Zapisi

Unazad nekoliko godina u kući imamo uređaj za reprodukciju video sadržaja sa DVD i CD medijuma Xwave 9200. Pošto ga uglavnom koriste deca, negde od početka leta prošle godine nalazi se u njihovoj sobi (od kad smo kupili još jedan TV da ih sklonimo iz naše spavaće sobe).

Od tada se gledanje bilo čega van redovne programse TV šeme svodilo na gledanje na 15,4″ ekranu laptopa. A onda mi je dojadilo i pre par meseci skontam da nam treba još jedan DVD plejer.

Pošto nisam mnogo izbirljiv, trebalo je da pušta DivX/XviD video (filmove i serije), i da prikazuje naše titlove. Verovatno bih primerak izabrao i ranije da nisam „malo“ (više) lenj, tako da sam tek pre par nedelja rešio da ovo okončam. Bila je ovo moja prva kupovina električnog uređaja u METROu (uprkos obećanju sebi da tamo neću kupovati ništa „na struju“ skuplje od 2000) — kupio sam PHILIPS DVP3350/58. (dalje…)

… voleo sam da gledam edukativne emisije za decu. Ako ste „malo stariji“ od današnjih tinejdžera, ne možete a da se ne setite emisija kao što su „Priče iz Nepričave“, „Čik pogodi ko sam“, „Kocka, kocka, kockica“, „Kolariću Paniću“, „Šta bi bilo kad bi bilo“ i pesmica koje su ih najavljivale.

Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih, špice za emisije „Poletarac“, „Priče iz Nepričave“, „Fazoni i fore“ i „Čik pogodi ko sam“ radili su braća Vranešević i Laboratorija zvuka. Ako ste previše emotivni, uzmite maramicu (za suze) i kokice (za grickanje). (dalje…)

Od sabajle mi kolega pročita sledeći „vic“:

Primio neki naš čovek vakcinu protiv novog gripa A-H1N1, i dan nakon toga ode kod lekara da se žali na komplikacije.

Pita ga doktor, kakve probleme ima, a on mu odgovara:
- Od kad sam primio vakcinu, stalno čujem neki glas koji mi govori… (dalje…)

Kako se najlakše troši teškom mukom zarađeni novac? Jednostavno — izađeš iz kuće i odeš da „gledaš izloge“ dok u džepu imaš plastiku, čekove, ili čak keš.

A može to i jednostavnije. Uzmeš da listaš „Metro“ kataloge (u kojima ima mnogo treš proizvoda, al’ nema veze jer ih nećeš kupiti), i vidiš nešto što je veoma povoljno — na primer najobičniji produžni kabal sa šest utičnica i prekidačem za ~300 dinara. Kul, to ti treba za dečiju sobu, da bi klinci uštekali računar sa svim periferijama (zvučnici, monitor, štampač), plus TV i DVD. Odlučno rešiš da skokneš do Metroa i pokupiš taj jeftini produžni kabal. Naravno, ide porodica u kompletu, neplanirana popodnevna šetnja na drugu stranu. (dalje…)

Pre oko sat vremena mi je Milan javio da je u novu verziju 2.9 lokalizovanog Vordpresa ugradio rutinu za automatsko preslovljavanje predloška članaka (eng. slug) za ćirilične naslove u latinične predloške (bez „kuka i kvaka“). Ovo je ujedno bio i znak da nadogradim Zapise na verziju 2.9, a onda i da omogućim upotrebu nove funkcije za prikaz umanjene slike (eng. thumbnail) na naslovnoj stranici Zapisa. (dalje…)

Koliko god „šmirglali“ zube raznim sredstvima za izbeljivanje, prali ih raznim vodicama, polirali ih čudotvornim pastama za zube iz TV reklama ili ih farbali belom farbom, na fotogarfijama oni često nisu „snežno beli“ kao u reklami. Ali to ništa nije strašno ako imamo najbolji izbeljivač za zube koji pritom ne može da ih ošteti — GIMP!

Do „snežno belih“ zuba u nekoliko koraka

Otvorićemo fotografiju u GIMP-u i smanjiti je na neku propisnu veličinu (npr. širina 480, a visina koliko već zauzme). Kad to uradimo, preostaje da označimo površinu koja predstavlja zube. (dalje…)

Creative Commons (autor A. Diez Herrero)

Na Zapisima ne koristim često fotografije da bih ilustrovao i vizuelno dopunio temu o kojoj pišem, ali sam nedavno započeo da dopunjujem lekcije na „Riznici znanja“ fotografijama.

Na vebu se najčešće slike traže preko Google Image Search, ali je sa tim načinom dolaženja do materijala prisutan problem (ne)legalnosti.

Zato je najbezbednije slike tražiti na Flickr galerijama, i to one koje su objavljene pod odgovarajućom Creative Commons licencom. (dalje…)

Google Wave je veb servis i platforma za komunikaciju i međusobnu saradnju korisnika, napravljena u Sidneju (Australija). Projekat su započeli Lars i Jens (Gugl programeri koji su takođe razvili i servis Google Maps), imajući na umu savremeni način za razmenu elektronske pošte.

Za razliku od konvencionalne elektronske pošte gde se kopija poruke nalazi kod svakog učenika u diskusiji, kod Talasa se sve poruke nalaze na Google Wave serveru, i mogu im pristupati, pisati, čitati, menjati i uklanjati svi učesnici u diskusiji.

Akcija nad porukama bilo kog učesnika je transparentna — beleži se u istoriji Talasa i u svakom trenutku je moguće videti ko, kada i šta je izmenio. Promene su takođe vidljive i u realnom vremenu, pa će učesnici diskusije koji su istovremeno povezani na Talas videti kako drugi učesnici kucaju poruke, ispravljaju greške i dr. (dalje…)

Ovo pitanje postavljam samom sebi: zašto, o zašto, ide ti na „onu stvar“ kombinacija prideva „jako“ sa drugim pridevima tipa „često“, „retko“, „puno“, „lepo“, „dobro“, „bitno“, „slabo“, „mnogo“ i drugo?! (dalje…)