Nokia N900: лош телефон, добар комп

У претходном запису „Nokia N900: Unboxing + српски“ сам већ поменуо да сам 26. маја захваљујући агенцији Grayling добио на пробу паметни телефон нове генерације Nokia N900. Након две недеље употребе (и нешто преко) стекао сам утисак да овај телефон, заправо платформа Maemo 5, може још доста да се развија.

ПАЖЊА! Овај запис је дугачак и садржи доста слика.

Техничке карактеристике

Као што се и у самој спецификацији уређаја може видети, покретачку снагу представља 32битни ARM Cortex A8 процесор на 600 MHz и до 1 GB меморије (256 MB RAM уз додатак 768 MB виртуалне меморије – swap) намењене програмима. За 3D графику се стара посебно процесорско језгро које подржава OpenGL ES 2.0.

Уређај располаже са 32 GB интерне меморије прошириве са microSD меморијском картицом максималног капацитета 16 GB, што укупно даје 48 GB складишног простора — и више него довољно за мобилни телефон.

Када је повезивање у питању, подржава GSM GPRS/EDGE, 3,5G, Bluetooth и WiFi b/g.

Од улазних компоненти поседује камеру резолуције 5 MP са Carl Zeiss аутофокусном оптиком и 3x оптичким зумом (другим речима — зум је неупотребљив), QWERTY хардверску тастатуру на клизној платформи за чију је употребу потребно кратко привикавање, и екран осетљив на дорир, дијагонале 3,5 “ и WVGA резолуције 800×480 px.

Једна од обавезних ставки преносних уређаја модерног доба је уграђени модул за географско позиционирање, a N900 поседује уграђени A-GPS пријемник који би уз помоћ преинсталиране OVI мапе требало да покрије поље „сналажења у простору“.

Спону између хардвера и корисника покрива оперативни систем Maemo 5 заснован на Debian GNU/Linux оперативном систему прилагођеном за преносне уређаје. Сама чињеница да је у питању слободан оперативни систем оставља доста простора за размишљање о могућностима овог уређаја. Битно је да је прилично брз, прилично стабилан и проширив оперативни систем. Наравно, подразумева се multitasking, што ће рећи да истовремено може да буде покренуто више од једног програма.

Физичке карактеристике

Када сам телефон први пут узео у руку (види видео снимак распакивања), осетио сам робустан уређај намењен мишићавим гиковима.

Кућиште је израђено од црне матиране пластике доброг квалитета и одличне завршне обраде. Због панорамске оријентације софтвера (или филозофије?!) са леве и десне (уже) стране су смештена два стерео звучника (леви и десни), солидне јачине, али ипак не треба очекивати спектакл.

На левој страни (горња страна у режиму телефона) су смештени још USB miniB утичница за пуњач и везу са рачунаром и другим уређајима, те рупа за траку за ношење око ручног зглоба.

На десној страни (доња страна у режиму телефона) су поред десног звучника место нашли прорез за скидање поклопца батерије, клизни прекидач за закључавање/откључавање екрана, 2,5″ банана прикључак за слушалице и ТВ излаз, микрофон и лежиште за оловчицу (Stylus). Оловчица је направљена од чврсте пластике, пљосната је, добро лежи у руци и не одаје утисак да би сваког тренутка могла да пукне.

Са горње, дуже стране (десна у режиму телефона) смештена је клацкалица за регулацију јачине звука (телефонирање, репродукција звука и видеа), одн. зумирање (фотографисање и преглед фотографија), мултифункцијско дугме „Power“ за укључивање и искључивање телефона, двостепено дугме за фокусирање и окидање фотоапарата, и потпуно невероватно али истинито — инфрацрвени порт (програмчић Shutter успешно „шкљоца“ мој Canon 450D)!

Поменуто мултифункцијско дугме функционише као прекидач за укључивање и искључивање уређаја када је дуго притиснуто. Док је екран закључан, кратак притисак на ово дугме приказује „stand by“ екран на коме су приказани време и датум, те „слајдер“ за откључавање екрана прстом.

Када је екран откључан, кратак притисак на ово дугме приказује мени за искључивање, закључавање, „мутирање“ уређаја, прелазак у „offline“ и режим рада телефона, те закључавање екрана и дугмади.

Доња страница основе поштеђена је икаквих дугмади и утичница, али се зато са задње стране телефона налази аутофокусна Carl Zeiss камера од 5 MPix жижног распона f2.8/5.2. Изнад сочива су смештена две флеш диоде које играју улогу блица, а цела ова апаратура заштићена је клизним поклопцем. Око скаламерије за сликање налази се полуга за постављање телефона на равну подлогу ради гледања видеа.

На предњој страни се лево од екрана налазе секундарна камера за видео позиве (уз програм Mirror се може користити као огледало, али је слика веома лоша), сензор за мерење осветљења (аутоматско подешавање јачине осветљења екрана), звучник за режим телефона и диода за сигнализацију (Notification lights): батерију треба допунити (блинка бледо плава), батерија се пуни (блинка наранџаста), батерија је напуњена (константно светли зелена), режим приправности (блинка бела), примљен нови позив, SMS, брза порука, порука е-поште или пропуштен позив (блинка плава). Занимљиво је да се уз мало вештине може прилагодити понашање ове лампице.

Тастатура

Горња страница основе резервисана је за хардверску QWERTY тастатуру, један од битнијих ставки овог уређаја. Осим неизбежног „WAU!“ гледањем у слику, након употребе долази се до закључка да су тастери превише близу један другог мада се дужом употребом човек ипак навикне на њих. Ценим да су пројектанти овог уређаја могли да оставе још мало простора за тастере по висини, и да тастатуру рашире још мало, обзиром да има простора за по још један тастер у ширину и нешто већи размак.

Тастатура је корисна, али бих као недостатак навео отежано куцање бројева јер се левим палцем мора држати тастер Alt, а десним палцем притискати тастери. Због прилично високе платформе екрана, десни прст запиње о њу (осим ако се користи кажипрст, онда ништа не запиње). Мени лично је требало пар дана да уместо куцања слова по бројевима прихватим куцање по минијатурној тастатури. Не лажем — брже куцам по класичној телефонској тастатури :)

TFT екран дијагонале 3,5 “ и резолуције 800×480 пиксела осетљив на додир смештен је на клизну платформу „оковану“ металним оквиром.

Не свиђа ми се…

• Иако га напаја Li-Ion батерија BL-5J од читавих 1320 mAh, уз интензивну употребу уређаја, т.ј. максималног коришћења сервиса за које је уређај и намењен (мултимедија и Интернет), тешко да ће издржати више од 11 сати, а ако и стигне до 12, биће то премија! Када се поискључују WiFi, GPS, провера електронске поште и брзих порука, синхронизација RSS довода, аутоматски избор најквалитетнијег начина за комуникацију, онда батерија може да изгура и преко једног дана, али то може да уради и телефон од 2.000 динара!
• Иницијално софтвер не омогућава MMS, што се надокнађује инсталацијом програма fMMS. Да будемо начисто, тачно је да усликана фотка може да се пошаље на Facebook, Flickr, Photobucket, Picasa и друге сервисе (проширења доступна из Менаџера апликација) и тако подели са неким, али то онда значи да тај неко мора имати приступ тим сервисима. Може се жељени садржај послати и електронском поштом, али опет, прималац мора имати уређај који је у стању да то и прикаже.
• На телефон сам успешно пребацио контакте и календар са E51, али је приметан недостатак синхронизације са OVI сервисима. Можда сам приглуп, али нисам успео да пронађем начин да белешке са E51 синхронизујем на N900.
• Пошто сам укључио телефон по распакивању, а он се успешно повезао на кућни WLAN, пронашао је и понудио надоградњу оперативног система на новију верзију, што сам прихватио са одушевљењем. Нова верзија система је донела могућност аутоматског ротирања тастатуре за бирање, адресара и других компоненти које ово подржавају, захваљујући уграђеном жироскопу. Међутим, у раду сам дошао до болног закључка да ова аутоматика више смета него што помаже.Наиме, када телефон зазвони, а пошто га носим у џепу, када га извадим и окренем да погледам ко ме зове екрански тастери за прихватање и одбијање позива су на дну екрана. Када кренем да притиснем тастер за прихватање позива, екран се враћа у панорамски положај и под прстом ми се налази тастер за одбијање позива. Ово је и ваљани разлог да аутоматика буде искључена и изабран портретски режим приказа функција за телефонирање.

  

  

• Кад сам већ код позива, сасвим ми је невероватно да једна оваква машина нема могућност груписања контаката, као ни могућност избора индивидуалних мелодија звона. Дакле, било да вас зове дете или неки смарач, увек ће звонити исто те је обавезно погледати у екран и да би видео ко зове, и да би погодио тастер за јављање, одн. одбијање позива. Додуше, груписање контаката је могуће, али само у групе на налозима за брзе поруке (OVI, GTalk, Skype…).
• Хм, телефонирање! Колико се год трудио, није ми пошло за руком позивање бројева „на слепо“. Иако на првој радној површини држим четири пречице до најбитнијих контаката, у 98% случајева сам посегнуо за адресаром да бих позвао неки од та четири контакта. Једноставно, навикао сам да држим притиснут тастер 2-9 како бих без гледања у телефон позвао онога ко ми треба. Са екраном осетљивим на додир, ово једноставно није могуће.
  

  

• Адресар је прича за себе. Када се отвори доступна је само скролујућа листа контаката у панорамском режиму приказа! Ако ми треба неко на слово „П“, рецимо, или ћу да извучем тастатуру и притиснем тастер „П“ како би се филтрирали сви контакти који садрже слово „П“ у имену и презимену (адресар може, али не мора да буде отворен јер се аутоматски тражи у адресару), или ћу као манијак да мотам прстом „узбрдо“ док не угледам контакт који ми треба. Може то да се уради једном руком, али није то тô. Најчудније од свега је што модул за телефонирање са листом последњих разговора има напреднији режим приказа контаката из адресара, а до њега се из самог адресара не може доћи (о овоме ћу касније у делу „шта ми се свиђа…“).
  

  

• Maemo 5 има четири радне површине кроз које се креће „листањем“ прстом. Међутим, када је неки програм приказан преко целог екрана (нпр. медиа плејер, или веб прегледач), није могуће „листање“ на следећи програм или радну површину већ се мора користити еквивалент „Alt-TAB“ менаџера послова (тзв. Dashboard) притиском „Restore“ иконице у горњем левом углу екрана.
  

  

• Горе поменути GPS и OVI мапа су од користи само ако путујете ван Србије, јер су уцртани једино путеви већих градова у иностранству, док је кроз Србију уцртана само сиромашна мрежа ауто путева. За разлику од мапе коју има E51 (види слику испод), ово је (бар мени) неупотребљиво.
  

  

  

Свиђа ми се…

• Модул за телефонирање, када је реч о позивању, функционише боље од адресара. Наиме, поред листе последњих разговора у којима су лако доступни контакти са којима је недавно успостављена комуникација (или пропуштен позив), може се прећи на избор контакта за позивање при чему се добија напреднија листа контаката од оне у Адресару, с тим да се са десне стране налазе екрански тастери за скок на одређено почетно слово контакта. Ово је ствар која је свакако требало да се нађе и у самом модулу адресара.
  

  

  

• SMS поруке се нижу у форми ћаскања (енг. chat), тако да је јасно видљив ток комуникације са одређеним контактом. Све ово захваљујући одличном модулу Conversations.
  

  

  

• Захваљујући веб прегледачу заснованом на Mozilla чеду, и подршком за Flash 9.4, сурфовање вебом је право уживање.
  

  

  

• Модул за електронску пошту подржава како POP3, IMAP и Exchange, тако и различите WebMail сервисе, па ми је рецимо праћење GMail налога право уживање. Из самог модула се једноставно саставља и шаље нова пошта, а као адресар електронске поште користи се интерни адресар телефона и адресе са сервиса за брзе поруке. Наравно, могуће је закачити више од једног прилога уз поруку.
• Пошто хардверска тастатура није баш најпогоднија за ремапирање (ко ће да памти где је неко ново слово), софтверска „OnScreen“ тастатура је подесива и апсолутно нема препрека за куцање ћириличним писмом (види Српска ћирилична тастатура за N900).
  

  

• Процесор је довољно моћан да омогући глатку репродукцију видео материјала, па ће гледање целовечерњег филма на N900 протећи без трзавица (осим ако величина екрана не представља проблем). Међутим, ако стигне нова порука (SMS, IM, e-mail) док „свира“ нека музика, музички плејер ће да „штуцне“ и музика ће на кратко да „заскречује“. У сваком случају, медија плејер је интуитиван и једноставан за коришћење.
  

  

  

  

• Фотографисање је „на нивоу“. Макро режим за фоткање „из близа“ сјајно функционише, могуће је изабрати четири различите резолуције фотографије, поделити једну или више фотографија преко веб сервиса за фотке, електронском поштом или Bluetooth везом. Наравно, опкрајање, ротирање, промена величине и постављање Meta података (наслов, опис, ознаке, име аутора) се подразумевају. Прегледач галерије је брз и прегледан, а прелазак на приказ претходне, одн. следеће фотографије обавља се „листањем“ прстом (или оловчицом).
  

  

  

  Додавање географске локације у фотографије је аутоматизовано (енг. Geotagging). Једино што треба је изабрати једно од следећа два: прецизност или брзина. За прецизније геолоцирање треба искључити лоцирање на основу ћелија мобилне телефоније и ослонити се на GPS модул, што је уједно и спорији приступ. За бржи приступ треба укључити геолоцирање на основу ћелија мобилне телефоније, али је онда прецизност релативна — мени је „омашио“ локацију за око километар. Углавном, за функционисање ове могућности неопходан је приступ Интернету.
  

  

• Један овакав уређај не би био то што јесте када не би могао да се проширује додатним програмима, и то са могућношћу инсталације „на клик“ у самом уређају. Захваљујући алатки „Application manager“ који заправо предфставља прилагођени графички frontend за apt-get менаџер пакета (ваљда?!), иснталација доступних програма из репозиторијума далеко је на тапкање по екрану. Видео сам да су људи уз мало хаковања успешно инсталирали OpenOffice.org на N900, а од спремних пакета бих поменуо AbiWord, Gnumeric, Claws Mail и Evince за канцеларијске послове, Pidgin и X-Chat за комуникацију, Comix и MAME за разоноду, а и за хакере се нађе нешто корисног алата, као што су nmap, Kismet, aircrack-ng и wireshark.
  

  

• Све четири радне површине су модуларне и на њих се могу поставити пречице ка контактима, пречице ка омиљеним веб локацијама, дугмад за покретање програма и различити виџети, попут оног за приказ задатака у календару, временске прогнозе, утрошка калорија и пређеног растојања (педометар), и разни други.
  

  

  
  

  

• Бележница (енг. Notes) је прилично добро одрађена и осим чистог текста може да садржи основна форматирања текста.
• Као добру ствар бих поменуо и модул за време и аларме који иако „увек свира исту песму“ може да се постави за (чини ми се) неограничен број случајева и комбинација.
  

  

• Календар је прегледан и веома функционалан. Може да прикаже активности у месечном и седмичном прегледу, као и у облику агенде где су активности груписане по датумима. Из менија календара се лако долази до листе задатака, бележнице и дела за креирање нових догађаја.
  

  

  
  

  

  
  

  

  
  

  

  
  

  

Све у свему…

Као мобилни телефон, Nokia N900 је потпуни промашај. Од брзог позивања (откључај екран, тап на пречицу контакта на радној површини, тап на тастер са бројем за позивање контакта) и јављања „на слепо“, преко недостатка подршке за MMS (без инсталације додатног програма), скоро па очајног адресара када је употерба једном руком у питању и одсутност персонализације група и мелодија звона, па до оног аутоматског окретања тастера за прихватање/одбијање везе (што је решиво, али чему онда таква моућност), оно су што овај уређај чини прескупим а нефункционалним телефоном.

Nokia N900 је као Интернет комуникатор фантастичан уређај. Лако доступна електронска пошта, брзе поруке, VoIP, мултимедијални сервиси и друштвене мреже, добар фото-апарат са чарима гео-означавања фотографија и моћна хардверска платформа оно су што ће корисник у покрету знати да цени. Уз стално доступан WiFi — мисија овог „телефона“ је потпуно испуњена.