Дан „Д“

Да ли вам се некада у животу догодило да се ујутру пробудите не слутећи да ће целога дана да вас прати лоша срећа, а онда увече схватите да је то тај дан? Е, данашњи дан је мени био толико малерозан, да желим да ми се више никада не понови.

Буди ме познати досадни, пискутави звук будилице у 6:30. Тражим сат да га ућуткам, вртим се али никако да га видим. Аха, ево га на прозору. Због крша у кући и кревета који је на преправци, сви спавамо у неком другом кревету, па и ја. Устајем, одлазим у купатило у коме се налази само непричвршћена ВеЦе шоља, обавим шта треба. Онда одем у кухињу да се умијем на судопери. Појма немам где су ми четкица и паста за зубе, а и да их тражим по овом кршу, немам времена. И онако се нисам купао већ други дан, тако да изостанак прања зуба не пада много тешко. Облачим се у преостале чисте фармерке и дукс и одлазим на посао.

Запланирао сам да на брзака ажурирам базу за фискалну касу са акцизном робом и напуним касе пре испоруке у продавнице, те се вратим до десет сати кући. Али, испостави се да има и нека отпремница са робом која није у бази. Дам колегиници да ми извади цене за те артикле за убацивање у базу за касу, и тражим лагер листу акцизне робе. Онда се испостави да на акцизној роби нема цене на лагеру. Убацим ону готову отпремницу и дам колеги да ми испише цене и усагласи са пописом из продавнице „Цветни град“ акцизну робу. На крају се испостави да само пар промена има у односу на лагер. Зготовим базу, одштампам један каталог, направим баркодове за штампу, конвертујем базу за убацивање у касу, убацим у касе, и таман да кренем са колегом да пребацимо две касе у продавнице, листајући упутство видим да ми се не слажу пореске стопе у каси са оним што пише на исечцима у упутству. Позове колега сервис који нам је испоручио касе и сконтамо како се који порез означава. Коригујем базу и поново спакујем у касе.

У међувремену узмем да напуним још једну касу са малом базом артикала, али се испостави да она не може да прими све шифре које су урађене. Нађем у упутству како се повећава иницијални број артикала који могу да се унесу у касу, али никако ми не иде да то урадим. Позовемо сервис и сервисер констатује да су преписани оператери кад сам убацивао оператере који ће радити на каси, тако да одемо у сервис са касом да то „ресетују“, а тамо гужва. После „ресета“ (након пола сата до сат) вратимо се назад у фирму и урадим пуњење без проблема.

Е, сад дође на ред испорука каса у продавнице. Одемо колега Неша и ја у „Камелију“, повежем касу и баркод читач, и кренемо да објашњавамо начин пријављивања на почетку радног дана, како се одјављује оператер, како се врши наплата, како се уносе нови артикли у касу… Али, некако се та сва прича не прима најбоље. После подужег објашњавања, одем ја у „Цветни град“ а Неша остане да доврши „обучавање“ у „Камелији“. У „Цветном граду“ је ишло мало лакше. Једино је настао проблем што у каси нема доста артикала којих има у продавници. Објасним начин уноса артикла, структуру баркода, како да се користи баркод читач на каталогу баркодова артикала. У међувремену дође Неша овамо. Таман да кренемо назад у фирму, зову из „Камелије“, не знају шта да раде са неким саксијским цвећем кога нема у каси, и са нашом производњом. Одемо у „Камелију“ и започне се расправљање и убеђивање око тога ко је крив што нема свих артикала у каси и како се уносе нови артикли у касу. И кренемо „показно“ да објашњавамо, и убацимо десетак артикала у том кораку. Таман да кренемо назад у фирму, зову из „Цветног града“, нешто су „притиснули“ и не могу да пређу у режим рада. Назад у „Цветни град“. Погледам „квар“, објасним шта треба да се ради, наиђу муштерије да пазаре. Кад оно, баш те робе нема у каси. Ајде убаци артикал у касу, наплати продавачица биљку. Наиђе друга и трећа муштерија, опет, нема биљака у каси; убацуј их на брзину, пешака и ручно, док муштерије чекају. Наплатише и те две ствари. Звони телефон, из „Камелије“ питају зашто нема неког резаног цвећа у каси које је малопре убачено. У разговору схватим да је куцана погрешна шифра, т.ј. није куцан цео баркод већ само шифра, тако да апсолвирамо грешку и отклонимо недостатак.

У међувремену звони телефон и Даца ми каже да недостаје зидних плочица. Завршимо са објашњавањима око каса и неких специфичности и вратимо се назад у фирму. Нигде никога, капија затворена, само чувар је ту. Погледам на сат, четири сата!

Одем кући; колико недостаје плочица — по тридесетак од обе боје. Кажу ми мајстор и Даца да питам на стоваришту да ли могу да узмем по кутију ипо уместо две кутије плочица. Мислим се, јесте, како да не. Одем и узмем по две кутије плочица и изнесем до стана.

Мајстор је радио још неких два сата и кренуо да се спрема за кући. У међувремену му кажем да терба да преправи неке плочице које су неравно постављене, а он ми каже да то не може другачије да се уради. Оде он и најави да сутра око осам ујутру наставља са радом. Остало је још нешто мало зидних плочица и под да се уради. Пошто је отишао, уђем у купатило да погледам како је урадио ово што је данас радио, и имам шта да видим. На неколико места плочице нису у равни са околним плочицама већ је једно ћоше улегнуто а дијагонално опозиционо издигнуто. Фугне на неким местима су мање од милиметра а на некима скоро читав центиметар (док иначе требају да буду 3 милиметра, како сам рекао). У углу код кривог зида у туш кабини неколико плочица је пресечено реверзно, т.ј. оно што би требало да је доле постављено је горе, и обрнуто. На неким отворима је рупа превелика па је немогуће замаскирати је украсном маском за вентил. Изнервирам се како је то фушерски урађено и скоро се посвађам са Дацом због тога.

Повежем струју у разводној кутији коју сам сада урадио за аспиратор у купатилу (кога иначе раније није било). Узмем туш батерију да видим да ли ће превелике рупе да се замаскирају, кад имам шта да видим. Пошто сам наместио батерију, до плочице има од 4 до 7 милиметара зазора. Онда пукнем још више. Дошло ми било да заплачем. А онда сконтам да би ексцентри могли да се скрате за неку дужину са обе стране и да би то онда могло да пасује. Премерим дубине навоја на батерији и оног у зиду, премерим ексцентар и запишем колико са које стране треба да се скине. То ћу у понедељак да радим; али прво да питам колегу који се разуме у то да ли је то уопште изводљиво.

Одем онда да вечерам, и таман да бацим јаје у тигањ, испадне ми и пролије се на судоперу. Узгред изгорим прсте врелим уљем. Пошто сам вечерао, узмем да наместим црево од усисивача, пошто је пукло на споју са држачем. И кад сам затварао жабице прикљештим кожицу између палца и кажипрста. Кренем до ВеЦе шоље да обавим један „послић“, ја да упалим светло — ЦАК! Прегоре сијалица.

Улазим у собу и кажем Даци да сад очекујем још да кад упалим комп да ми и он цркне, и да закључим данашњи „Дан Д“, на шта ми она одговори у „српском“ стилу :)

И ево, још није црко, а пишем ово већ четрдесет минута. Надам се да неће да цркне још док пошаљем овај запис на нет… До ђавола и овај јебени дан…

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

4 thoughts on “Дан „Д“”

  1. Па ја нормалан јесам, но сам изгледа добавио ненормалне мајсторе :(

    Неке плочице је повадио и заменио (да л’ требам да кажем да је цео квадратни метар плочица отишао у замену?) а после сам и ја нешто дорадио кад је он “завршио” и наплатио.

    Па поврх свега, имао сам ексцес пре две недеље, о чему тек требам да пишем, ал’ немам времена тренутно.

    Све у свему, ја се надам да сам сада завршио са тиме, и сад крећем у нове радне победе (кмееееее)…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *