Ово питање постављам самом себи: зашто, о зашто, иде ти на „ону ствар“ комбинација придева „јако“ са другим придевима типа „често“, „ретко“, „пуно“, „лепо“, „добро“, „битно“, „слабо“, „много“ и друго?!
Очекујем Петра са адекватним тумачењем ове појаве. До тада (а можда и на даље), неће ми бити јасно зашто је „јако битно“ уметати „јако“ у сваком тренутку? Да ли то „јако“ наглашава важност оног другог придева, чини говорника „јако“ битним и „јако“ образованим и начинатим, „јако“ истиче његов интелект и „јако“ скреће пажњу на оно што „јако“ жели да истакне? Или само „билдује“ снагу изреченог?
Јебем ли га… мислим да се тако само „јако“ потенцира на плеоназмима. Мислим, „јако слабо“ варим кад људи „јако често“ смарају са овим „јако“… видите како „јако много“ иде на нерве док се чита? :D
Напомена: на овај запис ме „јако“ инспирисао мој цвркут од синоћ.
Jako mi se sviđa ovaj tvoj post. Moraću jako da obratim pažnju na „jako“, jer stvarno jako iritira. :D
A još više me nervira kad čujem, čak i od ljudi kojima je profesija da budu pismeni: užasno bitno, užasno lepo (ovo mu već dođe oksimoron, je l’ da?)
Jako brate, jako…
@Charolija: Јако пуно ми је драго да ме јако добро разумеш ;)
Meni jako puno ide na živce i to što su ljudi jako skloni da se u zadnje vreme jako puno slažu ;) Eh, da, jako sam svestan svih jezičkih grešaka koje sam načinio u ovom komentaru ;)
Da li i mi, koji čitamo tvoja pitanja, imamo pravo da se upitamo isto? :)
Kada bismo jedni druge ispravljali češće, možda bi se upotreba imenice, zamenice, priloga, prideva i veznika „jako“ u velikoj meri smanjila? Ko zna… ;)
@Bedno piskaralo: Да, да, има и тих „оксиморонтлука“, поготово то „ужасно лепо“ :(
@Milos: Мислиш? Императив, брате, а? ;)
@firusvg: „Слажем се“, ал’ не са тобом ;) Замисли кад би записивали сваку грешку која нам засмета, ала би постали ситничари :)
@Ominotago: Јако пуно (а не „слабо празно“ ;) ) делим исто мишљење с тобом :) Само у том случају ризикујеш да те тај кога исправљаш намаже неким контра аргументом попут „језички чистунац“ ;)
Bolje biti jezički čistunac nego mnogo puno užasno jako šta god već da se tu uklapa! Tu jedna stvar povlači drugu, i od ja bih ostane ja bi, a mi bismo kao da nikada nije ni postojalo! Pisanje negacije s glagolom je izgleda stvar raspoloženja, ali o upotrebi ćiriličnog ili latiničnog pisma svako može da piše doktorsku disertaciju?!
Sad možemo još neko mišljanje da podelimo ;)
Часлав рече да је језик жива ствар, те се мења заједно са људима који њиме комуницирају. Наш је језик (српски) толико сложен да њиме можемо да изражавамо свакоЈАКЕ мисли, на свакоЈАКЕ начине :-)