Идеја за 3oTrans

3oTrans сада има избор између транслитерације над целим текстом или над избором (селекцијом). Има три понуђена типа записа (ћирилица, латиница и YUSCII). Зашто је ту и YUSCII објаснићу касније. Оно што је преостало да се дода је непревођење у лариницу веб адреса и речи у којима се појављују енглеска слова Q, W, Y и X. Ово је могуће одрадити на два начина; на лакши и на тежи :)

Ајде прво тежи, лакше је за објаснити :) Ово важи за већ транслитерован текст у ћирилицу, где су грешком транлитероване и специфичне несрпске речи. Употребом регуларних израза за SearchDescriptor пронађе се реч која испуњава услов, а онда се ћирилични текст у избору пребаци у латиницу већ примењеним методом у макроу.

Културнији начин је прескакање речи које испуњава услов при самој транслитерацији у ћирилицу или YUSCII. У овом би случају морала или да се занемари промена над целим текстом у SearchDescriptor-у и употреби узимање сваке речи посебно у променљиву па онда ако она није реч коју не треба преводити одрадити над њом замену као над изабраним текстом, или преводити само ако реч не испуњава регуларни израз, т.ј. испуњава регуларни израз да није та реч. Ово уме да буде мач са две оштрице јер иако се у мање физичких корака посао одради, време транслитерације ће бити нешто дуже, али мислим да нико неће транслитеровати 500 страна текста :)

Е сада, регуларни изрази који испуњавају ове услове са почетка приче су:

за енглеске речи: [^\ ]*[qwyzQWYZ]+[^\ ]*
за веб адресе: (http:|ftp:|www.)+[^\ ]*
за адресе е-поште: [^\ ]*@[^\ ]*

Ух, сморих се :) Ово сигурно нећу имплементирати у наредних недељу до две дана, али после тога, сигурно ће да буде функционално.

3oTrans 0.3.0

Иако сте можда помислили да сам се успавао или ме ово лепо време одвукло у природу, делимично сте погодили. Не, нисам се успавао :) Лепо време ме је измамило из замрачене собе и удаљило од бљештавог монитора. Ових лепих дана највише поподневног времена сам провео са породицом у шетњи. Али, у међувремену се и радило :)

Прво, напустио сам Гном и прешао на XFCE 4.2.1.1. Не само да се брже подиже, већ исто толико брше и ради. А и лепо изгледа :)

Можда не толико екстремно битно, али везано за моје пројекте, OOo макро за транслитерацију текста из латинице у ћирилицу (и обрнуто) еволуирао је до верзије 0.3.0. Уз помоћ људи на ООо форуму данас сам коначно успео да оспособим замену текста у избору (селекцији). Бране Јовановић је модификовао дијалог за избор писма (пребацио опције у падајуће листе) и додао YUSCII као трећу варијацију писма. Преузмите 3oTrans 0.3.0 макро (bzip2 архива је величине око 10КБ). Инсталација се своди на копирање датотека dialog.xlb, script.xlb, Module1.xba и dlgTranslit.xdl у директоријум user/basic/Standard/ у вашем OpenOffice.org инсталационом директоријуму и додавање на линију алата (eng. Toolbar) дугмета које покреће макро RunTranslit. Када будем стигао (имао времена на претек) написаћу упутство за инсталацију макроа, или, још боље, направити инсталациону процедуру у једном ООо документу :)

Следеће – транслитерована је ГНУзила на ћирилицу, остала је још насловна страна да се пребаци (чекам да ми Чиван пошаље изворну верзију у SVG-у) и провера текста пре прављења PDF-а, па онда још само да пустимо проглас да је експермиментално издање публиковано.

Још једна занимљивост је да сам Петру изложио идеју оснивања Удружења корисника Линукса Крагујевца. Ова вест је и објављена у данашњем Гласу шумадијско-поморавском. Чим завршим са писањем текстова за Свет Компјутера и средим „Предлог правилника“ за ГНУзилу, бацићу се на организацију промовисања иницијативе за оснивање удружења и прикупљање пријава. Ако вас не мрзи, баците поглед на предлоге логотипа удружења на УКЛиК.

Шизела vs. Смирела

Среда, 24. март 1999. године, цело пре подне на послу су причали како данас почиње бомбардовање. Зајебанција на ту тему као поспрдну чињеницу „ко сме бре нас да бомбардује“ прожимала је први нерадни дан на послу. Радници нису отишли на терен, неки су отишли кућама, углавном, спремали смо се за вече када ће све почети (а можда и неће!). Како сам био најмлађи запослени са најмање радног стажа, „нормално“ је било да први дежурам. Код куће су ми остале супруга Даца у шестом месецу трудноће и мајка, али ми је (срећом) фирма близу зграде.

Пред крај рада сам отишао до куће да ручам и спремим се за ноћно дежурство. Тако је и било. Око 16 сати сам се вратио у фирму и са чуварем Жељком „чувао“ фирму „да је неко не однесе“ :)

Не сећам се кад се огласила прва „Шизела“, популарно називана сирена за оглашавање почетка ваздушне опасности. Могуће да је било око 19:30, али нисам баш сигуран у то. Позвао сам кући и рекао да одмах сиђу доле у склониште зато што је почела ваздушна опасност, на шта су ми моје жене рекле да гледају серију и да им не пада на памет нигде да иду јер то није тачно. АЛООО!, па зашто ја дежурам овде ако то није тачно. Отишао сам до куће и буквално их истерао напоље.

Прошао је неки минут од 20 сати, Даца и мајка су у обданишту ишле кроз шумицу ка склоништу, Жељко и ја смо кренули из управе ка путу и тек што смо сишли низ степенице одјекнула је јака детонација. Стакла на управној згради су се затресла и настала је тишина. Замукао је жубор људи у оближњем обданишту око склоништа, а Жељко и ја смо брзо потрчали даље од управе. Укључили смо радио да чујемо шта су гађали. Био је то ваљда напад на касарну у великом парку. Нас двојица смо сишли у обданиште да поделимо „страх“ са осталима.

Највећа фора је била та што су мушкарци били испред склоништа, окупљени у круг, и из руке у руку је кружила прво једна а потом друга флаша „шљиве“, веома брзо се празнивши до дна.

Касније сам са мојима отишао прво у село Кнић на неколико дана, па онда у Дацино село Горња Сабанта, такође на неколико дана, да би се после тога Даца и ја вратили назад у стан и остали до краја „рата“, а мајка је остала у Книћу са њеном фамилијом.
Прво чега се сетим кад неко помене то бомбардовање и „агресорске НАТО авионе“ је добро зезање, пријатељство и дружење међу свим људима као никада раније. Сви су се слагали, све је било супер. Жртве које су страдале у том периоду, страдале су због оних који нису слушали упозорења „агресора“. Људи су „џарали врагу у очи“ певајући по мостовима. Жао ми је што тада нисам користио Интернет, па да будем парче те велике зајебанције, али сам куповао Свет Компјутера и комп носио са собом у село :)

Још једна ствар које се сетим кад чујем о том времену – у Книћу испред продавнице смо мој покојни теча Бранко и ја пар вечери глуварили уз пиво из зидарске флајке и како смо „на брду“, у Бусарцима са рођацима левчили „шљиву“ и гледали небо ка Краљеву и Поникве (је л’ се тако беше зове онај аеродром тамо?), коментаришући због чега се све ово дешава и шта је требало урадити да до тога не дође. Знате оно, после рата сви преживели су генерали ,и сви знамо за С300, браћу Русе који ће да нас бране, НАТО агресоре и слична срања.

Једне недеље, кад целога дана није било „Шизеле“, Даца и ја смо се венчали у измештеној општинској венчаоници, а после тога и у Цркви.

Кад неко каже како не жели да се сећа тог времена „рата“, кога по мени и није било јер су за рат потребне две зараћене стране које се боре (зар не?) и како је све било ружно и одвратно, ја само кажем да је у последњих петнаест година тај период у мом животу био највеселији и најпозитивнији, јер су људи око мене били испуњени позитивном енергијом, поносом, пркосом, и сви су били на истој страни. Нисмо се делили и пљували једни другима иза леђа. Дисали смо једним плућима.

Али, после седамдесетак дана од почетка, све се то завршило и вратило „у нормалу“. Почела су стара добра препуцавања, прогањања, убијања… сивило. Последња „Смирела“ је убила све оно позитивно :(

cupti 0.1 – српски за GOCR

Пошто од недавно имам потребу за „чупањем“ титлова из ДВД филмова, а ево и зашто, направио сам пакет потребан за добијање употербљивог српског титла cupti у верзији 0.1.
Унутра се налази база карактера за GOCR коју треба допунити недостајућим карактерима, скрипта cupaj_titl која цео посао аутоматизује и решава корисника муке да куца гомилу наредби, и Perl скрипта srpski која покушава да лекторише добијени текст титла и исправља грешке.

Једино што корисника очекује јесте конвертовање титла из ISO-8859-2 у cp1250 кодни распоред, пошто је то (углавном) подразумевани кодни распоред за титлове на нашим просторима.

Надоградња

Пре неких месец и нешто више дана, уз помоћ пријатеља Воје, ступио сам у контакт са Тихомиром, уредником у редакцији Света Компјутера и договорио моје ангажовање на писању текстова у циљу промоције ГНУ/Линукс оперативног система кроз низ текстова о програмима за ГНУ/Линукс. И тако сам послао свој текст о Sylpheed Claws-у. Већ у првом наредном броју за март 2005., т.ј. у оном који је предстојао, текст је објављен.

У недељи за нама се одиграла исплата хонорара за тај број, а између осталих и ја сам добио своје „парче колача“. Одем јуче и подигнем новац са жиро рачуна са том намером да данас надоградим моју „опаку макину“ једним ДВД читачем (резач ове класе ми за сада није неопходан, а веома гледам на то да оно што купујем мени служи).

Данас сам значи купио DVD LG GDR-8163BR retail пакетић за износ од 2.300,00 Динара у BOOX Computers-у.

Ето тако. Баш синоћ ћаскам са Салетом и скапирам како је страна о мом компу још увек на мрежи сали са превише маторим подацима – више не користим ModemBLASTER и диск од 60GB већ кабловски модем и диск од 120GB, а као шлаг на торту, сада је ту и ДВД. Што ће рећи, у наредом периоду од пар дана ћу морати да то ревидирам и убацим пар нових сличица о мом компу :)

И за мало да заборавим. У плану ми је још куповима флеш меморијског штапића од 256MB (Kingston за 32€ рецимо) и SD картица од 256MB за дигитални апарат (мала ми је сад ова од 128MB :)