Ознака: србија

Моја драга је хакер

Срам ме било, стварно! Толико се тога издогађало од последњег записа, а ја ћутим о томе. Али ми не смета :) Довољно ће бити да само поменем поједине стварчице. Елем, купио сам своју прву „УСБ грисину” – USB memory stick Kingston KF021905 USB 2.0 256MB за 2,6k динара у Алки (у другим ИТ фирмама у Крагујевцу се његова цена кретала у време куповине од 2,7k до 2,9k). Друга хронолошка ставка је промена боје косе – боја лешника. А још данас треба и да дотерам косу подкресивањем да бих добио оно што сам планирао. Трећа ствар је верзирање за ИТ текстове. Раније ми је било потребно и по неколико дана да напишем текст, док се сада то време скратило са све тражењем додатних информација (историјске и заборављене чињенице) на мање од једног сата. Настави са читањем Моја драга је хакер

GNUzilla 05

Екипа није мировала па су читаоци на дан пре Ускрса обрадовани још једним издањем ГНУзиле. Ево извода из садржаја броја у коме је припремљено 15 текстова:

Hope, not fear

  • Gentoo манифест
  • Puppy Linux 1.0.0.0 alpha
  • Ubuntu 5.04
  • OO.o Transliterator 0.3.5
  • Download
  • Splashy
  • FSF Europe у Србији
  • Now action must be taken
  • Пакет аранжман
  • Microsoft-ова анти-Линукс кампања
  • Отпушите уши!
  • Slackware: питања и одговори
  • Увод у коришћење командне линије (2. део)
  • Изоштравање лоше фокусираних фотографија
  • Моја прва BSD тврђава

Ево и званичног саопштења редакције:

Април се показао као најдинамичнији месец ове године јер су се током њега догађале ствари које би могле бити од великог значаја за будућност свих нас. Коначно је испливао контраверзни споразум са Microsoft-ом, па нам се пружа прилика да дамо свој суд о целој причи и укључимо се у јавну расправу на ову тему. Упоредо са лошим, стизале су и добре вести од којих је најповољнија била вест о доласку представника FSF-а у Србију, који је дао интервју за наш часопис откривајући нам сврху своје посете и планове ове организације када је наша земља и регион у питању. Ни наши људи нису губили време па је средином априла одржан курс обраде звука и аудио монтаже помоћу слободног софтвера у просторијама културног центра REX. Наша екипа је била на лицу места.

Светску сцену је обележио излазак нове верзије Ubuntu дистрибуције чију рецензију ћете имати прилике да видите у овом броју ГНУзиле.

Уз појављивање новог броја, објављујемо и експериментално издање ГНУзиле 04 на ћирилици, захваљујући додатним напорима одређених чланова редакције. Утиске о овом издању можете поделити са остатком публике и редакцијом у ГНУзила коментарима.
Уживајте!

И наравно, свој примерак часописа можете преузети или са званичне стране за преузимање, са mirror::urosevic.net или неког другог огледала чије ћете адресе пронаћи на званичној страни ГНУзиле.

Пријатно читање!

Шизела vs. Смирела

Среда, 24. март 1999. године, цело пре подне на послу су причали како данас почиње бомбардовање. Зајебанција на ту тему као поспрдну чињеницу „ко сме бре нас да бомбардује“ прожимала је први нерадни дан на послу. Радници нису отишли на терен, неки су отишли кућама, углавном, спремали смо се за вече када ће све почети (а можда и неће!). Како сам био најмлађи запослени са најмање радног стажа, „нормално“ је било да први дежурам. Код куће су ми остале супруга Даца у шестом месецу трудноће и мајка, али ми је (срећом) фирма близу зграде.

Пред крај рада сам отишао до куће да ручам и спремим се за ноћно дежурство. Тако је и било. Око 16 сати сам се вратио у фирму и са чуварем Жељком „чувао“ фирму „да је неко не однесе“ :)

Не сећам се кад се огласила прва „Шизела“, популарно називана сирена за оглашавање почетка ваздушне опасности. Могуће да је било око 19:30, али нисам баш сигуран у то. Позвао сам кући и рекао да одмах сиђу доле у склониште зато што је почела ваздушна опасност, на шта су ми моје жене рекле да гледају серију и да им не пада на памет нигде да иду јер то није тачно. АЛООО!, па зашто ја дежурам овде ако то није тачно. Отишао сам до куће и буквално их истерао напоље.

Прошао је неки минут од 20 сати, Даца и мајка су у обданишту ишле кроз шумицу ка склоништу, Жељко и ја смо кренули из управе ка путу и тек што смо сишли низ степенице одјекнула је јака детонација. Стакла на управној згради су се затресла и настала је тишина. Замукао је жубор људи у оближњем обданишту око склоништа, а Жељко и ја смо брзо потрчали даље од управе. Укључили смо радио да чујемо шта су гађали. Био је то ваљда напад на касарну у великом парку. Нас двојица смо сишли у обданиште да поделимо „страх“ са осталима.

Највећа фора је била та што су мушкарци били испред склоништа, окупљени у круг, и из руке у руку је кружила прво једна а потом друга флаша „шљиве“, веома брзо се празнивши до дна.

Касније сам са мојима отишао прво у село Кнић на неколико дана, па онда у Дацино село Горња Сабанта, такође на неколико дана, да би се после тога Даца и ја вратили назад у стан и остали до краја „рата“, а мајка је остала у Книћу са њеном фамилијом.
Прво чега се сетим кад неко помене то бомбардовање и „агресорске НАТО авионе“ је добро зезање, пријатељство и дружење међу свим људима као никада раније. Сви су се слагали, све је било супер. Жртве које су страдале у том периоду, страдале су због оних који нису слушали упозорења „агресора“. Људи су „џарали врагу у очи“ певајући по мостовима. Жао ми је што тада нисам користио Интернет, па да будем парче те велике зајебанције, али сам куповао Свет Компјутера и комп носио са собом у село :)

Још једна ствар које се сетим кад чујем о том времену – у Книћу испред продавнице смо мој покојни теча Бранко и ја пар вечери глуварили уз пиво из зидарске флајке и како смо „на брду“, у Бусарцима са рођацима левчили „шљиву“ и гледали небо ка Краљеву и Поникве (је л’ се тако беше зове онај аеродром тамо?), коментаришући због чега се све ово дешава и шта је требало урадити да до тога не дође. Знате оно, после рата сви преживели су генерали ,и сви знамо за С300, браћу Русе који ће да нас бране, НАТО агресоре и слична срања.

Једне недеље, кад целога дана није било „Шизеле“, Даца и ја смо се венчали у измештеној општинској венчаоници, а после тога и у Цркви.

Кад неко каже како не жели да се сећа тог времена „рата“, кога по мени и није било јер су за рат потребне две зараћене стране које се боре (зар не?) и како је све било ружно и одвратно, ја само кажем да је у последњих петнаест година тај период у мом животу био највеселији и најпозитивнији, јер су људи око мене били испуњени позитивном енергијом, поносом, пркосом, и сви су били на истој страни. Нисмо се делили и пљували једни другима иза леђа. Дисали смо једним плућима.

Али, после седамдесетак дана од почетка, све се то завршило и вратило „у нормалу“. Почела су стара добра препуцавања, прогањања, убијања… сивило. Последња „Смирела“ је убила све оно позитивно :(

GNUzilla и ГНУзила

GNUzilla или ГНУзила — све једно је; мада, није све једно. Пошто не сматрам да ћирилица није пригодна за популаризацију информационих технологија, услед ситних несугласица у редакцији, синоћ сам покушао да исправим ситуацију предлагањем Ивану Јелићу да због немешања ћириличних и латиничних текстова у часопису за април направимо пробно издање ћириличне верзије ГНУзиле. Наиме, сви текстови ће бити преведени на ћирилицу и издаћемо број на ћирилици идентично латиничном издању.

Али, од идеје до реализације дуг је пут. Наиме, део редакције нема времена и не жели да се бави преводом на ћирилицу, што поштујем. Зато сам преузео на себе ту „обавезу”, т.ј. покушај да остварим сан великог броја људи „ћириличара” уз помоћ других „ћириличара”. Добио сам подршку за такав подухват од Горана Ракића који је спреман да ми помогне на реализацији ћириличне „бранше” ГНУзиле. Али, то није довољно, потребно је још људи да се тај посао изнесе до краја и спроведе у дело. Највећи проблем представља то што се текстови углавном, т.ј. већином пишу латиничним писмом а такве текстове је компликованије транслитеровати у ћирилицу због постојања речи и фраза које треба да остану у изворном — латиничном облику. Ипак, то није и неизводљиво.

Да би ово уопште заживело, поред моје добре воље да тиме координирам и на томе радим, и Горанове да ми помогне у томе, неопходно је извршити испитивање циљне групе корисника којима је ГНУзила намењена — читаоцима. Дакле, треба да постоји макар 200 људи који желе да виде и читају ћирилично издање ГНУзиле. Како се број преузимања првог броја часописа врти око 1800, тражена цифра представља око 10% читалаца, што за такав компликован подухват представља релевантан показатељ постојања тржишта за пласирање крајњег производа.

Ако сте читалац који жели ћирилично издање, молим вас да се о томе изјасните гласањем за ћирилично издање на званичном форуму ГНУзиле. Ако желите да помогнете у реализацији ћириличног издања након потребног броја гласова, једноставно одговорите на овај запис и оставите адресу е-поште као и опис дела посла који би могли да обавите, или ми пошаљите приватну поруку на FSN форуму.

Унапред захвалан на сарадњи,

Александар Урошевић

GNUzilla mirror

Само да вас обавестим да сам пре два дана (поново касним :) поставио страну за огледало ГНУзиле GNUzilla mirror::urosevic.net са прегледом до сада издатих издања и линковима за преузимање. На страни се налази и преглед броја преузимања појединачних верзија.