Малопре сам направио почетничку грешку после подуже времена – игнорисао сам питање које ми је програм поставио и махинално одговорио са: ЕНТЕР. Биланс: погрешан одговор! Настави са читањем Марфи, не можеш ми ништа
Категорија: Филозофија
Дубокоумна размишљања о свему и свачему
И укус, и Jacobs Monarch
Док сам се синоћ враћао са другог краја града до стана, шетајући од радње до радње трагао сам за теглицом Jacobs кафе. То иначе онако споља изгледа овако. Међутим, као што сам и очекивао, у неких двадесетак радњи само сам у једној пронашао кесице без глупавих додатака „два у један“ и „три у један“, па сам узео за почетак 3 комада (до понедељка, т.ј. сутра), да се повратим из мртвих. Настави са читањем И укус, и Jacobs Monarch
Богати, покојни, далеки рођак
Како беше иде она прича о томе како је Рокфелер постао богат? Стигао је у Америку са четврт долара у џепу. На доку је купио једну јабуку а онда је продао за један долар. Тако је зарадио први долар. А онда је умро његов богати деда и оставио му милионе долара. Или није Рокфелер (или како год се то пише) него неки други пунишић, али поента је јасна. Настави са читањем Богати, покојни, далеки рођак
Свршити уз СМС
Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:
Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)
… а одговарам ја њему: Настави са читањем Свршити уз СМС
Ко ћути?
Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.
Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, остављали породице тежака са шаком кукуруза.
Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте просто „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала. Настави са читањем Ко ћути?