Kako sam postao „noob“
Za najnovije izdanje Gnuzile (treći letnji dvobroj) pisao sam članak o zatupljivanju zahvaljujući „klik“ sistemima. Cenim da bi posle „odmorbenog“ zapisa bilo dobro da taj članak prenesem kao zapis i ovde, jer će tako omogućiti čitaocima da ga komentarišu, a veoma me zanimaju reagovanja čitalaca. Navalite (izvinjavam se što neću odgovarati na komentare i pitanja do 9. jula).
Nedeljom ujutro pijem Jacobs (sa mlekom, bez šećera) i „trebim“ razne domaće forume. A onda me uhvati nostalgija za starim dobrim danima kad sam znao da se snađem u konzoli i kad sam morao da nameštam svoj distro. Sada je tako monotono…
Staro dobro crnilo
Kad sam počinjao sa GNU/Linuksom, bio sam apsolutni duduk, a nije to bilo tako davno. Imao sam DialUp modem za koji se više i ne sećam kog je proizvođača bio, ali je imao HaM čipset (valjda?) i morao sam da ručno kompajliram drajver sa Intelovog sajta, uz instaliranje izvornog kôda kernela, da bih se uopšte povezao na net. Onda sam morao da pravim GUI skripte kako bih iz gomile provajdera mogao da biram iz Fluxbox-a na koji ću da se povežem, pa onda da čekam i nerviram se što je veza zauzeta. Morao sam, zapravo, hteo sam da naučim BASH programiranje da bih puno toga olakšao sebi. Posegao sam i za učenjem Perl-a kako bih napisao skripte za razne konverzije, potpise i druge đakonije za tadašnji Sylpheed Claws. Učio sam i (bio) naučio kako da nateram svaki taster na multimedijalnoj Internet tastaturi da radi šta ja hoću. Instalirao sam distribucije, konfigurisao i kompajlirao kernel tako lako kao da spremam jutarnju kaficu. Dovođenje TV programa i radija na ekran Slackware desktopa radio sam poput pritiska na dugme daljinca, koji sam opet osposobljavao preko LIRC-a, ručnim kompajliranjem. Da li sam pomenuo kompajliranje tone softvera i pakovanje za kasniju upotrebu? Za sve to, i za još puno toga koristio sam konzolu, i u njoj počeo da se osećam kao master. San svakog Linux newbie-a.
Igra sa đavolom
Kad sam bio na vrhuncu, đavo je došao po svoje. Kažu, pazi šta želiš, može da ti se ostvari. Poželeo sam da se malo odmorim od konzole i svih tih BAŠovanja i Perlovanja. Po preporuci prijatelja, o čemu sam ranije već pisao, pokušao sam sa Fedorom. Pokušao, i navukao se.
Želja je uslišena – odmorio sam se od konzole. Kablovski modem radi out-of-box, bluetooth, lirc, webcam, net, office, ma sve što poželim, tu je sa par klikova mišem. Ali, to je loše. Loše je zato što sam takođe i zaboravio sve ono što sam ranije umeo. Minimalna potreba za konzolom usled instalacije softvera „na klik“, nadogradnje sistema „na klik“, održavanje „na klik“, multimedija „na klik“, moj se Linuks život pretvorio u „simfoniju klikova“. I sada će oni koji ne veruju u moć konzole reći „utopija“. Ne, dragi moji, ovo je pakao! Đavolji „klik“ sistem me je degradirao na noob nivo.
Posle godinu ipo na Fedori, danima se mučim sa skriptama oko banalne sitnice koju bih ranije rešio za tili čas. Kad mi zatreba najobičnija sintaksa, moram da zavirim u svoje stare skripte da bih video kako nešto radi. Svoje skripte za konverziju raznih kôdnih rasporeda više ne koristim, jer me je OOoTranslit dodatno razmazio. Postao sam beznadežni slučaj, ježim se što to moram da kažem, zavisan od kliktanja mišem tu i tamo, što nisam ni sanjao da ću postati.
Kuda dalje?
Najverovatnije ću sačekati još godinu dana, da moj sin Mihailo, koji je tek napunio 8 godina, dobro savlada latinicu pa da zajedno krenemo da učimo o konzoli, od nule. Do tada ću da klikćem okolo i nostalgično tugujem za crnilom ekrana.
A svima vama poručujem da ne izdate konzolu, jer će vam posle biti žao… ako već nije kasno?
Piše: Aleksandar
Kategorije: GNU/Linux, Život, Filozofija
Oznake: fedora, gnu, GNU/Linux, GNUzilla, OOoTranslit, slackware, život
9 komentara na „Kako sam postao „noob““
23. jun 2007. u 01:13
Jbt, prepozn’o sam se u ovom tekstu
23. jun 2007. u 07:54
Eh, to su bili dani.
Nekada je cak bio problem instalirati nesto na Red Hat-u ili Fedori jer si morao da juris gomilu zavistnosti po netu. A sada ‘ebeni yum sve sam odradi. Bas je postalo smor. :/
23. jun 2007. u 09:26
‘De si bre Urke
Ja mislim (o ne, sa’ ću početi da s…) da je svo to kliktanje fenomenalna stvar, samo što ti to posmatraš iz pogrešnog ugla.
I sam kažeš da si MORAO da kompajliraš drajvere, da si MORAO da praviš skripte za kačenje na različite provajdere, za razne konverzije, za potpise itd. Sad više ne moraš, već možeš da se skoncentrišeš na kreativnost, na pitanje „šta da uradim“, a ne „kako da uradim“, neopterećen stvarima ispod haube, zar ne? Kažeš da si posle godinu i po dana Fedore zaboravio sintaksu za neke stvari. Pa i treba da zaboraviš. Mislim, ko normalan može sve da pamti? Zato i imaš stare skripte da se podsetiš, zar ne? Nije konzola san SVAKOG Linux početnika i ne postoje stvari kao što su „moć konzole“ i „izdaja konzole“. Konzola je samo nužno zlo, jer za neke stvari ne postoji GUI alternativa. Na sreću, stvari napreduju u tom smeru (po mom mišljenju nepodnošljivo sporo), pa je upotrebljivih GUI alata sve više.
Mreža na klik, instalacija na klik, nadogradnja na klik, multimedia na klik… Zašto tako nije bilo od prvog dana? Da li ti želiš Linux u svakoj kući? Siguran sam da želiš. Želim i ja. Zato – klik brate!!!
I evo slike za kraj: zamisli sebe kako ucveljen i pokunjen sediš, a ja te tapkam po ramenu i izgovaram utešne i ohrabrujuće reči: „Ne brini, nije ovo pakao, nisi degradiran, nisi noob, nisi beznadežan, nisi zavisan od kliktanja, jer sve je to dobro, sve je to u redu, sve je to normalno, svi to rade“.
))
23. jun 2007. u 12:35
Urke, ja sam relativno skori prelaznik na „klik-klik“ filozofiju, baš kao i ti — 2004. sa dolaskom Ubuntua, odlučio sam da više ne trošim vreme na opsluživanje računara, već da računar počne da služi meni
Rad na konzoli nisam zaboravio, pošto je i dalje mnogo koristim, ali od kad sam odustao od filozofije „sve moram sam da napravim“, uradio sam mnogo konkretnijih stvari.
Odnosno, vraćam se na početak komentara — bolji učinak dolazi zato što ne opslužujem više računar, već ga koristim — a to je ništa drugo do pozitivno
I danas bih svakog trenutka umeo da izmenim init skripte, da pišem kilometarske bash i perl programe, zaista malo sporije, ali taj gubitak u vremenu je višestruko nadoknađen dobitkom na drugoj strani.
25. jun 2007. u 09:09
Zanima me da li si uradio nešto po pitanju da se malo vratiš na crnilo. Vladimire, postoji moć konzole i to velika. E sad, zavisi šta ti treba pa da li ti konzola radi posao ili ne. Postoje stvari u kojima je GUI jednostavno sporiji i zajebaniji, ali priznajem da je to retko.
Urke, čuo sam da je skoro izašla nova verzija LFS-a, pa eto tebi lepog i korisnog. Naučiš nešto staro (ne mogu reći novo, zar ne?) i dobiješ temu za novu gnuzilu.
) Jednostavno, zar ne? Hehehe! 
)
4. jul 2007. u 13:30
Kao i inače, rešenje dileme šta da radiš jeste u odgovoru na pitanje o tome šta su potrebe/želje/mogućnosti. To je uopštena stanje i za druge oblasti, recimo automobile. Prosečan vozač i majstor žele da ista kola upoznaju na različitom nivou. Prvi je srećan baš zato što kola koristi „gospodski“ a drugi upravo iz razloga što se stalno prlja čapkajući pod haubom.
Zrelost tehnologije srećom više nije toliko ograničavajući činilac pa lična odluka jeste glavni uticaj na izbor korišćene tehnike.
Nijedan pristup nije pogrešan, stvar je samo u prilagođenosti ličnim željama. Ako si srećniji kad koristiš konzolu, onda koristi samo nju; ako je kroz grafiku brže onda u nekim trenucima samo nju. A pravilnu ravnotežu između svih gledišta možeš samo ti da daš za sebe, ja za sebe, svako za sebe…
22. jul 2007. u 23:41
Zdravo svima a posebno Urketu za Sylzilu, to koristim već 4 godine, nisam ni znao da je naša, svidela mi se od prve.
Hakovao sam i DOS 5.0…, Windows 3.1, Windows XP, pa kad nisam mogao više napredovati, jer sam sve provalio i shvatio da nas MS$$ samo zajebava sam ga napustio. I danas je instalisan XP, na particiji i u emulatorima, ali koristim ih manje od 1%, samo kad nešto stvarno ne ide u Linux-u.
Onda sam počeo davno sa Linux-om, kernel 2.2 sa SuSE 5.0 do 7.0 valjda, onda Slackware, Rock Linux, Source Mage, Sorcerer, Gentoo, Debian, pa me navuče popularni Ubuntu, pa Kubuntu (kao bolji Debian) razne verzije i najnovije. Navikao sam se na kliktanje, ali nikad nisam napustio konzolu.
Onda kažem sebi: Ovo je smor, ti si pobegao od SuSE-a što te je uvek Yast zajebavao, a ovde te navlači Synaptic i apt-get.
Pa krenem u instalisanje Gentoo-a. Naravno bio sam navučen pa sam probao sa grafičkom instalacijom ali sam uspeo sa konzolom. Prvo što sam uradio, napravio sam moj kernel, prevukao sam konfiguraciju iz Kubuntu-a. Nikad ne koristim kernel koji mi serviraju. make menuconfig je čarobna reč. Mada i ovde je instalisan ali ne preveden, jer to traže drugi programi. Obožavam emerge, mada i sada koristim dosta programa, koje instališem ručno sa najlepšim komandama configure && make && make install.
Pozdrav Duško aka nemysis sa ES-a
13. april 2008. u 19:49
[...] radnje tragao sam za teglicom Jacobs kafe koju sam pominjao ovde i ovde. To inače onako spolja izgleda ovako, ovako i [...]
29. jul 2008. u 17:07
Ja sam u odnosu na sve vas nov u GNU/Linuxu, ali mi je milo sto sam poceo da ga koristim u vrijeme kada sve radi „out of the box“. Slackware jos nisam probao, nasuprot – koristim PCLinuxOS i Puppy Linux.
Sto, opet, ne znaci da bjezim od konzole, naucio sam neke osnovne komande i napravio nekoliko skriptica. ( jos uvijek nisam podesio TV karticu 
iako je prepoznata) Ali, kao sto si rekao, sve to pomalo zamara, a pomisli kako samo plasi korisnike koji mozda ni engleski ne znaju, ili nemaju internet? Zasto bih ja pola sata u konzoli isprobavao, recimo koji video output driver da stavim da bih pokrenuo dvd u Mplayer-u i kako da „rastegnem“ sliku u fullscreenu? Mnogo je lakse kliknuti u njegovom GUI-ju na dvd i odmah poceti pratiti film, a ako neko voli da zna sve o konzoli, ona ce uvijek biti tu.