Непажња, неодговорност или немар?

Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.

За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?

Пасијанс у државној управи

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine

Лицемери и говнари

Нисам од оних који мрзе, макар не превише. Више волим да презирем. Није хришћански, али је често сврсисходно и штеди ти време, да уместо да га тошиш на теби безвредне, време проводиш са људима који ти нешто значе.

Од свих људских особина, највише од свега презирем лицемерје. За оне са јефтинијим улазницама, то су дволичне особе, оне које из неке користи себе представљају позитивним и добрим ликовима, чине добра дела „за публику“, тапшу те по рамену и говоре ти и чине све позитивне ствари које можеш пожелети. Али се треба запитати, чему све то ако недостаје обавезна особина коју лицемери немају – искреност у томе што се чини. Настави са читањем Лицемери и говнари

Записи из четврте деценије

Јуче ујутро ми је GMail поштанско сандуче било затрпано порукама са разних форума које свакодневно или повремено пратим. У свим тим порукама ми је форум честитао рођендан. Па, хвала софтверу на вештачкој интелигенцији :)

Пошто сам јуче загазио у први дан четврте деценије живота напунивши 30 година, решио сам да, између осталог, променим назив мог блога из „Уректови записи“ у „Записи“.

Зашто, ако је блог већином са личном причом? Па, баш зато. Хоћу да цртице из живота у својој четвртој деценији бележим што у вези личних, што у вези глобалних тема у „дневнику“ који ће имати сопствени описни назив – „Записи“.

Доза мистике, филозофије, психологије, динамике, живота и личности…

Најава: SAW IV

Мислиш да је готово?
Мислиш да си безбедан?
Е па грешиш…

Као што је и обећао прошле године, Jigsaw се вратио. Оно што је за психопату обична игра, за актере његове игре је последњи дан међу живима.

Игра се наставља 26. октобра…