Nokia C7: Врло добар 4+

Средином јануара сам захваљујући Наталић Дарку и агенцију Grayling Serbia добио на тестирање паметни телефон Nokia C7-00. Пошто комплетне спецификације телефона можете да пронађете на званичној страници произвођача, ја ћу само укратко навести најзанимљивије детаље и оно што ми се код овог уређаја свиђа а шта не.

Скромно паковање

У маленој тегет-плавој кутији налазе се телефон, BL-5K 1200 mAh литијум-јонска батерија, пуњач, ултра кратки USB каблић CA-101D, слушалице WH-102, упутство за корисника и кратко упутство за OVI услуге на српском језику. Већ на први поглед уочио сам да нема кабла за повезивање преносних дискова ради искоришћења USB функције телефона.

Карактеристике

Nokia C7 је паметни телефон са AMOLED капацитивним екраном осетљивим на додир дијагонале 3,5 инча који је способан да прикаже 16,7 милиона боја у резолуцији 640×360 тачака. Не поседује хардверску тастатуру, што по мом субјективном утиску представља минус.

Изнад екрана су смештени назив произвођача „NOKIA“ и ознака модела „C7“ у сребрној боји, звучник слушалице, сензори за близину лица и детекцију осветљења, те објектив секундарне VGA камере резолуције 640×480. Испод екрана су два микропрекидача који имају улогу зелене и црвене слушалице, и велики тастер „мени“ у који је уграђена диода за обавештавање о пристиглој поруци, пропуштеном позиву или пуњењеу батерије. Ту је и рупица за микрофон.

Телефон је са предње стране оивичен металном маском заобљених ивица, што уз огледало екрана пружа неодољиви утисак кинеских телефона, само у луксузној изведби.

Телефон има интерну меморију од 8 GB која је проширива до максимално 40 GB microSD картицом од 32 GB до чијег се лежишта долази вађењем батерије, тако да нема говора о hot-swap кунг-фуу. Међутим, лежиште за једну SIM GSM картицу налази се са стране тако да за операције са жонглирањем картица батерија не мора да се вади. Поклопац батерије је израђен од метала, добро леже и не мрда се, не шкрипи и не пуцкета.

Камера је смештена између два стерео звучника на задњој страни изнад поклопца. Резолуције је 8 мегапиксела са фиксним (гле чуда! :) ) отвором бленде f/2,8, што уједно значи да нема ауто фокуса па комотно можете заборавити на макро фотографије и фотографисање испод неких пола метра даљине (други минус, што се мене тиче).

Дупли LED блиц треће генерације је солидан, чак и веома добар за телефон и служи као осветљење при снимању видеа. Софтвер камере препознаје лица у сцени и приказује слику са камере у 16:9 резолуцији преко целог екрана.

Двоструки дигитални зум је… па субјективно слободно могу рећи неупотребљив, посебно када је снимање видеа у питању. Кад сам већ код живих слика, видео снима у максималној резолуцији 720p и пакује га у H.264 кодек MPEG-4 контејнера.

Кућиште је израђено од чврсте пластике која је „пескарена“ и у овом случају сиве боје. Пошто се у руци обично држи у портретском положају, тако ћу побројати и „рупе и клацкалице“ са стране. На горњој половини леве странице је само рупа за пуњач батерије, док су са десне стране смештени тастери за појачавање звука, активирање гласовне команде и смањивање звука. Клизећи тастер за закључавање је баш тамо где леже десни палац, а испод њега је хардверски окидач за камеру.

Са горње стране су смештени USB microB прикључак (испод пластичног поклопца) за повезивање за рачунаром, преносивим диском или другим уређајем, 3,5 mm аудио-видео конектор и тастер за искључивање и укључивање уређаја. Када је повезан са рачунаром преко USB кабла омогућено је пуњење батерије. Са доње стране се налази само рупица за траку за ношење око руке.

Завршна обрада је на највишем нивоу и за разлику од претходно тестираног C6-00, ова Нокија не крцка ни у траговима. Телефон је прилично танак и заобљених ивица, али робустан и тежине која оставља утисак чврстог уређаја који одлично лежи у руци и не клиза се захваљујући храпавој пластици.

Испод хаубе

Данас већ неизоставно уграђени су WiFi, A-GPS, FM пријемник (и гистро предајник који нисам успео да натерам да ради, чак ни по упутству, јер га НЕМА!), компас и акцелерометар.

Софтвер

Оперативни систем је Symbian^3 и што се употребљивости тиче осим нешто бржег одзива и веома подесивијег радног окружења уз три реалне радне површине, ни по чему се не разликује од S60 варијанте. Значи, корисницима који су навикли на симбијан, тројка ће деловати као домаћи терен, бар када су менији у питању. Но, у силним смислено организованим опцијама за подешавања се лако да изгубити доста времена.

Виџети могу да се поставе на све три радне површине, а посебно су корисни следећи:

• Контакти – иако приказује само четири контакта у исто времен, може да садржи максимално 20 контаката за брзи приступ картици контакта. Да би се видели остали контакти једноставно се скролује лево/десно. На жалост, осим додавања и уклањања контаката није могуће мењати распоред већ се задржава редослед додавања.
• Пречице за апликације – сваки виџет може да угости по четири пречице за апликације, али их зато може бити и више од два. Ако по једној радној површини стане 6 виџета, по 4 пречице дођемо до читавих 24 пречица по екрану, без потребе да се лута по менијима.
• RSS виџет приказује последња два наслова из изабраних фидова. За сваки извор може се користити посебан виџет.
• Електронска пошта – подржава налоге на Ovi Mail, Yahoo!, Gmail и Hotmail, Mail for Exchange и чак кориснички дефинисане сандучиће поште, на пример са личног домена или слично. Сваки налог приказује се на сопственом виџету.
• Друштвене мреже – Овај аспект савремених паметних телефона дође као неизоставна ставка. Апликација која барата овим пословима подржава само Twitter и Facebook налоге, а обавештења са обе мреже пакује хронолошки и листа једно по једно. Нисам се превише играо са овим могућностима али из онога што сам пробао функционише добро.

Све поруке се смештају у „Конверзације“ код којих се налик на ову могућност на N900 разговор формира у виду ћаскања. Ovi Store ради „како Бог заповеда“, овога пута без штуцања и проблема.

Иако има уграђен модул за глобално позиционирање (уз асистенцију ћелија мобилне телефоније), уграђени Ovi Maps је неупотребљив у Србији тако да треба потражити неко друго решење за мапе, на пример Google Maps Mobile. Приликом фотографисања телефон може да убележи географску позицију у EXIF ознаку фотографије.

Уграђена апликација сата подржава дефинисање већег броја различитих аларма, што у потпуности може да замени специјализоване програме за управљање алармима.

Кад сам већ код организације времена, календар је стандардно квалитетан и омогућава дефинисање састанака, годишњица и обавеза, те њихов приказ у месечном, недељном и дневном режиму. Наравно, ту је и списак обавеза.

Рекох ли да „мултитаскинг“ ради без премца, чак и са више од пет покренутих апликација?

Закључак

У зависности од тога колико сте штедљиви и да ли је на снази неки режим штедње енергије, батерија може да потраје и преко два дана, али ће захтевни корисници морати да је пуне бар једном дневно или чешће (пар сати интензивног играња игара поједе батерију док си рек’о кекс).

Сагледавши све могућности, квалитет израде, облик и величину (тањи је од мог E51), као и оних пар недостатака (одсуство аутофокуса камере и хардверске QWERTY тастатуре), Nokia C7 за мало па је одличан уређај. Овако му дајем скромних 4+/5.

Фабричка подешавања

После сваког тестирања телефона волим да све вратим на фабричка подешавања како би следећи који тај примерак узме на пробу прошао комплетну процедуру упознавања са телефоном.

Да би се Nokia C7-00 потпуно форматирао, и то не само меморијску картицу и меморију већ и сам систем, сва подешавања, поруке, контакте, фотографије, видео снимке и музику, треба прикачити телефон на пуњач ако батерија није бар 60% пуна, укуцати код *#7370# и сачекати пар минута. Телефон ће прво јавити да ће се рестартовати, а онда ће екран да „побели“ и тако да светли који минут. Када се буде рестартовао по други пут дочекаће вас мени за избор језика окружења, илити први корак по покретању тек распакованог уређаја.