Читајући Оливеров запис „UNIX & ja“ присетих се честих питања људи који ме срећу и сазнају да гањам пингвина, зашто то радим. Увек сам покушавао да објасним како је ГНУ/Линукс бесплатан оперативни систем, отворени кôд, нема вируса, стабилност на првом месту, знаш шта се дешава а дешава се оно што ти кажеш да се ради (па чак и ако погрешиш, он ради како му кажеш 
и сличне специфичности у односу на пенџере. Али, обично то људима није довољно.
Кажу, зашто прелазити на Линукс (при томе не схватајући разлику између ГНУ/Линукса који је оперативни систем, и Линукса који је само кернел оперативног система) кад Виндоуз ради све за шта им треба. А и шта је то што кућног корисника може привући да узме пингвина. И опет поновим ово горе, али ништа. Размишљао сам детаљније о разлогу мог преласка на ГНУ/Линукс и установио да је само један једини разлог томе. Па људи, ја из дна душе МРЗИМ „малог меканог“ и Била Гејтса.
Да, знам да је Гејтс омогућио обичном човеку да користи комп, већина њих му је захвална на томе, али је од истог тог обичног корисника направио дебила (у великом броју случајева). Ових последњих година је присутна продаја компова са „уграђеним Интернетом“, „пентиумом 4“ са АМД процесором и осталих баханалија. И обичан човек не разуме суштину апсурда тих огласа већ купује пентиум за 300 евра. Па де то има!? А о даљем упознавању са компом у приватним школама, нећу ни да говорим.
И да се вратим суштини овог записа. Зашто ја уопште мрзим „малог меканог“? Па њихов је тај производ пенџер, због кога сам доста живаца погубио. Тамо неке 97-ме године прошлога века (како то маторо звучи добио сам први ПиСи. Тада је плаћен нешто преко 1200 марака, пентиум кец (а унутра пробали Cyrix процесор), 16 мега ЕДО рама и сличне старудије уз 14 инчни монитор. У првих месец дана коришћења се тај комп закуцао и пожелео ми „стрпљиве тренутке“ уз плави екран смрти небројано пута. Неколико пута је ношен на „поправку“ код продавца, али се после неког времена поново дешавало исто - BSoD.
Временом сам од 95-тице напредовао и пар година активно изучавао и користио 98-мицу. Повремено се појављивао плави екран, пуцали су програми, ресетовао се комп и сличне баханалије. Неко ће рећи да је то због мог незнања да га подесим, незнања продавца или због лоших и застарелих компоненти у компу. Веровао бих ја у све то да нисам почео са упознавањем ГНУ/Линукса. Прво сам марта 2002. године пробао RedHat 6.0 (који је сада комерцијални дистро, бесплатан је сада наследник, пројекат Fedora), а убрзо затим узео Slackware 8.0. Међутим, због немогућности XFree86 сервера да се снађе са мојом праисторијском графичком картом, вратио сам се неколико дана на пенџере. И nнапокон, 1. јула 2002. године у 22:35 сам инсталирао и коначно почео да корисим ГНУ/Линукс, и то Slackware 8.1. На истој тој машини, нисам имао проблема са слеком, иако сам га подесио почетнички. Сада ГНУ/Линукс користим као једини резидентан оперативни систем на машини. На бројач ГНУ/Линукс корисника counter.li.org сам се регистровао 17. јуна 2002. у 20:12:44 (машала) и забележен сам под бројем 280650 (како леп број :). И од тада, код куће користим, ево већ преко две године, ГНУ/Линукс, тренутно слека 9.1.
Онај стари комп сам прошле године заменио новим, и осим приметног убрзања, нисам имао већих проблема као што сам имао са озлоглашеним панџерима. Значи, ГНУ је закон.
На послу, на жалост, још увек имам машину са пенџером, али сам се бар птрудио да то буде једини разумни Виндоуз, колико он то може да буде - w2k. Ипак, био сам приморан да доста програма које користим код куће, ставим и на послу, у портованој верзији, јер ми је некако пенџерашки алат постао тежак за користити Навика, размаженост, шта ли.
А сећам се да сам се бојао преласка на ГНУ/Линукс зато што тамо нема Шишмиша, и још гомиле других програма које сам дуго и упорно користио. Али, пронашао сам и боље, и лепше и употребљивије
И остаје ми још само да се захвалим људима са форума yu.os.unix и [es] на помоћи да савладам ГНУ/Линукс, колико толико. Па онда гомила КАКО-ДА упутстава и електронских приручника. Једном речју, да није „малог меканог“ и Интернета, неби било ни ГНУ/Линукса код мене
Доста сам се написао, осећам да ћу за дан/два поново да паднем у ленчарење, поготову што крећем са великим кућним радовима по купатилу :О
