Дугогодишњи конзументи информационих и сродних технологија временом стичу навике које у једном тренутку постају неопходни чинилац употребе предметног средства. А онда се запази неопростиви недостатак неких од тих навика у реалном животу. Једном сам чак и написао нешто кратко на ту тему.
У трговини
Било да крстаримо Интернетом, читамо е-пошту, е-књигу или пишемо неки текст, могућност брзог претраживања садржаја (енг. Search), оно је што у многоме олакшава поменути посао.
Замислите да таква једна могућност постоји у трговинама, било да је реч о пијаци, самопослузи, књижари или великом трговинском центру. Сцена из научно-фантастичног филма: на корпи или колицима се налази мали уређај у који се уноси жељени термин као роба (нпр. „Jacobs 2 in 1“). Након притиска на дугме за претрагу на екрану тог уређаја исписује се локација са графичким приказом места, као и опција за „ауто пилота“ који ће сам да одвезе колица (и одведе купца) до циља, и то користећи најбржу и најближу путању (избегавајући гужву).
У прилог овоме ишла би и могућност бележења омиљених локација (енг. Bookmarks) на којима најчешће купујемо. Замислите сада следеће: улазите у радњу, узимате било која колица, прислањате палац на биометријски читач отиска прста на горе поменутом уређају. Уређај контактира централизовану базу у радњи, приступа вашем профилу и на екрану исписује списак омиљених локација. Притиском на жељену локацију на екрану осетљивом надодир приказује се графички приказ места и поменута опција „ауто пилота“.
Следећа генерација ових „паметних колица“ омогућила би да се од куће, са мобилног телефона или на други начин приступи личном профилу у трговачкој бази, унесу потрепштине, а онда по доласку у радњу и очитавању отиска прста, колица по унапред дефинисаној путањи воде купца од рафа до рафа како би покупио жељену робу.
Истина, могла би и служба за достављање робе исту испоручити на кућну или унапред задату адресу, но где је онда „чар шопинга“? ;)
У биоскопу
Пређимо са „преживљавања“ на забаву. У биоскопима рецимо недостају опције за паузу и зумирање!
Банализоваћу употребу. У тренутку најзанимљивије сцене гледаоца засврбе табани, он се сагне да се изујете (успут контаминира околни ваздух биолошким отровима шестог степена) и почеше по табану, на кратко скрене поглед са платна а негативац већ остао без главе која се котрља по мокром асфалту… или тако нешто. Поента је јасна — пропуштен је битан детаљ — како је главни јунак негативцу одфикарио главу!?
Одмах да отклоним недоумице — пауза ради за сваког гледаоца посебно; остали не морају требити перут по коси док овај скида ципелу и чеше се по табанима! ;)
И за зумирање је слична ситуација. Рецимо да се у позадини нађе нека згодна (може и обнажена, зашто да не) статисткиња (или статиста, ако сте дама), остатак сцене нас у том тренутку не интересује. Горе поменутом паузом заустављамо сцену, док тастером за зумирање статисткињу доводимо у први план. Наравно, функција за аутоматско рефокусирање и изоштравање сцене труди се да, као у форензичким серијама и филмовима, мутну и пикселизовану слику дотера до савршенства оштрине. Нирвана!
Иначе…
…нећу ни да набрајам ситуације у којима недостаје опозив (енг. Undo), „копипејст“ (енг. Copy&Paste) и чување тренутка (енг. Save).
Пустите машти на вољу. Ако вам стварно недостаје нешто тако у свакодневном животу, изгледа да је време за одмор од технике ;)
A ha ha, osvrnuću se na prodavnicu, baš pre mesec dana sam sa kolegom razmatrao opciju digitalne realne korpe u fizičkoj kupovini.
Zamislite da recimo uzmete pakovanje kafe sa rafa, i kako je ubacite u korpu ona biva skenirana a na malom displeju koji se nalazi na korpi ispiše se cena ubačenog proizvoda i naravno kako dodajte ostale potrepštine sve se sabira i pre nego što dođete na kasu već imate tačnu cifru koju morate da platite.
Naravno to mora da postoji neka kontrola, ali je ideja ne daleko od realne i vrlo lako primenjive i u sadašnjim uslovima, jer svi veći marketi već imaju u kasama upisane sve proizvode…
Kao što i sam kažeš mnogo IT stvari vrlo lepo može da se ukomponuje u ofline život a da ne remeti tu draž.
Нешто од тога већ постоји. Можда не баш у једном од ових облика али…
Рецимо у Немачкој сам био у пар продавница, боље рећи мега гига тржних центара, у којима на уласку добијеш ручни бар код скенер.
Личи на мало већи пиштољ за децу од пластике.
Дођеш до артикла, упериш скенер и добијеш цену на дисплеју. Ако желиш да пазариш потврдиш и идеш даље. На „каси“ само предаш скенер и кредитну или кеш и седнеш да попијеш кафу… за Џ оф корс.
За неких 15 мин. до пола сата добијеш све спаковано, кажеш: „до виђења“ (ако ‘оћеш) и нагураш пакет у ауто…
Е сад, секс је што је то углавном скупља роба, од технике, одеће па до хране… нема онога што пазари рецимо бар 70% шваба у Алдију, Пенију, Волворту…
;)
Meni ovo izgleda super, ali mi je vreme da se malo odmorim od tehnike.
Nije loša ova digitalna kupovina, samo gde je tu draž da šetaš okolo i kupiš šta ti ne treba :)
I dalje ne vidim kako je to bolje od direktnog naručivanja preko internet prezentacije uz besplatnu dostavu, dok sediš sa prijateljima umesto da ideš do radnje…
Рецимо, можеш да тестираш ТВ или плејер, можеш да пробаш јакну/панталоне/ципеле…
Ako sam razmažen, očekujem free demo u stanu ;)
@Ćuković Miloš: Е видиш, то са уграђеним дигитроном је супер. Пошто роба углавном има бар кôд, могао би на колицима да постоји скенер преко кога проклижаш артикал, па ак охоћеш да га задржиш у корпи, стиснеш ентер, ако нећеш идеш даље. За „одузимање“ друго дугме које скида артикал са стања у корпи. То је супер опција када си ограничен износом новца а немаш при себи кредигну/платну картицу или чекове.
@Hattala: Па лепо је то, ал’ за пунишиће :) Није за „сиротињу рају“ и свакодневне потрепштине.
@Deda: Само немој дуго да одсуствујеш, и онако више не пушиш, прснућеш! ;)
@Ivana: То можеш да урадиш пошто купиш оно што ти треба :)
@Walker: Ево рецимо баш због овога што рече Хатала. Релативно скоро сам у ТЦ „Ушће“ у Београду наручио онај Твистер. На слици изгледа веома моћно, али кад га добијеш у руке видиш да нема ни за на зуб. О укусу да и не говорим. Најважнија је златна средина.
U marketu, ovo napraviti je tako smeshna elektronska/racunarska tehnika, da ako neko ima kontakt u nekom dobrom super marketu, ja sam spreman da doniram svoj rad da se ovo napravi ;) (za potreban hardware morao bi market ili neki sponzor da se pobrine).
Kupovina robe kao shto je @hattala rekao (ili rekla?) se koristi i kod nas. Ali ne za maloprodaju. Vecina veleprodaja radi danas ili po tom ili po istom tom samo malom prostijem nacinu (koji ne koristi tehniku). Znaci udjesh u objekat gde je izlozen po jedan artikal, skenirash kod ukucash kolicinu i idesh dalje. Kad stignesh na kraj, dash citac i sacekash da ti spreme robu.
Da se vratim na super market ;) Dobro organizovani objekti robu u softweru vode po regal/raf principu, tako da u bazi vec postoji tacna informacija gde se odredjeni artikal nalazi. Pracenje kolica bi se realizovalo preko RFID senzora, a na kolicima mali rucni terminal preko WiFi. Poshto su svaka kolica tagirana sistem u svakom trenutku zna kolko kolica se nalazi u kom delu radnje, pa moze kupca da rutira po manjoj guzvi.
Roba koja kad se ubaci u kolica automatski se pojavi na racunaru. Nishta lakshe. Trenutno ovo moze da se primeni za vecinu garderobe / parfema i slicne robe koja zbog prevencije od kradje ima vec ugradjene RFID tagove. Na kolica se montira chitac koji ocitava sve tagove koji su u kolicima i tako zna tacno shta ste ubacili. Mali je trik napraviti ovo da radi bash striktno shta je u kolicima, ali nije neizvodljivo.
Tolko od mene, dobro doshli u svet posle 2000. (da da, mi zivimo u 2009. zato je sve to vec moguce napraviti, samo je pitanje necije zelje da tako neshto realizije, i isplativosti)
То са корпом и сабирањем цена би била одлична ствар, али далеко је то од реализације, барем код нас. Одма’ би се нашао неки паметан да дигне корпу зарад неког свог ћефа, или би украо батерије за сат :)
Мада, ова идеја са ‘undo’ и ‘save’ не би била лоша. Чисто зарад пробе како изгледа кад са сто на сат удариш у бетонски зид :D Хмм, ето идеје за један ‘мали бизнис’, кад техника сустигне жеље :D
I wish life had a search function. I can’t find my fucking socks! Neko to nekad reče, ne zna se ko :D