Прелом овог двоброја је, због испита студената у редакцији, пао мени у шаке. Међутим, као и обично, текстови су каснили (а и моје сам урадио тек пре пар дана, срамме било :), па сам (скоро) све текстове потребне за овај (дво)број добио негде око 22 сата синоћ (или је беше било 23? :) од лектора Петра (Петрееееее, бери кожуХ на шиљак :). Авај, зафалио је Јелкетов текст о Mepis-у и његов текст о сукобу Acrobat Reader-а и Kpdf-а, који је опет стигао мени у руке ок поноћи. Углавном, од тих неких 22 сата па на даље сам уклапао текстове у нову матрицу коју сам припремао претходних дана. Негде око три―четири сата јутрос ми се јавља Јелке и пита за његов текст, углавном ми пошаље текст када је већ било прекасно да га убацим јер сам све сложио и скоро завршио садржај. Проблем у додавању новог текста се састоји у ручном померању наслова текстова као и поновном уклапању свих слика које су везане за страну а не за параграф.
И тако толико најављивани и очекивани летњи двоброј уместо на дупло више страна са дупло више текстова долази на „свега” 43 стране. Највећи разлог томе је наша стара бољка – недостатак сарадника. Људи знају да износе придике за квалитет текстова и изглед часописа, али се ретко ко прихвата посла и пише текстове.
Шта је поента? GNUzilla 06/07 Јун/Јул је угледала светлост Интернета јутрос око 5:40. Задњи део посла сам одрадио са полусклопљеним очима, изморен и сморен исправљањем погрешно написаних наводника, па сам тако погрешно написао и наводнике у Разговору са поводом. Насловна страна је рађена задња и на њој се налази грешка у куцању за XFCE пропратни текст. А што је најгоре, одличан текст „Pffff…” који је написао Марко Миленовић, а говори о заштитним подешавањима мрежних ресурса на FreeBSD оперативном систему видео сам тек јутрос да га нисам ставио у Радионицу. Умор је учинио своје.
И да не би било како само кукам, ако на седници донесемо одлуку, можда се појави и једно летње изненађење из GNUzille, држите нам палчеве ;)
Како сам се бојао да ће да изгледа овај број, и није тако лош, визуелно и технички, обзиром да сам га радио скоро спавајући :( Што значи, мораћемо озбиљно да порадимо на „линији смрти” за наредне бројеве. Овај посао су до сада радили Иван Чукић и Иван Јелић, овај сам радио ја, а ко ће следећи… видећемо :)