е-Нова година

Зашто не волим веб пред Нову годину? Зато што велики број „веб газда“ (читај: вебмастера) на своје странице поставља досадни JavaScript скрипт за симулацију „падања снега“. Поменуто чудо толико уме да убије употребљивост машине ако се деси да је у Firefox-у отворено више страница са тим снегом, да постаје болно чак и чекање да се проблематична страница затвори. Настави са читањем е-Нова година

Господар времена

Пре неке четири године, на телевизији Метрополис појавио се Кале, Господар времена, лик који баца риме „лајв“. Тужно, смешно, јадно, генијално, уникатно? Просудите сами. Кале има MySpace страницу www.myspace.com/gospodarvremena иии… тако.

Забележио сам текст коју је избацио као „Господар времена“. Прочитајте, па прокоментаришите лик&дело Калета, легенде Београда. Настави са читањем Господар времена

Позе за лице Љубе Мољца

Невероватно, али истинито. Пре три године (септембра 2004. године) у запису „Тражим монолог Љубе Мољца“ покушао сам да пронађем аудио снимак или касету Љубе Мољца коју сам често као клинац слушао (а која је нетрагом нестала из мог поседа).

Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо“, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже.

Јуче сам се јако обрадовао јер сам коначно нашао ово што сам толико дуго тражио. На форуму RapidShare berza неки добар човек (хвала му!) поставио је линк до RapidShare.com за ово сјајно дело чувеног Љубе Мољца са пуним називом „Позе за лице Љубе Мољца – То сам ја“.

А страна аудио касете „Позе за лице Љубе Мољца“

Додатак: Ево их видео клипови за Јутјуба за горе поменути и још три снимка Љубе Мољца:

Позе за лице

Фудбалер

Шаљива касета

Последњи пут

Желим, желим, желим…

Шта да се ради, ред је да и ја пожелим нешто лепо и фино за предстојећу годину, можда ме чује „ледени деда“ па ми испуни жељу(е).

Најбитније од свега је да током целе наредне године будем активан као у првој половини ове године, а не да се олењим и да ме буквално све мрзи да урадим, како је почело пре неколико месеци, и ево још увек траје и држи ме. Зато сам и узео да данас запишем ове жеље, јер ће ме можда до ТЕ поноћи мрзети да то урадим :( Значи, само да жица вреднице надвлада нарав ленчуге и бићу задовољан :)

Па да сумирам резултате као што сам и прошле године у запису „Још један крај“. Крајем прошле се десила она електрична ситуација симболично записана као “Како је пропао обичан дан“, а што је могло и ове да се догоди да на време нисам реаговао и позвао пријатеља да дотегне осигураче :)

Прошле године смо подоста новца уложили у „кућење“ (купатило, фрижидер и кревет) а ове нисмо ништа слично урадили.

Прва прошлогодишња жеља да издам збирку песама је пала у запећак и пролонгирала се за овогодишњу жељу. Да ми је само мало мање смора и лењости па да сакупим те песме и припремим, их, куд би ми био крај. Но, остаје да видим како ћу и шта ћу.

Жеља број два, за хонорарним послићем, се остварила, па сам од марта хонорарно почео да радим за „Свет компјутера“ захваљујући пре свега пријатељу Војиславу Михаиловићу што ми је дао смернице за контакт, а онда и Тихомиру Станчевићу што је имао стрпљења да ми објашњава како и шта да радим. Треба поменути и Владимира Писидорова, захваљујући чијој толеранцији да понекад добије материјал у минут до подне, моји радови су красили стране овог репрезентативног домаћег ИТ часописа. Још да додам и комплетну захвалност целој редакцији и свим људима који су учествовали у идеји за рађање онога што ће започети од првог наредног броја, али нећу даље о томе док се не појави тај први број (да не урекнем :)

И Трећа—срећа, жеља жељена шест претходних година се остварила. Скрпили смо се (кредитом) и отишли на заслужено „Одсуство“ у Игало, ни мање ни више нго 13 дана. А онда је ваљда то разгаћивање препородило у мени ленчугу, па нисам чак ни једну слику са мора окачио у галерије. Ужас!

Четврта жеља је тенденциозно угушена потребом да радим корисније ствари (реализација друге). На жалост свих обожавалаца моје писане речи 3плX тематике, тога више неће бити (досадно је бре :).
Слање честитки не верујем да ћу урадити ни ове године. Али, ко зна, ђаво не једе и не спава :)

Те 2005. године клупио сам нови хард диск од 120 GB, свој први USB Flash од 256 MB и свој први DVD читач а касније DVD резач. Узгред сам пре истека гарантног рока заменио прошле године купљени дигитални фото—апарат, који ево још као ради, а докле ће појма немам. Е да, ове сам године дуго невољени KDE почео интензивно да користим после вишемесечне употребе XFCE-а.

Ниџа је ове године пошао у обданиште, а Мики идуће године полази у први разред. Ево га сада поред мене гледа неке болесне цртаће на Cartoon Network-у (Самурај Џек је постао петао и бори се у некој много болесној арени). Сваког дана све више уочавам да су ми деца много инвентивнија од мене (Мики капира да неки пацов на цртаћу смрди зато што има рој мушица изнад његових леђа, што мени никад неби пало на памет :).

Одох да довршим кафицу, па ако још неки дан скупим петљу, писаћу још мало и одрадити шта већ све треба…

Празничне лудорије

Прво јутро (фото Sean Rogers)
Прво јутро (фото Sean Rogers)

„Нова година“ је време када се породице окупљају, уз пријатан обед и песму прослављају најсвечанији дан у години… Њах, шта ми наприча! Још ми фали печена ћурка или патка па да замислим како сам у некој америчкој серији или филму. Можда би нормалније звучало овако: „Нова година је празник коме се беспотребно поклања превише пажње. У очекивању првог јануара потроши се брдо новца, поједу тоне хране и попију галони пића. Већина примерака популације људске врсте очекује да се у „бесаној ноћи“ проведе у складу са уложеном кинтом, или још много боље. Спремају се фризуре, вечерње тоалете, парфеми, шљокице, ципелице, уговарају журкице, гостовања, лудорије…“ СМОР БРЕ!

Није ни новак као што је некад био. Идеш да се клебериш и ако ти није до смеха, и да размишљаш о томе како си за пар сати спискао кинту коју си могао много боље да „уновчиш“. Па тако неко размишља колико је пива могао да купи, неко колико роштиљских кобаја, неки мисле на кондоме (пази да је безбедно!), понеко укалкулише литражу горива за лименог мезимца, а „екстремисти“ шта су од хардвера могли да уштекају у малу плехану кутију. Или још горе, колико сати нета је могло да се пазари. А где је тек „реприза“! Мислииим…

Срање. Одох да попијем још једно пиво…