RealPlayer на x86_64 Debian

Задовољни сте корисник Дебиана, и то дупло битнијег? Онда сте свесни чињенице да неке ствари на њему и не раде онако како очекујемо. Квака је у емулацији 32битних (i386) на 64битном (x86_64) систему. Овог пута ћу се дотаћи програма RealPlayer за репродукцију стриминг садржаја преко нета.

Ако сте већ покушали да инсталирате RealPlayer на дупло битнију Дебиан машину, вероватно сте добили оспице угледавши буквално ружно сучеље које се никако не уклапа у окружење? Овај програм користи 32битне Gtk+ библиотеке за исцртавање сучеља, али из неког разлога не може да сконта где се налазе неке 32битне библиотеке неопходне за рад. Настави са читањем RealPlayer на x86_64 Debian

Acer Aspire One 110

Захваљујући другу Хатали, у руке ми је пао нетбук Acer Aspire One 110 са преинсталираним Линуксом. Пошто је донет из Италије, требало га је „превести на српски језик“.

Основне карактеристике

Плави малиша тананог профила са 965 грама (мада званично тежи 995 грама) веома је лаган, а захваљујући компактним димензијама 249 (ширина) × 170 (дубина) × 29 (висина) mm, ништа га није теже носити од уобичајеног роковника.

Квалитет завршне израде је на високом нивоу па кућиште не изгледајефтино. Матирана металик-плава боја оклопа, те стакласта (енг. Glossy) поклопца и оквира екрана дају му посебан шмек и одају утисак робустне машине. Настави са читањем Acer Aspire One 110

Дропбокс на Линуксу

DropboxДропбокс (енг. Dropbox) је мрежни сервис за синхорнизацију датотека између више корисникових рачунара. Ради на принципу складишта на мрежи у које се пакују датотеке којима корисник може приступити са било ког места (на пример дељење датотека између кућног и рачунара на послу или преносног рачунара).

Специфичности

Оно што овај начин рада разликује од других (нпр. subversion) је то што ради без корисниковог баратања са икаквим командама. Потребно је преуети и инсталирати бесплатни вишеплатформски алат (ради под ГНУ/Линуксом, Меком и Виндоузом), направити бесплатни Дропбокс налог (на самој веб страници пројекта или из програма), подесити програм уношењем корисничког имена и лозинке за приступ мрежном складишту, те одредити локални директоријум у који ће се синхронизовати датотеке. Настави са читањем Дропбокс на Линуксу

Fedora 9 (Sulphur)

Преузмите Федору 9 (Сумпор)Јуче око 16 часова по средњеевропском времену пуштена је у јавност нова верзија ГНУ/Линукс дистрибуције Федора 9 Сумпор (Fedora 9 Sulphur). Погледајте белешку о издању.

Пошто је мени преузимање са преоптерећених сервера још увек у току, пожурите по свој примерак и преузмите га са неке од локација наведених овде, а ако је сервер пројекта преоптерећен па не можете да му приступите (што је тренутно случај), искористите рецимо овај одраз. Настави са читањем Fedora 9 (Sulphur)

Три године Slackware-а

Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.

Ретроспектива јубилеја

Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.

Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…

У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта:

Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).

а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:

Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.

Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.

Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.

Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)