The Fast and the Furious: Tokyo Drift

Не знам како ће га превести за наше биоскопе, али филм „The Fast and the Furious: Tokyo Drift“ није ништа друго до трећи наставак саге о брзим колима и још бржој вожњи. У претходне две верзије главни баја је био Вин Дизел, али се овде појављује тек на крају филма, што ми највише смрди на то да се може очекивати и четврти наставак.

Радња филма је од прилике оваква: млади бунтовник због кога се његова породица (коју иначе чине само он и његова мама) сели из државе у државу због, најблаже речено, саобраћајних преступа, завршава код оца у Токију. Но, како је већ наложен на авантуре, Токијо га неће обуздати већ још више распламсати. Класика, упада у друштво фенсера залуђених за брза кола, једноличну „музику“ и спонзоруше. И, као што то бива, за око му пада риба главног баје, руку пријатељства и помоћи му пружа лик у пословној сарадњи са главним бајом, и прича се наставља… до краја.

Сама прича је благо патетична, али одакле више холивудски филмови да црпе квалитетан сценаријо кад се све врти у круг! Дакле, оцена за сценаријо: 4/10.

Музика је, чини ми се, неуспели покушај да се испрати акција на екрану, која, искрен да будем, углавном смањује тензију вкције. Превише баса, што ваљда треба да диже тензију, по негде се провуче нека хард-рок деоница, и гомила тренса. Смути па проспи. У поређењу са Белтрамијевим делом из првог дела Блејда, када Блејд улази на журају вампира, ова музика звучи као 3/10.

Глума је онако, на тренутке бледа, на тренутке надувана. Учинило ми се на моменте као да гледам неки домаћи турбо-фолк спот. Нискобуџетна глума, али је крив лош сценаријо, па јој дајем оцену 6/10.

Општи утисак: ако не желите да покварите утисак после гледања првог дела, препоручујем да Токијске вратоломије заобиђете. Ако сте волели специјалне ефекте у другом делу, опет овај заобиђите јер у њему осим пар bullet-time сцена нема специјалних ефеката (или их ја нисам видео). Ако сте млади, фенси, волите глупости, онда свакако погледајте овај филм јер ћете уживати. Иначе, сат и четрдесетак минута лагане, недовољно уверљиве јурњаве по кривинама Токија прожете љубавном причом са срећним крајем, пар смртних случајева и одсуства реда и закона у далекоисточној земљи. Њах!