Zapisi

Jedino moje

Tužna je sudbina ova,
Nije kao i druge,
Slika iz pustih snova,
I dana prepunih tuge.

Nju sam zavoleo juče,
Pre samo pola dana,
Misli o njoj me muče,
Kako je ona sama.

Traže je mnogi ljudi,
Ona je posebnog soja,
Njeno Sunce nek sudi,
I sada, jedina moja.

Kako sad prolaze dani,
Svaki je dug bez tebe,
Zašto smo tako sami,
I ja bez moje bebe.

Kad bude svanulo jutro,
I ptice stale da poje,
Rećiću Suncu da sija,
Da vidim jedino moje.

I tako proćiće dani,
Svanuće nova jutra,
Ostaće tragovi sami,
Da slute bolje sutra.

13. jul 1997.
Požega