Легалне хајке и „Ј“ мајке

Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:

2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.

Како даље кажу

Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom

И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?

Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да

U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.

Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.

Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:

Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.

Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Америке, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.

(не)легално.орг

Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).

Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:

A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)

Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.

Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?

Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.

Лицемерни обрачун пирата?

Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим материјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.

А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.

Најава: SAW IV

Мислиш да је готово?
Мислиш да си безбедан?
Е па грешиш…

Као што је и обећао прошле године, Jigsaw се вратио. Оно што је за психопату обична игра, за актере његове игре је последњи дан међу живима.

Игра се наставља 26. октобра…

(jig)SAW III = гхеее :/

У стомаку осећам мучнину и грч, руке су ми одузете, глава као да лебди, емоције испране. Ах да, ноге су ми утрнеле и у грчу.

Слагалица 3 је званично криминални трилер, а онима који су га одгледали хорор са високим коефицијентом страве и бола. У глобалу, врхунац визуелног бола који сам осетио у филму догодио се на три места. То је онај осећај кад пожелиш да скренеш поглед јер ти се гади и све те боли због онога што видиш, мука ти је, тело ти трни, срце је близу брзине звука, адреналин ти пуни тело, лебдиш… лудило.

Први део Слагалице је био одушевљење јер је у то време био углавном другачији од већ виђеног репертоара хорора и трилера. Смртоносне играчке и безизлазна слагалица „нанети себи бол да би живео или умрети у ишчекивању сигурне смрти“ унели су осмех на лицима хоророфила :)
Слагалица 2 је више пала као детективска франшиза са недовољно језивог материјала. Онако, да се одгледа, али ништа спектакуларно, осим јасне назнаке на крају да ће бити и наставка, али тек пошто смо открили ко стоји иза целе приче.
Тројка је, између осталог, борба за Џонов живот, прожета са изненађујуће доста ликова остављених у животу (где је нестао судија?!). Но, остало је АЛИ, које нећу образлагати док сваки читалац овог записа не одгледа филм…

Једно је сигурно, биће и четвртог дела }:E

За фанове Слагалице, званична адреса за све делове је www.officialsaw.com

The Fast and the Furious: Tokyo Drift

Не знам како ће га превести за наше биоскопе, али филм „The Fast and the Furious: Tokyo Drift“ није ништа друго до трећи наставак саге о брзим колима и још бржој вожњи. У претходне две верзије главни баја је био Вин Дизел, али се овде појављује тек на крају филма, што ми највише смрди на то да се може очекивати и четврти наставак.

Радња филма је од прилике оваква: млади бунтовник због кога се његова породица (коју иначе чине само он и његова мама) сели из државе у државу због, најблаже речено, саобраћајних преступа, завршава код оца у Токију. Но, како је већ наложен на авантуре, Токијо га неће обуздати већ још више распламсати. Класика, упада у друштво фенсера залуђених за брза кола, једноличну „музику“ и спонзоруше. И, као што то бива, за око му пада риба главног баје, руку пријатељства и помоћи му пружа лик у пословној сарадњи са главним бајом, и прича се наставља… до краја.

Сама прича је благо патетична, али одакле више холивудски филмови да црпе квалитетан сценаријо кад се све врти у круг! Дакле, оцена за сценаријо: 4/10.

Музика је, чини ми се, неуспели покушај да се испрати акција на екрану, која, искрен да будем, углавном смањује тензију вкције. Превише баса, што ваљда треба да диже тензију, по негде се провуче нека хард-рок деоница, и гомила тренса. Смути па проспи. У поређењу са Белтрамијевим делом из првог дела Блејда, када Блејд улази на журају вампира, ова музика звучи као 3/10.

Глума је онако, на тренутке бледа, на тренутке надувана. Учинило ми се на моменте као да гледам неки домаћи турбо-фолк спот. Нискобуџетна глума, али је крив лош сценаријо, па јој дајем оцену 6/10.

Општи утисак: ако не желите да покварите утисак после гледања првог дела, препоручујем да Токијске вратоломије заобиђете. Ако сте волели специјалне ефекте у другом делу, опет овај заобиђите јер у њему осим пар bullet-time сцена нема специјалних ефеката (или их ја нисам видео). Ако сте млади, фенси, волите глупости, онда свакако погледајте овај филм јер ћете уживати. Иначе, сат и четрдесетак минута лагане, недовољно уверљиве јурњаве по кривинама Токија прожете љубавном причом са срећним крајем, пар смртних случајева и одсуства реда и закона у далекоисточној земљи. Њах!