Распакивање пошиљке

Дођем данас са посла кући и мајка ми каже да је стигла нека пошиљка за мене, из Сомбора. Обрадовах се, иако знам и од кога је и шта је. Али о томе мало касније, након распакивања.

Баш велика коверта пост експреса и познати пошиљалац са леве стране. Настави са читањем Распакивање пошиљке

Јуче ђаци остали без ужине!

У Крагујевачким основним школама, бар што се тиче школе „Радоје Домановић“ (није присутна на вебу) и „Вук Стафановић Караџић“, ђаци нису добили ужину! Разлог за ово је тај што „ужина није плаћена“!?

НАПОМЕНА: Остатак записа садржи експлицитне изражаје незадовољства и „српских“ псовки. Настави са читањем Јуче ђаци остали без ужине!

Војничке приче: Прича о обичном животу

Живот је једно велико срање које је део стварности а нико га не схвата озбиљно, у оној мери у којој је за човека опасан и ограничен. А сама та граница условљава ту његову опасност. Настави са читањем Војничке приче: Прича о обичном животу

Војничке приче

Док сам мигрирао блог и остали садржај на нови сервер, те правио свежу резервну копију свега тога и уклањао оне застареле од пре пар година, налетим на датотеку са делом прекуцаних текстова из мог војничког дневника који је одавно нестао без трага и вероватно се већ распао на градској депонији :/ Настави са читањем Војничке приче

Срећо, eве ме!

Почињем овај запис у 9:49 (ове деветке се случајно поклопише), а пишем га подстакнут бројевима. Јуче поподне сам прокоментарисао „случајност“ да при једина три погледа на сат видех исте бројеве часова и минута. Настави са читањем Срећо, eве ме!