GNU/Linux Архива - Страница 23 од 29 • Записи

OOoTranslit Install guide

Поздрав пријатељице и пријатељи (има ли вас?). Нисам се похвалио да сам прошле недеље надоградио комп куповином ДВД резача NEC 3540A (преглед) који је заменио недавно купљени ДВД читач.

Читаоцима мојих записа и онима који прате мој „слободоумни“ рад свидеће се чињеница да сам управо завршио и учинио доступним ревидирано упутство за инсталацију мог макроа OOoTranslit, и то како на ћирилици (230KB), тако и на латиници (227KB).

Још ново… хммм, да. Али немам сада времена да пишем о томе, касније. Углавном, имао сам још једну „МБР хаварију“ насталу као последицу умора, непоштовања правила „Линукс не ради после 20:00“ и самовоље. Следећи запис о томе, како, зашто, шта и тако то :)

MIDIјашење

Дуго нисам писао, срамим се, ал’ шта ћеш, навика :) Ајмо даље.

Поновио сам се почетком јула „електронским уређајем за разговор на даљину“, илити мобилним телефоном Siemens A57. Пошто је то апсолутно нова област интересовања за мене (испала нека незаобилазна повољност па је набавка ишла по скоро багателној цени), а како волим да прилагођавам све што користим сопственим афинитетима, зажелех да уметнем неку мелодију и неку сличицу у овај телефон. Међутим!

Тражећи по нету мелодије и сличице, нашао сам неки домаћи сајт који наплаћује тридесетак динара за сличицу или мелодију коју шаље на СМС. Изабрао сам једну сличицу и одрадио трансфер (јебеш 30 динара). Међутим, није то баш оно што сам хтео, хоћу више и боље :) Даљим гуглањем пронађем „Меку за сличице“ Mr.TONES, али је зачкољица што и то шаљу само на СМС а нема слања на наше мреже. Прогуглам још мало (више!) и скапирам да овај мој телефон вари сличице у BMP формату. Поскидам тако око 600 најзанимљивијих сличица из мистерове базе једноставним превлачењем у Рокс прозор из Ватрене лије. Онда, пошто су те сличице транспарентни GIFови, изаберем мени најзанимљивије и пребацим у одговарајући формат за мој телефон. Али, онда настане проблем. Како да умувам слику у телефон а немам дата кабал. Рационалним размишљањем смислим сјајну ствар – направићу свој W@P сајт :)

Даљим гуглањем пронађем основну структуру једног WMLа и направим urosevic.net/wap, спакујем тамо сличице и покушам преко телефона да вепујем један лого, кад оно ради. И тако напакујем дватесетак сличица у телефон. Онда ми падне на памет да хоћу своју дечицу уместо „чувара екрана“, па данас направим и ту сличицу и спакујем у телефон (слику на којој се види како то изгледа ставићу накнадно, ако не заборавим :).

И питате се вероватно какве сад све ово везе има са називом овог записа? Па поред сличица, хтео сам и музикицу, али бесплатно бре. Пронашао сам на торентима неки програм за конвертовање обичних MIDI датотека у полифоне мелодије за телефоне, изабрао сам неколицину мелодија и пребацио их те окачио на urosevic.net/wap/midi и опет веповањем убацио у телефон. Дакле, ето ту се догађа почетак поменутог MIDIјашења.

Наиме, пар година уназад сам повремено пожелео да чујем по који MIDI на Линуксу, али ми баш и није полазило за руком. Јесте ту био TiMidity++, али је то софтверско решење које има мало кашњење. Проблем постоји у томе што Creative SoundBlaster Live! нема банку звукова на себи већ мора да се напуни неком банком. Данас се заинатим и гуглањем (поново :) пронађем решење. Наиме, треба картицу напунити банком 8MBGMSFX.SF2) помоћу програма sfxload. После тога се у Kmid-у подеси одговарајући слот (у мом случају је то Emu10k1 WaveTable Emu10k1 Port 0 ALSA device) и онда то ради – свира.

Можда сам осакаћено објаснио како се ово ради, али баш детаљно је објашњено овде, па ако кога занима нека чита до миле воље.

Насилно демонтирање

Да би на Линуксу могао да се „прочита“ садржај оптичког медијума (ЦД) он мора да се монтира у оптичком уређају (ако схватате шта хоћу да кажем :). Међутим, да би извадили исти тај ЦД кад пожелите, прво морате да га демонтирате. Међутим (2x), да би се уопште уређај демонтирао мора да буде слободан, односно да ниједан програм није започео његово кришћење, односно га заузео. Овде мислим на „улажење“ у директоријум у који је монтиран оптички уређај /mnt/cdrom или како га год ви назвали. Довољно је да у MC-у одете у тај директоријум и већ нећете моћи да га демонтирате, добијаћете поруку:

umount: /mnt/cdrom: device is busy

Наравно, сада једноставно „изађете“ из тог директоријума и најједноставније демонтирате уређај. МЕЂУТИМ!!! (3x), шта ако је у /mnt/cdrom ушао неки програм за који не знате да је ушао, или сте у неком програму ушли у тај директоријум па после програм затворили (нпр. у Firefox-у у Open дијалогу отишли да отворите неку HTML страну а после затворили сам програм).

Постоји неколико начина да се реши ова мистерија, а већина њих је наведена на овој страни. Малопре сам имао један такав „колапс“ и од свих понуђених решења на поменутој страни једино ми је помогла следећа наредба:

# cdrecord dev=0,0,0 -eject

Дакле, ако икада набасате на горе поменути проблем, препоручујем да користите овај „насилни“ метод откључавања“ оптичког уређаја, а још овог момента направите један

alias otkljucaj_cd="sudo cdrecord dev=0,0,0 -eject"

GNUzilla 08

Јуче сам успео, и поред несносне врућине и незнаног броја падова OpenOffice.org Writer-а 2.0 Beta да саставим августовско издање ГНУзиле. Слагање текстова је био посао који је трајао максимално сат времена и то сам одрадио пар дана раније, али се убацивање слика показало као Сизифов посао. Прво сам имао проблем са контурама за неке слике око којих је требао да иде текст, па онда са црном позадином провидних слика, па правнањем текста у односу на слике… а програм је пуцао сваког могућег тренутка. Ипак, PDF сам направио из верзије 1.1.4 у којој сам завршио финална дотеривања, али ни он није очишћен проблема губљења контуре за слике после снимања документа.

Овај број долази на 53 стране, покренули смо наградну игру (поклон су ГНУ/Линукс дистрибуције највернијим читаоцима), Јелке је урадио нови сајт са статистиком, увели смо нову рубрику „Вести”… иии… има још којешта ал је врућина па ми је смор да се сећам.

Адреса за преузимање – http://gnuzilla.fsn.rs

Три године Slackware-а

Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.

Ретроспектива јубилеја

Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.

Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…

У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта 2002. инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта 2002:

Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).

а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:

Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.

Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула 2002. у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.

Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас (3. јули 2005) користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.

Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)