Град духова

Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили – гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.

Ђавољи точак у граду духова

Говорим о том 26. априлу 1986. године. Разлог што ово помињем је фасцинантан материјал који је као путопис забележила Филатова Елена Владимировна из Кијева, позната и као „гама девојка“ и „дете брзине“. Она воли мотоциклизам и вожњу по опасним теренима. Забележила је истину о Чернобиљској катастрофи две деценије после тога. Фотографије опустошених градова и села у Чернобиљској области, и тугу града духова – Припять. Тужна слика казне Мајке природе над својом несташном децом.

Ако не разумете енглески, целу причу можете прочитати и на српско-хрватском језику.

Нуклеарни реактор бр. 4 - Чернобиљ
Нуклеарни реактор бр. 4
Аутор фотографије Kisly.K

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

5 мишљења на „Град духова“

  1. E baš ću pročitati, hvala na linku.

    Bez obzira na černobilsku katastrofu, nuklearke su, koliko mi je poznato, jedan od najčišćih i najsigurnijih načina za dobijanje električne energije.

    Ajde, lijepo što si opet inspiriran za pisanje ;)

  2. Pre par godina prvi put sam video taj sajt, i… koliko god da sam pre toga citao i znao o tome sta se desilo, o posledicama i opasnostima…. kada sam vide fotografije nekoliko dana nisam mogao da ih izbacim iz glave. Nuklearna energija je mnogo bolji sluga od vatre, ali i mnogo opasniji gospodar.

  3. Malo sam se raspitao za taj blog i neki kažu da je to, u stvari, fikcija. Neki kažu da ta Filatova i ne postoji, te da postoji čitava misterija oko nje i tog bloga. Iskreno, pojima nemam što je istina, ali bilo mi je zanimljivo čitati onaj putopis o Černobilu. A i fotke su dosta dobre.

  4. Било како било, материјал је веома интересантан. Уосталом, све што је тамо написано оспоравано је од стране руске петокраке. У част руске петокраке иде и вео мистерије око Адолфа Хитлера и томе да ли се убио пиштољем, попио Цијанид, прво убио Еву па себе, или их је побио неко трећи, и где је завршио његов леш.

    Дакле, ништа није немогуће, на жалост.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *