Одсуство

После успешно одрађеног посла вреди се добро одморити. А како сам доста тога одрадио у протеклих 15 дана, још ћу се радије препустити ленчарењу у наредних толико.

Да резимирам, одрадио сам пар текстова за Свет Компјутера, као и два за ГНУзилу, одрадио прелом ГНУзиле, одрадио ћирилично издање за јун/јул, успешно портовао програм за обрачун личних доходака на послу из Excel радне свеске у OpenOffice.org Calc са све макроима (остало је још неке ситнице да додам) и обезбедио новац за одмор.

Вечерас крећем, а када се вратим потрудићу се да опишем како је било. Ако ме не буде мрзело ;) CYA!

Letnja GNUzilla 06/07

Прелом овог двоброја је, због испита студената у редакцији, пао мени у шаке. Међутим, као и обично, текстови су каснили (а и моје сам урадио тек пре пар дана, срамме било :), па сам (скоро) све текстове потребне за овај (дво)број добио негде око 22 сата синоћ (или је беше било 23? :) од лектора Петра (Петрееееее, бери кожуХ на шиљак :). Авај, зафалио је Јелкетов текст о Mepis-у и његов текст о сукобу Acrobat Reader-а и Kpdf-а, који је опет стигао мени у руке ок поноћи. Углавном, од тих неких 22 сата па на даље сам уклапао текстове у нову матрицу коју сам припремао претходних дана. Негде око три―четири сата јутрос ми се јавља Јелке и пита за његов текст, углавном ми пошаље текст када је већ било прекасно да га убацим јер сам све сложио и скоро завршио садржај. Проблем у додавању новог текста се састоји у ручном померању наслова текстова као и поновном уклапању свих слика које су везане за страну а не за параграф.

И тако толико најављивани и очекивани летњи двоброј уместо на дупло више страна са дупло више текстова долази на „свега” 43 стране. Највећи разлог томе је наша стара бољка – недостатак сарадника. Људи знају да износе придике за квалитет текстова и изглед часописа, али се ретко ко прихвата посла и пише текстове.

Шта је поента? GNUzilla 06/07 Јун/Јул је угледала светлост Интернета јутрос око 5:40. Задњи део посла сам одрадио са полусклопљеним очима, изморен и сморен исправљањем погрешно написаних наводника, па сам тако погрешно написао и наводнике у Разговору са поводом. Насловна страна је рађена задња и на њој се налази грешка у куцању за XFCE пропратни текст. А што је најгоре, одличан текст „Pffff…” који је написао Марко Миленовић, а говори о заштитним подешавањима мрежних ресурса на FreeBSD оперативном систему видео сам тек јутрос да га нисам ставио у Радионицу. Умор је учинио своје.

И да не би било како само кукам, ако на седници донесемо одлуку, можда се појави и једно летње изненађење из GNUzille, држите нам палчеве ;)

Како сам се бојао да ће да изгледа овај број, и није тако лош, визуелно и технички, обзиром да сам га радио скоро спавајући :( Што значи, мораћемо озбиљно да порадимо на „линији смрти” за наредне бројеве. Овај посао су до сада радили Иван Чукић и Иван Јелић, овај сам радио ја, а ко ће следећи… видећемо :)

Фузбал a.k.a. brainwashing

Седим ја синоћ за мојом пакленом машином и у неке крупне сате звони телефон.

Јављам се, кад оно мој другар brainkilla — „Де си Урке, шта радиш, је л’ гледаш дерби?”; изненађен кажем „Дерби?”. Помену ми он нека два фузбалска клуба, на шта се ја насмејах. А онда му кажем да мене то не занима, IT ruleZ! Углавном, остатак разговора је ишао у нормалном ИТ смеру.
Други део се наставља јутрос на послу. Прилазим фирми, колега излази из продавнице на улазу и поздравља ме у стилу протеклог дербија, сав очаран помињући синоћњу добру забаву. Гледам га бледо и одпоздрављам незаинтересовано.

Трећи део. Кување кафице, гужва око кухиње, и онда почиње. Две колегинице у трансу коментаришу како је који тим играо, ко је добар даса, ко како игра… Мислиииим!!! Страшно!!! Жене напаљене на фудбал, ништа горе нема.

Чеврти део. Скокнем мало до www.zion.co.yu да видим шта има, кад тамо тема „Брука” која управо говори о синоћњем „спектаклу”.

Сад, знам да се 80% света врти око лопте и фузбалера, да је то унјосан бизнис, чуда и муње, али ја једноставно не осећам трунку узбуђења кад чујем коментаре и питања у вези истог. Просто се најежим кад мен енко пита је л’ знам кад почиње утакмица, ко игра, ко је победио, ко је дао го… Шта више, на таква питања сложим фацу човека који се згадио на постављено питање и кажем да мене те глупости не занимају.

Моја филозофија, виђење фудбалске машинерије: двадесетак мајмуна скачу за лоптом по ливади док двадесетак хиљада још већих мајмуна гледа целу ту представу. Једина разлика је та што овај већи чопор мајмуна мора да плати да би гледала досадну представу, а овај мањи чопор за то што ради узима кинту. Мислим да је економски исплативије, а и социолошки, тај бачени новац корисно уложити у позоришну представу или биоскопску пројекцију. И најгори амерички нискобуџетни филм је занимљивији од фудбалске утакмице. Макар мени.

Сад, можда ће неко променити мишљење о мени због оваквог става, али је по мом скромном мишљењу фидбал једно велико „испирање мозга” у коме група превараната на глупост због жеље за примитивном забавом већине згрће огромну кинту. Чак је и „џепни билијар” занимљивија игра, јер имаш само своје лоптице и не мораш да излазиш из куће и ризикујеш да те разјарена маса прегази у стампеду.

Живели! И да, билијар је оно што ме забавља, голф такође. А и кошарка може да прође, али фудбал и тенис, аргх!

Моја драга је хакер

Срам ме било, стварно! Толико се тога издогађало од последњег записа, а ја ћутим о томе. Али ми не смета :) Довољно ће бити да само поменем поједине стварчице. Елем, купио сам своју прву „УСБ грисину” – USB memory stick Kingston KF021905 USB 2.0 256MB за 2,6k динара у Алки (у другим ИТ фирмама у Крагујевцу се његова цена кретала у време куповине од 2,7k до 2,9k). Друга хронолошка ставка је промена боје косе – боја лешника. А још данас треба и да дотерам косу подкресивањем да бих добио оно што сам планирао. Трећа ствар је верзирање за ИТ текстове. Раније ми је било потребно и по неколико дана да напишем текст, док се сада то време скратило са све тражењем додатних информација (историјске и заборављене чињенице) на мање од једног сата. Настави са читањем Моја драга је хакер

GNUzilla 05

Екипа није мировала па су читаоци на дан пре Ускрса обрадовани још једним издањем ГНУзиле. Ево извода из садржаја броја у коме је припремљено 15 текстова:

Hope, not fear

  • Gentoo манифест
  • Puppy Linux 1.0.0.0 alpha
  • Ubuntu 5.04
  • OO.o Transliterator 0.3.5
  • Download
  • Splashy
  • FSF Europe у Србији
  • Now action must be taken
  • Пакет аранжман
  • Microsoft-ова анти-Линукс кампања
  • Отпушите уши!
  • Slackware: питања и одговори
  • Увод у коришћење командне линије (2. део)
  • Изоштравање лоше фокусираних фотографија
  • Моја прва BSD тврђава

Ево и званичног саопштења редакције:

Април се показао као најдинамичнији месец ове године јер су се током њега догађале ствари које би могле бити од великог значаја за будућност свих нас. Коначно је испливао контраверзни споразум са Microsoft-ом, па нам се пружа прилика да дамо свој суд о целој причи и укључимо се у јавну расправу на ову тему. Упоредо са лошим, стизале су и добре вести од којих је најповољнија била вест о доласку представника FSF-а у Србију, који је дао интервју за наш часопис откривајући нам сврху своје посете и планове ове организације када је наша земља и регион у питању. Ни наши људи нису губили време па је средином априла одржан курс обраде звука и аудио монтаже помоћу слободног софтвера у просторијама културног центра REX. Наша екипа је била на лицу места.

Светску сцену је обележио излазак нове верзије Ubuntu дистрибуције чију рецензију ћете имати прилике да видите у овом броју ГНУзиле.

Уз појављивање новог броја, објављујемо и експериментално издање ГНУзиле 04 на ћирилици, захваљујући додатним напорима одређених чланова редакције. Утиске о овом издању можете поделити са остатком публике и редакцијом у ГНУзила коментарима.
Уживајте!

И наравно, свој примерак часописа можете преузети или са званичне стране за преузимање, са mirror::urosevic.net или неког другог огледала чије ћете адресе пронаћи на званичној страни ГНУзиле.

Пријатно читање!