Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?
Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили – гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.
Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије MicrosoftWindows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.
И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.
Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.
Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:
сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.
Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.
Г-дин Бобар још каже:
Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“
Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.
НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine
Важна напомена: од верзије 2.4 GIMP има уграђену потршку за .abr четкице, тако да упутство које следи може да се примени за старије верзије GIMP-а.
Ако сте љубитељ фенси шара на електронским сликама, било да су обрађене дигиталне фотографије или шарени плакати и флајери, вероватно знате да се тако нешто најлакше прави у Фотошопу (сада Adobe Creative Suite) уз помоћ разних четкица (бесплатне колекције можете пронаћи на psbrushes.net, Brusheezy, DeviantArt).
Ако користите GIMP, вероватно сте се осетили запостављеним јер за њега нема толико и тако фенси четкица. Међутим, и за то постоји решење – конверзија .abr (Adobe Photoshop Brush) датотека у .gbr (GIMP Brush File) формат.
Овде постоји један проблем, ако сте корисник Линукса. Алати потребни за ову конверзију, иако бесплатни и отвореног кôда, раде само под Виндоузом. Дакле, потребан је Виндоус, ГИМП за Виндоуз и следећа два алата.
Први потребан алат је abrViewer и за његово функционисање потребан је на машини инсталиран Microsoft .NET Framework 1.1 или новији. Преузмите било коју верзију abrViewer-а (ја сам искористио најстарију 1.0.1) и инсталирајте је. На радној површини ће се појавити пречица за покретање програма.
Други алат је Gimp Batch Brush Converter Script и може се преузети са DeviantArt странице аутора kward1979uk. Инсталација овог алата своди се на распакивање архиве и копирање датотеке brush_batch.scm у директоријум C:\Program Files\GIMP-2.0\share\gimp\2.0\scripts\.
Пре него што наставим са упутством, надам се да сте обезбедили .abr датотеку коју желите да конвертујете. Ја сам за упутство искористио Morning Coffee колекцију.
Корак 1
Покрретните програм abrViewer двокликом на иконицу на десктопу и пошто се програм отвори, иа менија File изаберите ставку Open Brush Sets.
Корак 2
Пронађите жељену четкицу и отворите је у abrViewer-у.
Корак 3
Сачекајте да се колекција четкица распакује и излиста у abrViewer-у, а потом десним татером миша кликните на учитану датотеку у окну Previewed Sets и из контекстног менија изаберите ставку Export thumbnails.
Корак 4
У дијалогу за избор директоријума направите нови директоријум и запамтите његову локацију и назив. Изаберите га и кликните на дугме OK.
Корак 5
Када је екстраховање четкица завршено, отвориће се директоријум у којем су сачуване распаковане четкице у Windows Explorer прозору.
Корак 6
Прегледајте екстраховане четкице и уколико неку не желите да конвертујете у .gbr формат, уклоните је. Затворите abrViewer и прозор Explorer-а, те покрените GIMP.
Корак 7
Пре него што наставимо даље, осигурајте се да су боја позадине и исписа постављене на белу, одн. црну кликом на дугме за резетовање боја.
Корак 8
У GIMP главном панелу из менија Xtns изаберите подмени Script-Fu, даље подмени Gimp-talk.com и из њега ставку Brush-batch… како би се отворио дијалог за креирање .gbr четкица.
Корак 9
На дијалогу Script-Fu: Gimp-talk.com/Brush-batch попуните сва расположива поља следећим подацима:
У пољу Load from: изаберите директоријум у који су екстраховане четкице.
За File Type уместо подразумеваног jpg уизаберите png.
У поље Brush Name упишите назив четкице, остављајући иза последње речи назива размак како би се аутоматски додала нумерација за све екстраховане четкице (на пример „Moja Cetkica “).
У поље File Name упишите назив датотеке у коју ће се сачувати креирана .gbr четкица (на пример моја_cetkica- са минусом на крају као сепаратором нумерације).
У пољу SAVE TO FOLDER изаберите директоријум у који ће се сачувати креиране .gbr четкице. То може да буде исти директоријум у који су смештене екстраховане четкице.
Преостало је још кликнути на дугме OK и сачекати да се креирају .gbr четкице.
Корак 9
Добијени сет .gbr четкица треба ископирати у директоријум C:\Program Files\GIMP-2.x\share\gimp\2.0\brushes\ на Виндоус машини, односно у ~/.gimp-2.x/brushes/ на Линукс машини.
Након тога, по следећем покретању GIMP-а, на дијалогу Brushes појавиће се нове четкице које су конвертоване.
Нисам од оних који мрзе, макар не превише. Више волим да презирем. Није хришћански, али је често сврсисходно и штеди ти време, да уместо да га тошиш на теби безвредне, време проводиш са људима који ти нешто значе.
Од свих људских особина, највише од свега презирем лицемерје. За оне са јефтинијим улазницама, то су дволичне особе, оне које из неке користи себе представљају позитивним и добрим ликовима, чине добра дела „за публику“, тапшу те по рамену и говоре ти и чине све позитивне ствари које можеш пожелети. Али се треба запитати, чему све то ако недостаје обавезна особина коју лицемери немају – искреност у томе што се чини. Настави са читањем Лицемери и говнари
