Kritika

Zašto da ostanem pustinjak,
Zaboravljen u pustari snova,
Potčinjen željama devojke,
Imena od šest slova.

Da budem mrtav u vreme smrti,
I živ usred života,
I moćan pred kraj čina,
Za snagu ženskog skota.

A posle svega da ostane prah,
I obična prljava prašina,
Da nadu samelje pohlepna,
Poslednja ženka – mašina.

Da nastupi tišina kraja,
I mrtvilo da obuzme ljude,
Da ostane ništa od svega,
I život ništa da bude.

Zar sve to za jednu dušu,
Koja zaslužuje sramotu,
Nada se propasti tuđeg,
A sreći u svome životu.

11. januar 1997.
Perućac


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Veb dnevnik Aleksandra Uroševića