Живот Архива - Страница 29 од 39 • Записи

Вечито питање, одломак други

Настављам са презентовањем мог никад недовршеног есеја „Вечито питање“. Овде можете погледати први одломак, а ево и другог:

Време пролази, а ја се питам како ти сада замишљаш мене, како ово пишем, нешто мислим и радим? Како схваташ, и да ли уопште можеш бар нешто мало примити у своју ризницу схватања и норми од овога што ти покушавам рећи? А како ја тебе видим, сада док ово читаш. Па то је питање судбине, а нико никада неће чинити исто док буде читао, па ни ти нећеш бити једини који ово чита. Зато је теби лакше. Не вама већ теби. Ти си један, човек, без обзира на године, пол и све остале поделе универзалног човека, који је само један. Мада ни ја нисам једини који сада нешто пише, али ово само ја пишем; ово што сада ти читаш. Па размисли и упореди наше положаје. Ти универзалан и ја овде заточен човек. Ко је на повољнијем положају од нас двоје? Ти или ја?

Ево, и поред свега тога, рећићу ти шта мислим о теби. Ти си само још једно биће, предмет постојања Земљине орбите и свега што је окружује. Дакле, постојиш, негде, некада, из неког разлога. Можда си баш ту само зато што то ти и једино ти желиш, можда те је судбина натерала да се појавиш на месту где се сада налазиш, можда ти је срећа отворила врата или пак окренула леђа. У свакој од ових ситуација у бољем си положају од мене. Ја морам да мислим и пишем све ово, а ипак, признао ти то или не, нешто се мора смислити пре него што се нађе на белој хартији. Ето, ти имаш могућност да просудиш које је величине папир на коме ово пишем, ако је уопште папир у питању. Размисли. Питања се и даље мотају по мојој али и по твојој глави, само што немамо коме да их поставимо, а и ако их кажемо, нећемо добити одговор ни на једно, а чему онда узалудан труд? А и ти имаш одређене одговоре. Можда ће у поговору писати када сам ја написао ово, па ћеш бар то да знаш, али ја не знам када ћеш ти ово читати. Па шта и да знам, колико бих тога морао знати. Али ипак, ти си срећна особа, бар из разлога који кријеш од других, јер имаш у рукама ово назови дело и читаш га. Сазнајеш нешто ново. Мада чисто сумњам да ћеш из овога извући нешто што је ново и тек откривено. Ја говорим о неким старим једноставним стварима, и ништа не измишљам. Топла вода је измишљена већ одавно, зашто се други пут беспотребно трудити за исту ствар када већ постоји? Па има ли то икаквог смисла?

Пажња! Појавио се нови опаки вирус PaNaT

Ево, да не буде како вас нисам упозорио, на MSN сам добио од два другара поруку следеће садржине:

reci svim tvojim kontaktima da ne prihvataju PaNaTa iz reeirti@hotmail Jer se radi o virusu koji formatira celi kompjuter i ako ga prihvati barem jedan tvoj kontakt primiti ces i ti automatski Posalji kopije iz ovoga do svih tvojih kontakta jer je vazno

Дакле, ако вас контактира неки PaNaT са (или из) reeirti@hotmail (шта год то значило), нипошто не прихватајте тај контакт нити поруку већ захтев одбаците, одмах искључите рачунар, одвијте осигураче, отворите прозоре, спустите ролетне и лезите под сто, док не прође опасност. У супротном, овај опаки вирус ће да вам „поједе језгро хард диска“ и форматира цео компјутер. АЛИ!!! Ако то није урадио неки ваш пријатељ кога имате у контактима, да знате да је већ касно јер сте већ аутоматски заражени и право је чудо што још увек можете да читате ово.

Ако МЕНИ не верујете, видите ово (није могуће да ови људи лупају глупости!?) :D први линк (погледајте shoutbox) и линк други.

Оно што мене интересује је, зашто забога те моћне антивирусне компаније већ нису издале обавештење на сва звона и пакете које отклањају ову пошаст, него чекају да се униште све машине света?! Како видим, први инфо о овоме који сам нашао пуштен је 5. фебруара, дакле пре чак ПЕТ ДАНА, и нико да нас обавести и заштити!? Стварно срамота!

Одох да се смејем још мало… шта је веће од људске глупости? :D

Нови одељак на записима

Поставио сам нови одељак на записима – СК/ЛП.

Ради се о страници на којој су излистани сви чланци које сам писао за рубрике „ПД кутак“ и „Лаки пингвини“ у домаћем ИТ часопису „Свет компјутера“, почевши од марта 2005. године па на даље. Сваки наслов чланка је веза до стране са комплетним текстом на сајту „Света компјутера“.

(jig)SAW III = гхеее :/

У стомаку осећам мучнину и грч, руке су ми одузете, глава као да лебди, емоције испране. Ах да, ноге су ми утрнеле и у грчу.

Слагалица 3 је званично криминални трилер, а онима који су га одгледали хорор са високим коефицијентом страве и бола. У глобалу, врхунац визуелног бола који сам осетио у филму догодио се на три места. То је онај осећај кад пожелиш да скренеш поглед јер ти се гади и све те боли због онога што видиш, мука ти је, тело ти трни, срце је близу брзине звука, адреналин ти пуни тело, лебдиш… лудило.

Први део Слагалице је био одушевљење јер је у то време био углавном другачији од већ виђеног репертоара хорора и трилера. Смртоносне играчке и безизлазна слагалица „нанети себи бол да би живео или умрети у ишчекивању сигурне смрти“ унели су осмех на лицима хоророфила :)
Слагалица 2 је више пала као детективска франшиза са недовољно језивог материјала. Онако, да се одгледа, али ништа спектакуларно, осим јасне назнаке на крају да ће бити и наставка, али тек пошто смо открили ко стоји иза целе приче.
Тројка је, између осталог, борба за Џонов живот, прожета са изненађујуће доста ликова остављених у животу (где је нестао судија?!). Но, остало је АЛИ, које нећу образлагати док сваки читалац овог записа не одгледа филм…

Једно је сигурно, биће и четвртог дела }:E

За фанове Слагалице, званична адреса за све делове је www.officialsaw.com

Од свих политика вреди само „Политика”

Из политичког живота сам испливао негде, чини ми се, у марту прошле године… или је то било претпрошле… не сећам се. Углавном, много се мање смарам, они истина мање сам и упућен и информисан о аферама и распореду међународних летова којекаквих политичара, ал’ ми није жао, напротив.

Ближе се неки избори, и у припреми су кренули да ме опседају моје „бивше” колеге „саборци” из СПО. Испрва са „сигурним гласовима”, а прошле недеље са гласачким кутијама. Али, доста ми је свега. Нисам се исчланио из странке, али ме заиста више ништа не интересује а да има везе са политичким ликом & делом у Србији, а и шире. На фамозни/фантомски референдум нисам излазио, као ни пунолетни чланови моје породице, а сва је прилика да нећемо изигравати будале ни на предстојећим изборима.

Ја сам се запитао пре „деактивирања” следеће: чему све то, кад су сва предизборна обећања ноторне лажи, кампање се организују зарад убирања „кајмака” и кожних фотеља, а народ к’о народ, ту је само да заокружује бројеве. Свака промена не доноси ништа боље. Телеком је и даље ту, СББ је и даље ту, незапосленост је и даље ту, ситни приватни предузетници познатији као „тлачитељи угњетене масе” су и даље ту, мито и корупција су и даље ту, малверзације и сва остала срања су и даље ту. Говедина, што би рекли БС. А и онако мој глас неће ни најмање утицати на крајњи исход судбине Српског народа, па ћу време које бих потрошио на табанање до гласачке кутије паметно утрошити у опуштање уз квалитетну музику.

Једина политика која ме сада интересује је издавачка кућа Политика Новине и Магазини д.о.о. која издаје „Свет компјутера”