Папирологија SUX

Како то обичаји, правила и закон налажу, после рођења детета, треба га пријавити у општину, илити стручније речено „уписати у матичну књигу рођених“. А успут је корисно, о истом трошку, предати потребну документацију за „матерински додатак“ (добро дође као финансијска инјекција после великог трошка). Е, управо то сам радио у протеклих пет радних дана, и још нисам завршио!

Дан први – петак

Кренуо сам да завршим ову једноставну (помислих) радњу. Спакујем Николину отпусну листу, Дацину отпусну листу са ГАК-а и кренем. Одем у општину, питам где се пријављују новорођенчад – кажу ми где. Одем тамо и питам шта ми је потребно за пријаву. Каже ми жена тамо да ми треба Извод из матичне књиге венчаних (копија), Уверење о држављанству и личне карте оба родитеља (т.ј. и Дацина и моја). Дођавола. Немам Дацину личну карту. Вратим се кући по највећој врућини, и одложим посао за понедељак.

Око два сата Михаило и моја мајка одоше у село да се мало „одморе“ (од нас? :).

Дан други – понедељак

Освануло јутро, сачекам десет сати, да се размрдају у општини, и кренем. Ја на шалтер за држављанства, а тамо гужва као у аутобусу деведесетих. Погледам кроз шалтер, скапирам да је црко штампач и да то треба поправити. Сва срећа те познајем човека из рачунског центра општине који је управо радио на отклањању квара. Сачекам да он то заврши, сачекам га на излазу из шалтера, препаднем и кажем шта ми треба. Одведе ме он до жене која ради са изводима и каже шта ми треба. Сачекам мало да прође гужва, јер мрзим кад ми неко јебе све по списку зато што идем преко реда, а онда се сетим да је питам где да узмем Захтев за издавање уверења. Каже ми она, ја одем и узмем два, и ту платим шест динара за два обрасца. Попуним их уредно, у међувремену позовем Дацу да ми издиктира свој ЈМБГ пошто и то треба за Уверење о држављанству, и одем иза шалтера да узмем уверења. Кад, не лези враже. Даца је уписана у месној канцеларији у Белошевцу, тако да у општини не могу да извадим Уверење за њу већ само за себе. Добро. Сва срећа те се не плаћа ништа за пријаву детета. Одем из општине до „Камелије“ (продавница цвећа) и јавим Даци да зове мајку да она узме Уверење и пошаље по једној рођаки која ради „у граду“ сутра, да се небих ја бактао по врућинштини до Белошевца и назад. И после тога се вратим кући, опет по највећој врућинштини.

Дан трећи – уторак

Устанем, обавим јутарње послове, покупим моје држављанство, отпусне листе, и одем по Дацино Уверење о држављанству, па у општину. Стижем испред шалтера где требам да предам папирологију, унутра видим један пар који пријављује своју бебицу, а виђао сам их на породилишту баш кад се Никола родио. Погледам у њихове папире на столу, и прође ми кроз главу „ВЕНЧАНИ ЛИСТ!“. А ни Дацину личну карту нисам понео. Дођавола! Ништа, вратим се поново назад кући.

Дан четврти – среда

Устанем, покупим прво венчани лист, ОБЕ личне карте, ОБА држављанства, оне отпусне листе (знам да не требају, али нека их, неће да се баци), одем у општину, на шалтер за пријаву деце, дам све потребне папире, е сад требам да узмем захтев за издавање првог Извода из МКР и да уплатим таксу од 160,00 Динара за први Извод из МКР за Николу. Узимам захтев (и платим ПЕТ динара образац – како који шалтерски радник ради, тако диже цену, ЛОПОВИ!), попуњавам, уплаћујем РАТ таксу, односим захтев, признаницу и потребна документа на пријаву – одлично, „Дођите сутра после десет за Извод“. Успут питам шта ми треба све за материснки додатак за дете, каже ми она да одем „ту и ту“ (дал’ је то Цетар за социјалну заштиту или шта, појма немам како се зове али се налази на другом спрату вртића „Нада Наумовић“). Е, тамо ми дају један образац на коме пише шта ми све треба за матерински додатак (Изводи из матичне књиге рођених за сву малолетну децу, и то „млађе“ од шест месеци, уверење о држављанству за мајку – опет млађе од шест месеци, фотокопије личне карте и здравствене књижице мајке, уверење надлежног органа старатељства да мајка: непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску или старатељску породицу или дата на усвајање, и да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, као и фотокопију картице текућег рачуна на који ће бити уплаћен износ материнског додатка.

Дођавола, сад морам да вадим још једно Уверење о држављанству за Дацу, па онда Извод из МКР за Михаила, па ово чудо из центра за социјални рад. Ништа, одем кући, опет по врућинштини, остављајући да сутра, кад узмем Извод за Николу, узмем и предам све ово остало.

Дан пети – четвртак

Устајем, покупим СВУ документацију прикупљену претходних дана, нотирам на папирић шта све требам да „повадим“, и одем прво у овај центар за социјални рад да видим шта тамо треба за оно уверење. Кад тамо: треба ми фотокопија личне карте, фотокопија Извода из МКР _са ЈМБГ-овима_ за малолетну децу и фотокопија извода из МК венчаних, и то _не старијег од шест месеци_! ДОЂАВОЛА! Сад још морам и нови венчани лист да узимам!

Одем у општину, узмем Захтев за издавање извода из МКР за Михаила, и Захтев за издавање извода из матичне књиге венчаних (и платим ова два обрасца шест динара – појефтињење?). Одем да узмем Николин извод, кад оно – „Дођите за седам дана за ЈМБГ“. А!? Одлажем значи седам дана све ово због ЈМБГ-а за Николу!? Шта, треба да се упосли неки мало јачи суперрачунар да би израчунао ЈМБГ? Да га јебем.

Станем, размислим – ма дај да повадим ово остало шта треба. Одем и платим по 160,00 Динара за ова два нова извода која требам да узмем, одем да узмем Извод из МКР, кад тамо – „Нисте требали да платите Извод за потребе материнског додатка“! Али, каже ми та госпођа да ће ми у пошти вратити уплаћени новац, само да кажем о чему се ради. Узмем тај извод, одем да узмем Извод из МКВ, кад и тамо – „Не треба да се плаћа Извод за потребе материнског додатка“!!! Дођавола (по ко зна који пут). Али, на уплатном месту поште ми лепо врате моје паре (поштарину од 20,00 Динара, нормално, задрже).

Калкулишем, сад имам углавном све што ми треба, осим што ми фали ЈМБГ за Николу, али то тек за седам дана. Да се небих презнојавао тада, одем одмах да ископирам све новоповађене папире у по два примерка (неће се баци) и Дацину личну карту и здравствену књижицу. Копирање пет ствари у по два примерка ме коштало 20,00 Динара. Вратим се кући, опет по највећој врућинштини.

Кад код куће, стигли моја мајка и Михаило из села. Супер. Седнем да преберем ово што сам у ових пет дана покупио, сакупио и добавио. Кад оно, заборавих да копирам картицу жиро рачуна. ДОЂАВОЛА!

А онда…

Сада имам седам дана да се мало одморим од петодневног кувања по највећем сунцу гурајући се у редовима са ознојеним дођошима по општини, који шире мирисе оријенталне сламе, нервирајући се за шетње типа час овамо – час онамо, час ово – час оно, ово треба да се плати – оно не треба да се плати, па треба још ово, па још ово. Сада значи само још да ископирам картицу, предам ово у центар за социјални рад, узмем оно уверење (само ми још фали да ми кажу тамо како морам да чекам седам дана да би они процесирали и верификовали све што сам им предао), па онда да предам преостали прикупљени материјал, употпуњен тим уверењем, у онај други социјални ово-оно, и да чекам, ко зна колико, док не уплате мени непознату суму новца на мој текући рачун. Како сам чуо, износ је негде око 60.000,00 Динара за друго дете.

Ево, мене већ боли глава куцајући ово петодневно путешествије (или боље да га дефинишем као тетурање?), а кад се сетим шта сам све препешачио, заболе ме и ноге, и глава од врућине, и сав се презнојим, и све у 3 п.л.м. за ову српску јебену папирологију и болесну бирократију.

Уместо да се све то лепо среди, у ери информационих технологија, путем: на породилишту унесу у базу датум и време рођења детета, стање на отпусту, податке о родитељима, а онда ми за пар дана на кућну адресу стигне први Извод из матичне књиге рођених за новорођенче, па за неки дан и Решење о материнском додатку за друго дете, па потребне трошкове ми одбију са текућег рачуна, и ја к’о господин човек, без граке зноја, завршим овај једноставан посао, јок. Све мора пешака. Па бре људи ускладе развој Линукса, а најобичнија ствар се развлачи као свињско црево. А битно је да се на свим тим комповима врти Пенџер, и да сви они знају да слажу пасијанс, а што човек мора да се шета од шалтера до шалтера недељу дана, јер му врућина удари у главу, нема везе. Да бар раде од шест или седам ујутру па да завршим посао по ‘ладовини, к’о сав нормалан свет, ја морам да чекам десет сати да се службеници градске управе расане, размрдају и орасположе за посао.

Лепо неко рече пре пар дана фору – Које две државе живе у два различита века у односу на остатак света? – Јапан живи у XXII а ми у XVIII веку. И, кад човек размисли, па још и доживи, није то далеко од истине :(