Јулијанска Нова година (најчешће код Срба: Српска Нова година), је празник који се слави 13. јануара по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по Јулијанском календару.
Иако није званична Нова година, она се радо слави у Балканским земљама као што су Србија, Македонија, делови Босне и Хрватске… Настави са читањем Срећна православна Нова 2009. година!
Ознака: нова-година
Где је мој Деда Мраз?
Дефинитивно прва велика илузија којом родитељи своју децу упознају са светом лажи и превара јесте симпатични дебели чикица са густом седом брадом и седом косом, обученим у црвено одело са белим крзненим деловима на рубовима тог одела, и једним кајишем по сред дебелог стомака. На ногама има црне кожне чизме и са собом тегли велики црвени џак пун поклона за добру децу. Његово величанство — Деда Мраз. Настави са читањем Где је мој Деда Мраз?
Празничне лудорије
„Нова година“ је време када се породице окупљају, уз пријатан обед и песму прослављају најсвечанији дан у години… Њах, шта ми наприча! Још ми фали печена ћурка или патка па да замислим како сам у некој америчкој серији или филму. Можда би нормалније звучало овако: „Нова година је празник коме се беспотребно поклања превише пажње. У очекивању првог јануара потроши се брдо новца, поједу тоне хране и попију галони пића. Већина примерака популације људске врсте очекује да се у „бесаној ноћи“ проведе у складу са уложеном кинтом, или још много боље. Спремају се фризуре, вечерње тоалете, парфеми, шљокице, ципелице, уговарају журкице, гостовања, лудорије…“ СМОР БРЕ!
Није ни новак као што је некад био. Идеш да се клебериш и ако ти није до смеха, и да размишљаш о томе како си за пар сати спискао кинту коју си могао много боље да „уновчиш“. Па тако неко размишља колико је пива могао да купи, неко колико роштиљских кобаја, неки мисле на кондоме (пази да је безбедно!), понеко укалкулише литражу горива за лименог мезимца, а „екстремисти“ шта су од хардвера могли да уштекају у малу плехану кутију. Или још горе, колико сати нета је могло да се пазари. А где је тек „реприза“! Мислииим…
Срање. Одох да попијем још једно пиво…
Још један крај
Још нешто мање од шест сати траје ова 2004. година. Кад сумирам резултате, можда једна од најактивнијих у последњих десетак година, бар што се мене лично тиче. Кренуло је од почетка године, преко лета, па до краја, све некако испуњено активношћу и спонтаним догађањима. Напокон, добио сам (другог) сина Николу у овој години, а није било бомбардовања, тако да ми је ИПАК посебна (Михаило се родио оне јебене ’99. кад су нам бомбе падале по главама). Настави са читањем Још један крај