuntu 5.04
- OO.o Transliterator 0.3.5
- Download
- Splashy
- FSF Europe у Србији
- Now action must be taken
- Пакет аранжман
- Microsoft-ова анти-Линукс кампања
- Отпушите уши!
- Slackware: питања и одговори
- Увод у коришћење командне линије (2. део)
- Изоштравање лоше фокусираних фотографија
- Моја прва BSD тврђава
Ево и званичног саопштења редакције:
Април се показао као најдинамичнији месец ове године јер су се током њега догађале ствари које би могле бити од великог значаја за будућност свих нас. Коначно је испливао контраверзни споразум са Microsoft-ом, па нам се пружа прилика да дамо свој суд о целој причи и укључимо се у јавну расправу на ову тему. Упоредо са лошим, стизале су и добре вести од којих је најповољнија била вест о доласку представника FSF-а у Србију, који је дао интервју за наш часопис откривајући нам сврху своје посете и планове ове организације када је наша земља и регион у питању. Ни наши људи нису губили време па је средином априла одржан курс обраде звука и аудио монтаже помоћу слободног софтвера у просторијама културног центра REX. Наша екипа је била на лицу места.
Светску сцену је обележио излазак нове верзије Ubuntu дистрибуције чију рецензију ћете имати прилике да видите у овом броју ГНУзиле.
Уз појављивање новог броја, објављујемо и експериментално издање ГНУзиле 04 на ћирилици, захваљујући додатним напорима одређених чланова редакције. Утиске о овом издању можете поделити са остатком публике и редакцијом у ГНУзила коментарима.
Уживајте!
И наравно, свој примерак часописа можете преузети или са званичне стране за преузимање, са mirror::urosevic.net или неког другог огледала чије ћете адресе пронаћи на званичној страни ГНУзиле.
Пријатно читање!
GNUzilla и ГНУзила
GNUzilla или ГНУзила — све једно је; мада, није све једно. Пошто не сматрам да ћирилица није пригодна за популаризацију информационих технологија, услед ситних несугласица у редакцији, синоћ сам покушао да исправим ситуацију предлагањем Ивану Јелићу да због немешања ћириличних и латиничних текстова у часопису за април направимо пробно издање ћириличне верзије ГНУзиле. Наиме, сви текстови ће бити преведени на ћирилицу и издаћемо број на ћирилици идентично латиничном издању.
Али, од идеје до реализације дуг је пут. Наиме, део редакције нема времена и не жели да се бави преводом на ћирилицу, што поштујем. Зато сам преузео на себе ту „обавезу”, т.ј. покушај да остварим сан великог броја људи „ћириличара” уз помоћ других „ћириличара”. Добио сам подршку за такав подухват од Горана Ракића који је спреман да ми помогне на реализацији ћириличне „бранше” ГНУзиле. Али, то није довољно, потребно је још људи да се тај посао изнесе до краја и спроведе у дело. Највећи проблем представља то што се текстови углавном, т.ј. већином пишу латиничним писмом а такве текстове је компликованије транслитеровати у ћирилицу због постојања речи и фраза које треба да остану у изворном — латиничном облику. Ипак, то није и неизводљиво.
Да би ово уопште заживело, поред моје добре воље да тиме координирам и на томе радим, и Горанове да ми помогне у томе, неопходно је извршити испитивање циљне групе корисника којима је ГНУзила намењена — читаоцима. Дакле, треба да постоји макар 200 људи који желе да виде и читају ћирилично издање ГНУзиле. Како се број преузимања првог броја часописа врти око 1800, тражена цифра представља око 10% читалаца, што за такав компликован подухват представља релевантан показатељ постојања тржишта за пласирање крајњег производа.
Ако сте читалац који жели ћирилично издање, молим вас да се о томе изјасните гласањем за ћирилично издање на званичном форуму ГНУзиле. Ако желите да помогнете у реализацији ћириличног издања након потребног броја гласова, једноставно одговорите на овај запис и оставите адресу е-поште као и опис дела посла који би могли да обавите, или ми пошаљите приватну поруку на FSN форуму.
Унапред захвалан на сарадњи,
Александар Урошевић