Zapisi

Dan „D“

Da li vam se nekada u životu dogodilo da se ujutru probudite ne sluteći da će celoga dana da vas prati loša sreća, a onda uveče shvatite da je to taj dan? E, današnji dan je meni bio toliko malerozan, da želim da mi se više nikada ne ponovi.

Budi me poznati dosadni, piskutavi zvuk budilice u 6:30. Tražim sat da ga ućutkam, vrtim se ali nikako da ga vidim. Aha, evo ga na prozoru. Zbog krša u kući i kreveta koji je na prepravci, svi spavamo u nekom drugom krevetu, pa i ja. Ustajem, odlazim u kupatilo u kome se nalazi samo nepričvršćena VeCe šolja, obavim šta treba. Onda odem u kuhinju da se umijem na sudoperi. Pojma nemam gde su mi četkica i pasta za zube, a i da ih tražim po ovom kršu, nemam vremena. I onako se nisam kupao već drugi dan, tako da izostanak pranja zuba ne pada mnogo teško. Oblačim se u preostale čiste farmerke i duks i odlazim na posao.

Zaplanirao sam da na brzaka ažuriram bazu za fiskalnu kasu sa akciznom robom i napunim kase pre isporuke u prodavnice, te se vratim do deset sati kući. Ali, ispostavi se da ima i neka otpremnica sa robom koja nije u bazi. Dam koleginici da mi izvadi cene za te artikle za ubacivanje u bazu za kasu, i tražim lager listu akcizne robe. Onda se ispostavi da na akciznoj robi nema cene na lageru. Ubacim onu gotovu otpremnicu i dam kolegi da mi ispiše cene i usaglasi sa popisom iz prodavnice „Cvetni grad“ akciznu robu. Na kraju se ispostavi da samo par promena ima u odnosu na lager. Zgotovim bazu, odštampam jedan katalog, napravim barkodove za štampu, konvertujem bazu za ubacivanje u kasu, ubacim u kase, i taman da krenem sa kolegom da prebacimo dve kase u prodavnice, listajući uputstvo vidim da mi se ne slažu poreske stope u kasi sa onim što piše na isečcima u uputstvu. Pozove kolega servis koji nam je isporučio kase i skontamo kako se koji porez označava. Korigujem bazu i ponovo spakujem u kase.

U međuvremenu uzmem da napunim još jednu kasu sa malom bazom artikala, ali se ispostavi da ona ne može da primi sve šifre koje su urađene. Nađem u uputstvu kako se povećava inicijalni broj artikala koji mogu da se unesu u kasu, ali nikako mi ne ide da to uradim. Pozovemo servis i serviser konstatuje da su prepisani operateri kad sam ubacivao operatere koji će raditi na kasi, tako da odemo u servis sa kasom da to „resetuju“, a tamo gužva. Posle „reseta“ (nakon pola sata do sat) vratimo se nazad u firmu i uradim punjenje bez problema.

E, sad dođe na red isporuka kasa u prodavnice. Odemo kolega Neša i ja u „Kameliju“, povežem kasu i barkod čitač, i krenemo da objašnjavamo način prijavljivanja na početku radnog dana, kako se odjavljuje operater, kako se vrši naplata, kako se unose novi artikli u kasu… Ali, nekako se ta sva priča ne prima najbolje. Posle podužeg objašnjavanja, odem ja u „Cvetni grad“ a Neša ostane da dovrši „obučavanje“ u „Kameliji“. U „Cvetnom gradu“ je išlo malo lakše. Jedino je nastao problem što u kasi nema dosta artikala kojih ima u prodavnici. Objasnim način unosa artikla, strukturu barkoda, kako da se koristi barkod čitač na katalogu barkodova artikala. U međuvremenu dođe Neša ovamo. Taman da krenemo nazad u firmu, zovu iz „Kamelije“, ne znaju šta da rade sa nekim saksijskim cvećem koga nema u kasi, i sa našom proizvodnjom. Odemo u „Kameliju“ i započne se raspravljanje i ubeđivanje oko toga ko je kriv što nema svih artikala u kasi i kako se unose novi artikli u kasu. I krenemo „pokazno“ da objašnjavamo, i ubacimo desetak artikala u tom koraku. Taman da krenemo nazad u firmu, zovu iz „Cvetnog grada“, nešto su „pritisnuli“ i ne mogu da pređu u režim rada. Nazad u „Cvetni grad“. Pogledam „kvar“, objasnim šta treba da se radi, naiđu mušterije da pazare. Kad ono, baš te robe nema u kasi. Ajde ubaci artikal u kasu, naplati prodavačica biljku. Naiđe druga i treća mušterija, opet, nema biljaka u kasi; ubacuj ih na brzinu, pešaka i ručno, dok mušterije čekaju. Naplatiše i te dve stvari. Zvoni telefon, iz „Kamelije“ pitaju zašto nema nekog rezanog cveća u kasi koje je malopre ubačeno. U razgovoru shvatim da je kucana pogrešna šifra, t.j. nije kucan ceo barkod već samo šifra, tako da apsolviramo grešku i otklonimo nedostatak.

U međuvremenu zvoni telefon i Daca mi kaže da nedostaje zidnih pločica. Završimo sa objašnjavanjima oko kasa i nekih specifičnosti i vratimo se nazad u firmu. Nigde nikoga, kapija zatvorena, samo čuvar je tu. Pogledam na sat, četiri sata!

Odem kući; koliko nedostaje pločica — po tridesetak od obe boje. Kažu mi majstor i Daca da pitam na stovarištu da li mogu da uzmem po kutiju ipo umesto dve kutije pločica. Mislim se, jeste, kako da ne. Odem i uzmem po dve kutije pločica i iznesem do stana.

Majstor je radio još nekih dva sata i krenuo da se sprema za kući. U međuvremenu mu kažem da terba da prepravi neke pločice koje su neravno postavljene, a on mi kaže da to ne može drugačije da se uradi. Ode on i najavi da sutra oko osam ujutru nastavlja sa radom. Ostalo je još nešto malo zidnih pločica i pod da se uradi. Pošto je otišao, uđem u kupatilo da pogledam kako je uradio ovo što je danas radio, i imam šta da vidim. Na nekoliko mesta pločice nisu u ravni sa okolnim pločicama već je jedno ćoše ulegnuto a dijagonalno opoziciono izdignuto. Fugne na nekim mestima su manje od milimetra a na nekima skoro čitav centimetar (dok inače trebaju da budu 3 milimetra, kako sam rekao). U uglu kod krivog zida u tuš kabini nekoliko pločica je presečeno reverzno, t.j. ono što bi trebalo da je dole postavljeno je gore, i obrnuto. Na nekim otvorima je rupa prevelika pa je nemoguće zamaskirati je ukrasnom maskom za ventil. Iznerviram se kako je to fušerski urađeno i skoro se posvađam sa Dacom zbog toga.

Povežem struju u razvodnoj kutiji koju sam sada uradio za aspirator u kupatilu (koga inače ranije nije bilo). Uzmem tuš bateriju da vidim da li će prevelike rupe da se zamaskiraju, kad imam šta da vidim. Pošto sam namestio bateriju, do pločice ima od 4 do 7 milimetara zazora. Onda puknem još više. Došlo mi bilo da zaplačem. A onda skontam da bi ekscentri mogli da se skrate za neku dužinu sa obe strane i da bi to onda moglo da pasuje. Premerim dubine navoja na bateriji i onog u zidu, premerim ekscentar i zapišem koliko sa koje strane treba da se skine. To ću u ponedeljak da radim; ali prvo da pitam kolegu koji se razume u to da li je to uopšte izvodljivo.

Odem onda da večeram, i taman da bacim jaje u tiganj, ispadne mi i prolije se na sudoperu. Uzgred izgorim prste vrelim uljem. Pošto sam večerao, uzmem da namestim crevo od usisivača, pošto je puklo na spoju sa držačem. I kad sam zatvarao žabice priklještim kožicu između palca i kažiprsta. Krenem do VeCe šolje da obavim jedan „poslić“, ja da upalim svetlo — CAK! Pregore sijalica.

Ulazim u sobu i kažem Daci da sad očekujem još da kad upalim komp da mi i on crkne, i da zaključim današnji „Dan D“, na šta mi ona odgovori u „srpskom“ stilu

I evo, još nije crko, a pišem ovo već četrdeset minuta. Nadam se da neće da crkne još dok pošaljem ovaj zapis na net… Do đavola i ovaj jebeni dan…