Захваљујући другу Хатали, у руке ми је пао нетбук Acer Aspire One 110 са преинсталираним Линуксом. Пошто је донет из Италије, требало га је „превести на српски језик“.
Основне карактеристике
Плави малиша тананог профила са 965 грама (мада званично тежи 995 грама) веома је лаган, а захваљујући компактним димензијама 249 (ширина) × 170 (дубина) × 29 (висина) mm, ништа га није теже носити од уобичајеног роковника.
Квалитет завршне израде је на високом нивоу па кућиште не изгледајефтино. Матирана металик-плава боја оклопа, те стакласта (енг. Glossy) поклопца и оквира екрана дају му посебан шмек и одају утисак робустне машине.
Хардвер
Овај примерак Acer Aspire One 110 нетбука покреће двојезгарни једнојезгарни процесор Intel N270 на 1,6 Ghz, 512 MB DDR2 меморије и SSD диск капацитета 8 GB. Складишни простор се може проширити SecureDigital меморијском картицом за коју је слот смештен на бочној левој страници кућишта. Троћелијска батерија омогућава око два сата аутономије, што је за ову класу премало.
CrystalBrite WSVGA екран је дијагонале 8,9 инча предвиђених за резолуцију 1024×600 тпи коју Intel GMA 950 графички чип успешно обрађује. Захваљујући великој резолуцији на малом екрану слика изгледа фантастично глатко, па се потпуно уклапа у стакласти црни оквир екрана.
За умрежавање са другим рачунарима и обезбеђивање приступа Интернету користе се Realtek 10/100 Mbps мрежни адаптер, Acer Invilink 802.11 b/g бежични адаптер са Atheros чипом и UMTS/HSPA модул за повезивање на мрежу мобилне телефоније, док Bluetooth адаптера нема.
Организација компоненти
Овом малиши прикључака не недостаје, ако се узме у обзир категорија преносника којима припада. Са леве стране су напред поменути слот за проширење складишног простора, по један USB, Ethernet и VGA прикључак, те AC/DC улаз за пуњач.
На десној страници смештени су микрофонски улаз и излаз за слушалице, два USB прикључка, више-у-једном слот за меморијске картице и „рупа“ за осигуравање уређаја од крађе (сајлом).
Са задње стране нема никаквих дугмади и прикључака, док је напред у десном ћошку смештен прекидач за укључивање бежичног адаптера.
Са доње стране напред готово целом ширином кућишта налазе се прорези иза којих је смештен звучник. Не треба очекивати студијски квалитет звука, али су звучна обавештења задовољавајућа. За слушање музике ипак препоручујем употребу слушалица. У задњем левом делу доње странице је прорез за вентилацију.
Изнад екрана дијагонале 8,9 инча налази се сјајна Acer Crystal Eye веб камера од 0,3 Mpix, као и уграђени микрофон лево од ње. Ова веб камера ме је одушевила квалитетом слкике коју даје; није велика, али је бистра и верних боја. Са друге стране, видео могућности су јој прилично лоше, што се брзине тиче, док је квалитет слике задовољавајући.
У десном углу између тастатуре и осовине екрана смештено је дугме за укључивање и искључивање рачунара.
На осовини екрана, са леве стране налазе се четири ЛЕ диоде које означавају употребу напајања, активност диска, активну нумеричку тастатуру (Num Lock) и активан режим исписа великих слова (Caps Lock).
Минијатурна тастатура захтева период привикавања на густо спаковане тастере, мада је њихова додирна површина незнатно мања од стандардних тастатура. Ход и отпор тастера су задовољавајући, а при куцању тастатура не урања као код већине данашњих преносника економске класе.
Десно од левог тастера Ctrl налази се функцијско дугме Fn које проширује функцију појединих тастера. Функција нумеричке тастатуре добија се комбинацијом функцијског и дела тастера алфанумеричке тастатуре, док се рачунске операције активирају комбинацијом функцијског и тастера F11. Подешавање јачине звука и осветљења екрана такође се врши у комбинацији са функцијским тастером и курсорских тастера. Успављивање, промена видеоизлаза, искључивање екрана, закључавање тачпеда и прекидач за искључивање звука смештени су на тастерима F4-F8 (респективно).
Испод тастатуре на средини кућишта смештен je тачпед са левим, одн. десним тастером са стране. Ово је још један детаљ који ме је одушевио. Функционалност овог тачпеда је просто феноменална; прецизан је и брз.
У доњем десном делу површине са тастатуром и тачпедом налази се индикатор бежичне мреже, тик изнад прекидача за њено укључивање.
Софтвер
Овај примерак дошао је са преинсталираним ГНУ/Линукс оперативним системом Linpus, који је заправо Fedora 8 (Werewolf) адаптирана за нетбук рачунаре. Како је купљен у Италији, дошао је са TIM-овим модом на Италијанском језику. Обзиром да је Федора 8 прилично застрарео систем, софтвер је застарео и није могао да испуни захтеве другара – да систем буде на српском језику.
Након мало гуглања, одлучио сам се да ставим тек објављени Ubuntu 9.04 (Jaunty Jackalope) и то верзију Netbook Remix прилагођену за нетбук машине.
Преузео сам датотеку ubuntu-9.04-netbook-remix-i386.img са ЕТФ сервера, и након провере MD5 суме спаковао „слику“ на USB Flash диск командом
dd if=ubuntu-9.04-netbook-remix-i386.img of=/dev/sdh bs=1024
Када је процес писања слике на флеш завршен, ставио сам га на ејсера, приликом укључивања притиснуо тастер F12 како бих добио мени за избор уређаја са кога ће се подићи систем, изабрао управо спаковани убунту и обавио инсталацију у неколико кликова мишем.
Ubuntu 9.04 (Jaunty Jackalope) Netbook Remix
По инсталацији било је активно прилагођено радно окружење намењено малим екранима. Проблем који се поставио испред захтева за српским језиком и овог окружења је то што оно није локализовано, а такође у панелу непостоји могућност да се прикаже показивач и изборник распореда тастатуре. Зато је прелазак на десктоп режим Гнома омогућио све то, па још и лепе тапете (енг. Wallpaper).
Након инсталације једина „квака“ на коју сам наишао била је бежична мрежа која није радила. На срећу, по инсталацији пакета linux-backports-modules-jaunty проблем је решен, и без икаквих додатних интервенција по рестартовању рачунара бежична мрежа је функционисала са све светлеће ЛЕ диоде.
sudo apt-get install linux-backports-modules-jaunty
Инсталирао сам приде и wifi-radar ради комотнијег избора расположиве бежичне мреже, сет језичких пакета за српски језик и мултимедијалне програме, као и мултимедијлне кодеке и фонтове из ризнице Medibuntu према упутствима на www.ubuntumini.com.
Општи утисак
Ради „успављивање“ и „буђење“ затварањем, одн. отварањем поклопца. Меморијске картице види само ако су уметнуте у слот пре покретања система, било у леви за проширење складишног простора или у десни — читач картица. На срећу, овај проблем се не испољава код USB прикључака, па ће спољни читач картица радити како треба (ако треба).
У раду се Acer Aspire One 110 солидно показао. Приметно је „трзање“ приликом покретања програма, што може да узруја кориснике који су навикли на брзе десктоп рачунаре. Сурфовање Интернетом је угодно, обрада текстуалних докумената потпуно задовољавајућа, док је код алатки за обраду графике приметан недостатак већег екрана, одн. екрана веће вертикалне резолуције. Мултимедија задовољава очекивања, па их чак и превазилази, посебно када је репродукција видео материјала у питању. Пластика не крцка и не оставља утисак да ће екран отпасти ако се рачунар продрма у расклопљеном стању.
Верзија са 120 GB диском свакако је препоручљива када је брзина у питању, али SSD са друге стране омогућава безбедно „тумбање“ у току рада. И нови Убунту се фино показао, обзиром да је сав хардвер који сам пробао препознат, па осим проблема са меморијским картицама ништа друго не могу да му замерим.
Taj levi microSD koristi neki zanimljivi filesistem koji mixa fajlove sa dva filesistema (interni SSD i kartica u slotu). Nisam dugo imao acera kod sebe pa nisam se podrbnije poigrao, ali kao ideja je super.
Svaka čast na detaljnom postu. Sada imam želju i ja tako nešto da probam. Takođe odličan „tip“ za backports-modules.
Odličan članak! Samo tako nastavi!
Лепо, лепо — само бих додао да Атом није двојезгарни. Атом је 32-битни једнојезгарни процесор мале потрошње, односно, ефикасније произведен процесор који ради оно што су радили процесори пре 6-7 година и који су довољни већини људи :)
Занимљиво је и да покретач из нетбук ремикса није преведен — ово не би требало да буде претерано заморан посао, али мислим да је већ обављен. Нешту ту не штима, ваљало би испитати.
Поздрав, и још једном — фин текст, све похвале!
@zsteva: Реално, ако некоме треба нетбук са диском великог капацитета, узеће неки са класичним хард диском а не ССД. Али та технологија доградње није за бацити :)
@Saša: Ако је од помоћи, задовољство је моје!
@Mladen Drobnjaković: Ако будем имао прилике :)
@Данило: Ех, па Атома има и 32битних и 64битних, и једнојезгарних и двојезгарних. Бар тако кажу на Википедији :) Из неког разлога сам наменски написао да је овај на овом испробаном и штелованом моделу двојезгарни, а чини ми се да сам то извео из надгледача компоненти, т.ј. активности процесора. И мени је било чудно обзиром да је N270 (т.ј. серија N2xx) једнојезгарни процесор, ал’ ето :)
Што се нетбук десктопа тиче, иако је окружење са српским локалитетом, та апликација је била на енглеском иако су програми на српском, чак и датум у системској касети. Кад сам променио десктоп на класични Гном, менији су били локализовани.
Lep prikaz.
Zanima me kako formatira disk netbook remix? Da li mu je po difoltu ext3 ili 2 i da li pravi swap ili ne. Ja sam probao netbook remix 9.04 na eeepc 1000 ali samo u live verziji tako da ne znam kako formatira po defoltu.
Mislim da je za ljude koji odluce da promene defolt sistem na svom netbuku sa samo ssd vazno reci o manama swapa i svih journal fajl sistema.
Na eeepc je isto atom 270 i sistem monitor pokazuje 2 jezgra.
@Liticovjesac: Део за партиционисање је код мене направио root партицију од 7 GB, и једну swap од 1 GB (чини ми се д аје такав однос био). Постојала је и опција ручног партиционисања, где се може одабрати жељени распоред.
Оно „трзање“ је последица swap-а, чини ми се. А што се журналистичких система датотека тиче, нисам се задржавао нити окретао том проблему јер је ово више био преглед саме машине, док за детаље о брзини рада и лâгу журналистичких система датотека треба прочешљати Интернет.
To što si video dva proca u System Monitoru je posledica automatski aktivirane podrške za HyperThreading na Atomu N270. Neke benchovi po netu su potvrdili da HT pruža do 10% povećanja performansi u proseku, što i nije loše ako se Atom dodatno overklokuje, a tu mogućnost ima npr. MSI Wind. Uglavnom, fine su to mašinice, I really like ’em.
Svaka cast na podrobnom testu. Puno mi znaci jer bih rado kupio neki mali netbook, ali da ne pravi probleme u radu sa Linuxom…
Pozdrav!