Осим DropBox-а до 2013. године сам користио и Ubuntu One, из времена кад сам користио Убунту :) Међутим, на прозорима је U1 паковао репозиторијум на системску партицију. Како сам габаритне ствари држао на другој (несистемској) партицији, прогуглам за решењем да пребацим U1 на други диск. И, изгуглам!
Решење се састоји у потезу пребацивања Ubuntu One директоријума на другу локацију, а онда се та физичка локација, пази сад, симболички линкује на оригиналну U1 локацију.
Наиме, Виндоуз 7 и 10 имају системску алатку mklink која омогућава прављење симболичких и „тврдих“ веза.
Дакле, тада давне 2013. године сам решио „проблем“ следећом командом у терминалу:
mklink /J "C:\Users\aleksandar\Ubuntu One" "D:\Ubuntu One"
Оно што је битно јесте да циљна путања (оно на првом месту) не постоји, заправо да не постоји директоријум на крају те путање. Други део је права (нова) физичка локација са које треба повезати она виртуелна.
Занимљиво је да се ова функционалност не зове „симболички линк“ (symlink) већ „чвориште“ (junction), али је сврха иста.
Коме је још до куцања команди у 2022. години!
Приликом куцања ових команди треба бити опрезан, да се нека коса црта не изостави, а ако путање садрже размаке онда их треба уоквирити узмеђу знака навода.
На срећу постоји бесплатан графички додатак Link Shell Extension који инсталацијом додаје акције у контекстни мени за копирање извора и постављање симболичких/тврдих веза у управницима датотека попут Виндоуз Експлорера или Тотал Командера).
Први корак се састоји у узимању везе жељеног оригиналног директоријума (Pick Link Source) из контекстног менија:
Следећи (завршни) корак се састоји од уметања жељене врсте везе у жељени родитељски директоријум (Drop As…)
