Мање или више занимљиви догађаји који се тичу моје непосредне околине, породице, мог живота уопште
Пре неке четири године, на телевизији Метрополис појавио се Кале, Господар времена, лик који баца риме „лајв“. Тужно, смешно, јадно, генијално, уникатно? Просудите сами. Кале има MySpace страницу www.myspace.com/gospodarvremena иии… тако.
Забележио сам текст коју је избацио као „Господар времена“. Прочитајте, па прокоментаришите лик&дело Калета, легенде Београда.
Настави са читањем Господар времена
Немам обичај да учествујем у глобалним акцијама било које врсте, али се овога пута ИПАК придружујем Валкеру, Браци и Мушеми у дуго припреманој акцији „Bloggers Against Abuse“ на Блогкаталогу.
Пре свега ћу поменути да је у питању глобални пројекат у коме учествују блогери широм света по слободној вољи, блогујући на данашњи дан о истој теми — злостављању/злоупотреби било које врсте. Није ми циљ да привлачим пажњу нити нове читаоце мојих записа, јер не тражим публицитет. Желим само да запишем оно о чему размишљам цео дан, и „неурони почињу да ме боле“. Настави са читањем Упери прстом у злостављаче!
Невероватно, али истинито. Пре три године (септембра 2004. године) у запису „Тражим монолог Љубе Мољца“ покушао сам да пронађем аудио снимак или касету Љубе Мољца коју сам често као клинац слушао (а која је нетрагом нестала из мог поседа).
Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо“, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже.
Јуче сам се јако обрадовао јер сам коначно нашао ово што сам толико дуго тражио. На форуму RapidShare berza неки добар човек (хвала му!) поставио је линк до RapidShare.com за ово сјајно дело чувеног Љубе Мољца са пуним називом „Позе за лице Љубе Мољца – То сам ја“.
Додатак: Ево их видео клипови за Јутјуба за горе поменути и још три снимка Љубе Мољца:
Ово је наставак записа „Пакао уживо“, бар се тако може третирати обзиром да их проузроковаше исти мотиви – тропске врућине.
Вратисмо се синоћ око 22 из села (Кнић). Оно је рај. Кућа („новије изградње“ из ’60. година прошлог века), у којој смо на спрату спавали, је од дебелих зидова, па се ваздух унутра тешко загрева. Спавао сам две ноћи а да се нисам грама узнојио. И то сам се наспавао. Као и деца и Даца. Настави са читањем Повратак у асфалтну долину
Користим пријатно јутро пред почетак још једног пакленог дана да покушам схватити зашто у Србији не постоји ванредно стање због тропских врућина.
Иако проглашење ванредног стања не би допринело снижавању температуре ваздуха, напољу и унутра, свакако би омогућило запосленим лицима да цео дан проведу на пријатниујем месту уместо под директним ударом сунца на терену и у неклиматизованим радним просторијама. Школе сада не раде па за школску децу обавеза не постоји, али зато раде вртићи који нису климатизовани, па су мала деца у обавези да се кувају заједно, јер родитељи морају да раде. Настави са читањем Пакао уживо