Kritika

Zašto da ostanem pustinjak,
Zaboravljen u pustari snova,
Potčinjen željama devojke,
Imena od šest slova.

Da budem mrtav u vreme smrti,
I živ usred života,
I moćan pred kraj čina,
Za snagu ženskog skota.

A posle svega da ostane prah,
I obična prljava prašina,
Da nadu samelje pohlepna,
Poslednja ženka – mašina.

Da nastupi tišina kraja,
I mrtvilo da obuzme ljude,
Da ostane ništa od svega,
I život ništa da bude.

Zar sve to za jednu dušu,
Koja zaslužuje sramotu,
Nada se propasti tuđeg,
A sreći u svome životu.

11. januar 1997.
Perućac

Leave a Reply